Krupajsko vrelo smešteno je između sela Krupaja i Milanovac, a pripada opštini Žagubica. Sam prizor tirkizne vode, jezera i slapova, pomalo je neočekivan jer su ušuškani u delove guste šume u podnožju planine Beljanica. Šuštanje vode i zelenila koje okružuje vrelo stvarajući hlad pružiće vam potrebnu dozu svežeg vazduha i bega od gradske vreve, pogotovo ako se odlučite za posetu tokom proleća i leta, što je i preporuka.
Ovo obeležje Homoljskog kraja je proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom i jednim od najznačajnijih kraških izvora u Srbiji. Nekada je vrelo izviralo iz pećine u vidu snažnih i brzih mlazova, dok je danas vidljiv samo mali deo ulaza u pećinu. Sadašnji izgled dobilo je 1945. godine kada je podignuta brana za potrebe mlina koji i dalje radi, a tu se nalazi i česma sa termalnom vodom temperature 26°C.
Temperatura vode se kreće od 9°C do 11°C te je kupanje rezervisano za najhrabrije kod kojih je želja za jedinstvenim iskustvom i avanturom jača od hladnoće. Osetićete se kao u magičnoj šumi koju je neko oživeo sa stranica bajki za decu. Potok vrela dugačak je 435 metara i uliva se u Krupajsku reku, koja se potom uliva u Mlavu kao njena leva pritoka. Jezero je dugačko 40 metara i široko 17 metara.
Kao pravi primer darežljivosti prirode, vrelo ne privlači samo turiste. Već godinama je veliki izazov za ronioce koji su uspeli da se spuste do čak 123 metara dubine. Prema njihovim pričama, ispod površine vode kriju se lavirinti podzemnih kanala sa neobičnim nazivima kao što su „Želudac”, „Tobogan“ , „Glava ovna” i slično.
Kao i većinu čarobnih mesta i Krupajsko vrelo prati legenda koja je nekima glavni uzrok interesovanja za tirkizne dubine, a ona kaže da je na ovom mestu skriveno blago. Homoljske planine su ga progutale i ono je dospelo na dno pećine koju čuva vodeni duh Tartor zbog kojeg meštani ne smeju da ulaze u vodu. Bilo da ste skloni verovanju u fantazije ili ne, jedno je sigurno – dragulji zaista postoje, a Krupajsko vrelo u potpunosti može da opravda ovaj epitet.
Izvor: Serbia.com
