Počelo je u sumo rvanju. Krajem sedamdesetih godina, Kenzo Kase (Kenzo Kase) japanski kiropraktičar, koji se bavio bolestima ovih velikih ljudi, izmislio je fleksibilnu, bez lateksa, otporne na vodu, elastičnu adhezivnu supstancu namenjenu imitiranju ljudske kože.
On je tvrdio da bi mogao rešiti dva ključna problema za svoje pacijente. Kao prvo to bi delovalo kao sistem podrške za mišiće i zglobove bez blokiranja bilo kog pokreta, dozvoljavajući korisnicima da se oporave od povreda punom pokretljivošću. Drugo, to bi olakšalo bol bez lekova ili operacije. Ovo je bila prva primena kineziološke trake.
Tokom osamdesetih godina, Kase bi rekao svojim pacijentima, sumo-rvačima, da izlepe sebe u periodu između lekarskih poseta. U jednom momentu, zamenio je neutralne za neonske boje na zahtev jednog od svojih ženskih pacijenata (ne-sumo).
Godine 1984. Kase je osnovao kompaniju, Kinezio (Kinesio) kako bi plasirao svoju novu traku; do 1988. godine kompanija je prodavala traku komercijalno kao Kinesio Tex traka (danas, postoji još nekoliko brendova). Niko nije obratio pažnju na traku do Olimpijade 2008. godine kada je Kinesio isporučio više od 50.000 besplatnih rolni u 58 zemalja učesnica, prema „Pacifik Standardu“ (Pacific Standard). Neke od traka završile su na desnom ramenu američke odbojkašice Keri Volš (Kerri Walsh).
Uprkos tome da se još uvek oporavljala od operacije rotatorne manžetne ramena, Volš je osvojila zlato te godine zajedno sa svojom partnerkom Misti Mej-Trejnor (Misty May-Tranor), a njen potpis je inspirisao hiljade fizioterapeuta i specijalista sportske medicine da predlože trake njihovim partnerima.
Danas je ovo veliki biznis: očekuje se da će tržište kinezioloških traka do 2021. godine dostići 270 miliona dolara sa 150 miliona dolara u 2016. godini. Postoji više od desetak brendova traka, mnogi tvrde da imaju dizajn koji bolje funkcioniše za specifične sportove ili aktivnosti poput plivanja ili treninga. I dok su kineziološke trake bile predodređene za pacijente kao neki oblik fizičke terapije, danas su dostupne za bilo koga bez recepta ili onlajn, obično za 10-60 dolara po rolni.
To je neka vrsta onoga u šta se ljudi zaklinju za bolove u mišićima i zglobovima, kao što bi se zaklinjali u bakinu supu za prehladu. „To je apsolutno brilijantno“ izjavio je za „Gardijan“ (Guardian) Pol Hobrog (Paul Hobrough) fizioterapeut iz Velike Britanije. Olimpijska biciklistkinja Dotsi Bauč (Dotsie Bausch) kaže da nosi kineziološke trake već danima umesto da uzima ibuprofen zbog bola u leđima. Košarkaš Džejms Harden (James Harden) iz Hjuston Roketa (Houston Rockets) zalepi trake čak i kad nije povređen. „Kad god osetim tup bol, bilo da je moje koleno ili rame, stavljanjem kineziološke trake krv počne da teče i cirkuliše kroz moje telo“ izjavio je Harden za NBS (The National Broadcasting Company) „Mogao sam ići tamo da igram slobodno, ne razmisljajući o povredama“.
Ali čak i skoro 40 godina nakon pronalaska kineziološke trake, niko zapravo ne zna kako to funkcioniše.
Ako niste povređeni i učinak vam je cilj, možete imati korist od placebo efekta. Kada sportisti žive od njihovih uspeha, svaki podsticaj – čak i ako je u hjihovim glavama – vredi. „Daje mi samopouzdanje da odem tamo i ne brinem i tome da li ću se povrediti.“ izjavio je Harden za NBS, „Ako igrate slobodno i imate samopouzdanja, velike stvari će se dogoditi“.
IZVOR: QUARIZY
