Magija crnog napitka: Lice i naličje kafe
Pixabay

Pijemo je crnu, sa šećerom ili bez. Neki sa mlekom ili sa šlagom. Bilo da je „turska“, „domaća“, jača ili slabija, kafa je sastavni deo naših života. Skoro pa je nemoguće zamisliti dobar razgovor bez šoljice crnog, gorkog napitka. Zanimljivo je da je na naše prostore stigla mnogo pre nego što su je venecijanski trgovci doneli u Evropu. Možda je zato i danas, kod nas, potrošnja kafe po glavi stanovnika vodeća u ovom delu sveta. Godišni uvoz sirove kafe u našoj zemlji prelazi 35.000 tona, a dolazi nam uglavnom iz Brazila, Indije, Kolumbije, Ugande, Indonezije.. 


Kafa je omilјeni napitak u kome se uživa širom sveta tokom celog dana. Nјen opojni miris oseća se ne samo u pržionicama, već i u kuhinji, dnevnoj sobi, kafeima, restoranima, poslovnim prostorijama. Ona je ušla u kafane i domove celog sveta, od rituala koji inspriše, do mističnog prizivanja duhova i gledanja u šolјu. 


Prateći je deo svakog našeg dana, od svitanja do sumraka. Ona povećava produktivnost fizičkih i umnih radnika i čini druženje sadržajnijim. Mišljenje ljubitelja je da je dobra jutarnja kafa preduslov za otpočinjanje posla i zato su kafe - kuvarice u firmama dobrodošle osobe.


Kada u nekom lokalu, za svoju dušu, ili sa prijateljima poručimo „tursku“, uglavnom ne razmišljamo o tome da izraz „turska“ predstavlja način kuvanja, a ne vrstu kafe. Za pripremu ove kafe koristi se najsitnije samlevena kafa, a sem na Balkanu zastupljena je i na Bliskom istoku, severnoj Africi, Kavkazu, istočnoj Evropi i na Baliju.

Reč „kafa“ potiče od arapske reči „qahhwat al – bun“ koja je zatim skraćena na „qahwa“ . Dok je došla do Turske postala je „kahve“ , zatim u Evropi „koffie“. Neki istoričari veruju da je izvorna reč „kaffa“ , koja dolazi iz Etiopije, za koju se smatra da je glavni krivac za otkriće kafe. O značaju kafe u turskoj kulturi govori i činjenica da izraz „kahvalti“ koji se koristi za doručak u bukvalnom prevodu znači „pre kafe“, dok izraz „kahverengi“ koji označava smeđu boju, u bukvalnom prevodu glasi „boja kafe“.

Freeimages.com
Freeimages.com

Još uvek nije utvrđeno koliko različitih načina pripremanja kafe ima. Razlika je uglavnom samo u krajnjem ukusu – manje ili više gorkom. Kod naših domaćica najprihvaćeniji je „klasičan“ način – lonče sa vodom se stavi na šporet da bi voda provrela, kada provri doda se kafa, promeša, zatim se vrati na šporet da se podigne pena – gotovo!


U nekim krajevima kažu da je bolje kafu staviti u hladnu vodu, pa sačekati da sve zajedno provri. Kažu da na taj način kafa nije toliko gorka kao kada se kuva na druge načine. Mišljenje je da sam gorak ukus kafe potiče od dugog kontakta vrele ključale vode i kafe. Zato je nekima draži ovaj način. Postoji i mišljenje da je kafu potrebno kuvati na srednjoj temperaturi, kako bi imala bolji „šmek“. Neki, ipak tvrde, da je dovoljno kafu staviti u šoljicu, preliti ključalom vodom i promešati.


Kada je u pitanju umeće kuvanja kafe, turski i bosanski način su definitivno najcenjeniji među ljubiteljima ovog napitka.


Tajna zanata kuvanja kafe na turski način je u vraćanju kafe da provri tri puta. Prvi korak je sipanje kafe u hladnu vodu, zatim se sve zajedno zagreva na plotni dok ne počne da se diže pena. Glavni korak je skidanje pene, što se ponavlja tri puta. Pena se kašičicom skida i stavlja u šoljicu, a tek posle trećeg puta se preko pene, u šoljicu sipa i kafa.

Wikimedia.org
Wikimedia.org

Bosanski način kuvanja kafe ogleda se u tome da se kafa stavi u džezvu, dok se u drugoj džezvi zagreva voda. Kada voda provri, džezva sa kafom se stavlja na ringlu da se zagreje, pa se prelije ključalom vodom, promeša, i ostavi da provri da se podigne pena.


Sem ovog zanimljivog načina pripremanja kafe, bosanci imaju i karakteristične nazive za ovaj napitak:


Medjunarodna organizacija za kafu proglasila je 1. oktobar praznikom svih ljubitelja i proizvođača kafe u svetu, a događaj je prvi put obeležen 2015. godine u Milanu. Većina svetskih proizvođača kafe koristi taj dan za promovisanje svojih proizvoda i besplatno deljenje kafe gostima u kafićima i na štandovima.


Francuski diplomat Talleyrand jednom prilikom je izjavio: „ Kafa je dobra kada je crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav ”.


Zanimljivo je da Kopi Luwak, koja važi za najskuplju kafu na svetu, svoju cenu duguje procesu varenja. U Indoneziji, životinja poznata kao cibetka palmašica (sisar sličan lasici) ne može da odoli crvenim bobicama, iako ne može da svari zrna kafe koja se kriju unutar bobica. Tako zrna kafe prolaze kroz njihov digestivni trakt i ostaju nesvarena. Jednom je farmer skupio ovo zrnevlje iz izmeta cibetki, temeljno ga oprao i skuvao od njega šolju kafe. Kontakt samog zrnevlja sa digestivnim sokovima cibetke doveo je do toga da dobijena šoljica kafe ima veoma intenzivan ukus, bez traga gorčine. Proces dobijanja ovog zrna definitivno ne budi želju za ispijanjem kafe, ali to ne umanjuje njenu cenu, pa pola kilograma ove kafe zvane Kopi Luwak košta čak 600 dolara.


Danas je kafa globalna industrija gigantskih razmera. Zapošljava preko 20 miliona ljudi. Sa potrošnjom od više od 400 milijardi šoljica godišnje, bez sumnje je najpopularniji napitak današnjice. Samo u Brazilu, preko pet miliona ljudi radi na brizi o preko tri milijarde biljaka kafe.