FOTO: Janetamid
Svi ljudi sanjaju. Neki snovima pridaju veći, a neki manji značaj. Dok neki ljudi snove vide samo kao nejasne i nepovezane slike uma, drugi ih vide kao vodiče koji im ukazuju šta je njima važno u životu. Mnogo je sanovnika napisano na osnovu ljudskog iskustva vezanog za snove, pa ostaje pitanje da li su snovi samo uobrazilja uma ili nešto govore nama, običnim smrtnicima?
Ovom temom su se ljudi bavili još od najranijih civilizacija. Jedan od najpoznatijih protumačenih snova u Bibliji je san egipatskog faraona o sedam debelih i sedam mršavih krava, koje slede ove prve i proždiru ih. San je protumačen tako da će biti sedam dobrih, rodnih godina, za kojima će uslediti sedam nerodnih, gladnih godina u toku kojih će se pojesti sva hrana i narod će umirati od gladi. San je spasao narod jer su, na osnovu njegovog tumačenja, ljudi ostavili dovoljno zaliha hrane da prežive teške, nerodne godine. Možda snovi ipak imaju neku moć predskazanja?
Kako Frojd tvrdi, nesvesno ima svoju logiku i u njemu se često odigravaju naši dublji, potisnuti mentalni sadržaji, tj. snovi su često odraz naših skrivenih želja. Te želje mi skrivamo od svoje svesne strane psihe, ne priznajemo ih sebi. Ali se oni potkradaju u snu i pojavljuju prerušeni u simbole, koje mi posle moramo da otkrijemo ako želimo da znamo šta nam je san poručio. Zato ih Frojd naziva “carski put u nesvesno”, tj. put u svet potisnutih želja.
Frojd je otkrivao značenje snova pomoću tehnike slobodnih asocijacija, koju je primenjivao na svojim pacijentima. Udobno zavaljeni na kauču pacijenti bi, bez cenzure i osuđivanja, govorili šta im pada na pamet i spontano bi se pojavljivali sadržaji koji su bili potiskivani i odstranjivani iz svesti, a koji su bili uzrok njihovih psihičkih simptoma. Tako je Frojd otkrivao šta je to što muči ljude, a ne priznaju sebi i drugima. Jedna njegova pacijentkinja je, na primer, imala problem da su joj ruke bile oduzete od lakata naniže, tako da nije mogla da obavlja posao daktilografa, iako se način na koji se oduzetost manifestovala nije mogao pripisati fiziološkim uzrocima t.j. oštećenju živaca. Koristeći ove tehnike, Frojd je otkrio da ona zapravo ne želi da radi ovaj posao, ali, na svesnom nivou, smatra da mora, pa je svoje nezadovoljstvo nesvesno manifestovala na način da ne može da pokreće ruke i tako nije u stanju da obavlja posao. Sukob između zahteva svesnog i nesvesnog dela psihe se često manifestuje kroz konkretne simptome, u ovom slučaju kroz oduzetost ruku.
FOTO: Blogspot
Jung je dalje razvijao teoriju snova, dajući im više univerzalni značaj. Prema Jungu, snovi predstavljaju sve važne poruke koje naše nesvesno koristi da nam pomogne da postanemo svesni važnih delova psihe koji će nam pomoći da budemo celovite ličnosti.
Za Junga je veoma važan bio pojam individuacije. Individuacija je razvoj ličnosti u kojoj su delovi psihe u harmoničnom skladu, a ličnost je zaokružena. Snovi predstavljaju delove psihe koji se nisu dovoljno razvili, pa snovi imaju kompenzatornu funkciju. Tako Jung uvodi “veliki san”, san koji pomaže čoveku na putu do individuacije, što i jeste najvažniji zadatak svakog čoveka. Za Junga, snovi su vodiči i ne treba ih zanemarivati jer nam često otkrivaju kuda treba da idemo.
FOTO: Savjetnikuspeha
Da su snovi zaista važni za ljude potvrđuje i doktor Berni Zigel u svojoj knjizi “Ljubav, medicina, čuda”. Ovaj onkolog se bavio lečenjem bolesnika od raka, često u terminalnoj fazi. On je pristupao svojim pacijentima na neuobičajen način, koji je uključivao odnos prema bolesti kao poruci tela da nešto nije u redu. Nakon što bi zajedno otkrivao sa svojim pacijentima šta za njih znači bolest i na koji način je povezana sa njihovim dubinskim verovanjima, često bi tražio od svojih pacijenata da mu ispričaju neke svoje snove koje smatraju važnim. Na osnovu zajedničkog tumačenja snova pacijenti su mogli da dođu do potisnutih, neizraženih emocija vezanih za svoj život i bolest, kao i do saznanja koji bi im tretman najviše odgovarao u borbi protiv bolesti. Koristeći crteže i snove pacijenta, doktor Zigel je, svojim jedinstvenim pristupom, uspeo da postigne neke zadivljujuće rezultate u borbi protiv raznih oblika kancera. Snovi su često put ka nečijem srcu.
FOTO: Blogspot
Na kraju, ostaje nam pitanje da li treba verovati u snove ili ih naprosto zanemariti. Oni mogu označavati mnogo toga, ali nam mogu okupirati vreme dok pokušavamo da ih dešifrujemo, a da i ne dođemo do razjašnjenja. Sa druge strane, vladika Nikolaj Velimirović nam poručuje da nam snovi budu učitelji jer snovi opominju, nagrađuju, kažnjavaju, predskazuju.
Na nama ostaje da odlučimo koliko ćemo verovati u snove i koliko ćemo im pažnje i vremena posvetiti. Ali, praksa Frojda, Junga i Zigela pokazuje da snovi nisu tako beznačajni, a kako trećinu svog života provedemo spavajući, možda bi one dve preostale trećine trebalo posvetiti ostvarivanju tih snova... Naravno, ukoliko nas ne probudi alarm, pa se tog snova i ne budemo sećali...
FOTO: Vijesti
Jeca je mladi i nasmejani filozof koji vam savetuje mnogo smeha! Uživajte u svakom sekundu kao da je poslednji!
