Iako je ugledna, njeno poreklo je prilično mračno jer je praćeno zabunom novinara, slomljenim srcem i sredstvom za uništenje - dinamitom.
Davne 1888. godine, francuski mediji objavili su da je Nobel umro i da će ostati upamćen po tome što se obogatio zato što je pronašao način da se ljudi ubijaju brže nego ikada do tada. Greška Francuza. Umro je Ludvig, Alfredov rođeni brat.
Ubrzo potom osvanule su naslovnice: Trgovac Smrti je mrtav!
Ne želeći da ostane upamćen kao naučnik koji je izmislio smrtonosno oružje, pronalazač je osnovao nagradu za sve ljubitelje koji su doprineli dobrobiti čovečanstva.
Kako saznajemo iz raznih izvora, njegova želja bila je objavljena godinu dana nakon smrti. „Činjenica da je pronalazač dinamita svoj novac ostavio za nagrade za mir, između drugih oblasti, izazvala je puno pažnje tada“, svojevremeno je izjavio Gustav Kalstrand, kurator Nobelovog muzeja.
Prva svečanost dodele Nobelovih nagrada za književnost, fiziku, hemiju i medicinu, održana je na Kraljevskoj muzičkoj Akademiji u Stokholmu, davne 1901. godine. Od 1902. godine nagrade formalno dodeljuje kralj Švedske.
U norveškoj metropoli Oslu, dodeljuje se nagrada za mir jer su početkom 20. veka, kada je dodeljivanje počelo, te dve države (Norveška i Švedska) bile unutar jedne države, Kraljevine Švedske.
Prva žena, dobitnica Nobelove nagrade, bila je Marija Kiri, dok je prva osoba koja je dobila nagradu za dve različite kategorije bila Aung San Su Ći. Nagrada joj je uručena dok je bila u kućnom pritvoru.
Ivo Andrić i Albert Ajnštajn su takođe genijalci kojima je nagrada dospela u ruke za njihova postignuća.
„Moja je izrazita želja da se prilikom dodele nagrade ne obraća pažnja na nacionalnost kandidata, nego samo na to da je osoba dostojna da primi nagradu, bila ona iz Skandinavije ili ne”, bio je izričit Alfred Nobel.