Ko se krije iza namrštenog lika Duška Radovića?

FOTO: Wikimedia

Priredila: Jovana Ljevnaić

Kakav je, onda, zaista bio Duško Radović? Srećom, neki od njegovih
prijatelja, saradnika, rado ruše predrasude o tom namrštenom licu, dajući dodatni smisao karikaturama Dušana Petričića , na kojima je Dušana Radovića predstavio kao petla koji je napravio gnezdo na vrhu Beograđanke.

Možda je jedan od razloga njegovog mrštenja bio odrastanje uz strogog oca, koga je i pored toga Duško voleo. Tako mu je sa punih 9 godina posvetio prvu pesmu.

Mnoge njegove knjige prevedene su na nemački, ruski, engleski i druge strane jezike, što govori da su sva deca volela Duška.

„Niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta. Od prevelike osećajnosti i plemenitosti branio se humorom”, objasnio je svojevremeno Matija Bećković.

Milovan Vitezović je dao svoju „dijagnozu”, koju je preneo list „Novosti”.
„Dušan Radović, jedno obično srpsko ime i obično srpsko prezime, uz koje se sve neobično podrazumeva, bio je čovek čudesnog i čovek apsolutnih jednostavnosti. On je ono dečje durenje proneo, kao oličen namćorluk, kroz ceo život. Teglio je toliku mrgodnost i bio nam dokaz koliko duševna može biti izgledna mrzovolja .”, napisao je Vitezović, kome je Duško na kraju prvog susreta tražio da mu pokaže indeks i rekao: „Od sad gde god budem sedeo, možeš sesti za sto, ne pitajući me”.

Bio je, kaže, „oblakovit, ali ne natušten, mrklast, ali ne sumoran, natomršten, ali ne i zlovoljan, namrdokašen, ali ne mračan” . Takav je bio, „strašan lav”.Naravno, imao je slabe tačke.

Decenijama je patio od nesanice. Bio je prvi gost restorana u blizini Beograđanke i prvi čitalac dnevnih novina, a čitao ih je sve. Jednom su Duška pitali čega se plaši, odgovorio je: „Pisanja i pasa. I jedno i drugo volim, ali se plašim” .

I Vitezović piše kako „Dušana Radovića nisu voleli psi i kamere”.

„Oko njega je uvek bio lavež, isti onaj koji svi pamtimo kao strah iz detinjstva. Psi su mu na neki način bili dokaz da je ceo život proveo u detinjstvu. I beogradske pudlice su na njega kevtale i sitni mopsići su na njega oštrili zube. Isti odnos prema njemu imali su i rasni psi, i džukele, i lutalice. Kada je išao da primi Andersenovu nagradu, ni tamo ga nordijski psi nisu ostavili na miru. Pričao nam je da su mu, tada, u jednoj usamljenoj šetnji, bili tamo najteži časovi u životu. Spopali su ga odjednom psi, a nisu znali srpski jezik kojim ih je terao od sebe. Kamere, pak, nisu registrovale na njegovom liku odsjaj onog čudesnog što je u sebi nosio, bez obzira na ljubav kamermana i fotografa spram Radovića” , navodi pisac.

Tako je Duško balansirao između problema i potrebe da im se nasmeje u lice. Ne samo kada je o psima reč.

Dusko_Radovic_3.jpg

FOTO:Wikimedia

Radio-emisija „Beograde, dobro jutro” je više puta bila na tapetu vlasti. Kad je Radović definitivno prestao da radi tu emisiju, političari su pokušali da ga vrate u emisiju i program Studija B. Dušan Radović je tad izgovorio čuvenu rečenicu: „Ja nisam aparat koji se uključuje na dugme” . Međutim, da mu je bilo teško, pokazuje činjenica da se ubrzo nakon ukidanja emisije razboleo. Dobio je bolest izazvanu jakim stresom, upalu kičmene moždine.

Dušan Radović nas je napustio 16. avgusta 1984. godine, kada je 10.000 ljudi došlo na njegovu sahranu, da isprati legendu. Ostavio je mnogo iza sebe. O tome svedoči činjenica da mnoge ulice i škole nose njegovo ime, ima svoje pozorište i svi znaju ko je autor poznatih aforizama i pesama.

Za svoj trud nagređen je počasnom diplomom „Hans K. Andersen” , nagradom „Sterijinog pozorja” kao i: „Neven” , „Mlado pokoljenje” , „Zmajeve dečije igre” , a posthumano dobija i BIGZ-ovu nagradu.
Takav je bio - svoj. I prepoznaćete ga u svemu što je izgovorio i napisao.

Izvor: Noizz.rs


Pročitajte i:
Najzahtevnija scena u istoriji kinematografije
20 životnih zakona koje morate zapamtiti
Slagalica bez početka i kraja