Subotica je mesto Kišovog rođenja. Međutim, njegova porodica preselila se u Novi Sad gde je završio prvi razred osnovne škole i gde se krstio. Za taj grad vezivale su ga lepe uspomene. Sve do 1942. godine živeo je u Novom Sadu.
„Prve čulne impresije mog detinjstva potiču iz Novog Sada, koji se nalazi na nekih sto kilometara južnije od Subotice, niz Dunav. Mirisi, ukusi, boje. Miris kestenovog cveta, ruže u vazi, kamilice, očeve cigarete, kolonjske vode na vratu moje majke...“
Kada pomenemo ovog autora mnogi se sete „Ranih jada“ koje je Kiš objavio 1970. godine. Na samom početku knjige naznačio je kome je namenjen ovaj roman rečima: „Za decu i osetljive“. U ovoj knjizi primetni su mnogi autobiografski elementi. Sećanje na detinjstvo i uspomene iz tog perioda utiču u velikoj meri na to u kakvu ćemo se ličnost formirati. Kiš nije imao bezbrižno odrastanje. Iscrpljujuće ratne godine, nedaće i gubitak oca ostavili su trag.
„Prva pesma koju sam napisao – imao sam tada devet godina – imala je kao temu glad, dok je druga, više ili manje u istom periodu, imala kao temu ljubav. Eto, taj scenario, bol, proganjanje, smrt, i dalje je osnova moga dela.“
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je kao prvi student na katedri koja se bavila opštom književnošću. Odbranivši rad pod nazivom „O nekim odlikama ruskog i francuskog simbolizma“ završio je postdiplomske studije. Kiš se inače bavio i prevodilačkim radom upravo sa ruskog i francuskog jezika, ali je neretko prevodio i dela mađarskih autora.
Kao student češće je pisao pesme, eseje i pripovetke, a kasnije prelazi na obimnije i zahtevnije forme kao što je roman. Dobitnik je mnogih domaćih i stranih književnih nagrada od kojih su najprestižnije Ninova nagrada, Andrićeva nagrada i nekoliko nemačkih, italijanskih i američkih priznanja.
Kišovo stvaralaštvo je veoma inspirativno, pa je tako tokom prošle godine nastala predstava novosadskog pozorišta „Grobnica za Borisa Davidoviča” koju je režirao Aleksandar Popovski. Ova dramatizacija obišla je mnogobrojne svetske festivale i bila je veoma zapažena.
Čuveni pisac preminuo je u Parizu, ali je sahranjen u našem glavnom gradu u Aleji zaslužnih velikana na Novom groblju. Danas mnoge ulice i škole nose ime Danila Kiša.
Svi zainteresovani mogu 22. februara u 19h da posete Narodnu biblioteku Srbije i prisustvuju razgovoru koji je posvećen Kišu i njegovom radu. To je odlična prilika da se prisetimo doprinosa i vrednih dela koja nam je Kiš ostavio.
Izvor: www.kis.org.rs
