FOTO: MarkMeets
Predstavljamo vam listu najbolje ocenjenih filmova od strane kritičara u devet zemalja u regionu. El espectador, časopis latinoameričkih filmskih ostvarenja, izabrao je najbolje filmove u 2016. godini iz Latinske Amerike. Lista se sastoji od igranih filmova i dokumentaraca, obuhvata najprestižnije filmove istaknutih reditelja u zemljama porekla.
Devet filmova tematski odražavaju političke teme koje su prikazane na različite načine: prikazuju se sukobi oko zemlje peruanske Amazonije, drame nestalih tokom diktature u Argentini, a prate se i homoseksualne ljubavne priče u Čileu, Meksiku i Venecueli. Vizija ovih filmskih stvaralaca je deo vitalnog impulsa koji predstavlja sadašnjost latinoameričkog bioskopskog repertoara.
ARGENTINA: „Duga noć Fransiska Sanktisa“ (La larga noche de Francisco Sanctis), Andrea Testa i Fransisko Markes
Andrea Testa i Fransisko Markes su se upoznali tokom studija režije u Nacionalnoj školi eksperimentisanja i filma. Oni su postali partneri, poslovni saradnici i roditelji Sofije, dvomesečne devojčice. To nije sve ono lepo što je ovaj spoj stvorio. Tokom 2016. godine su izdali film „Duga noć Fransiska Sanktisa“, jeftin film koji je dobio odlične kritike u Argentini i koji je pobedio na Festivalu nezavisnog filma u Buenos Ajresu (BAFICI). Film je takođe pozvan da učestvuje na zvaničnom takmičenju u Kanu.
Fransisko Santis (igra ga Dijego Velaskes) je administrativni radnik srednje klase koga je zaobišla poslednja vojna diktatura (1976-1983). Jednog dana on dobija poziv od stare drugarice iz razreda i sreće se sa njom. Tako do njega dolazi papir sa imenima dvoje ljudi koji bi trebalo da budu uhapšeni i da nestanu te iste noći. Unutrašnji sukob koji Sanktis proživljava je glavna okosnica ove priče koja je zasnovana na istoimenom romanu koji je objavio Umberto Kostantini 1984. godine. Glavna tema se odnosi na to da uvek treba raditi ono što je ispravno, čak iako to znači da treba da se suočimo sa moćnijim od sebe.
BOLIVIJA: „Stari neodgovorni čovek“ (Viejo calavera), Kiro Ruso
Sada kada je njegov otac umro, niko ne želi da se brine o Elderu Mamaniju. Postoji samo rudnik, njegov kum i kuća njegove bake. Ovo je priča koju nam donosi Kiro Ruso. Pre premijere, film je osvojio osam međunarodnih nagrada, uključujući i specijalnu nagradu žirija na Filmskom Festivalu u Lokarnu (Švajcarska) i još jednu nagradu u San Sebastijanu.
Film je pravo bioskopsko iskustvo u kome se sva tama rudnika topi u prostoriji zahvaljujući predivnoj fotografiji Pabla Panijague. Ovo omogućava gledaocima da uđu ne samo u čeljusti planine, već i u najmračnije ćoškove ljudskog bića. Tu nastaju saučesništva, strahovi, bes, demoni i lek koji leči rane od gubitka ljudskih života. Rusoov debi je rezultat napornog rada i talenta i deo je nove generacije filmskih stvaralaca koji žele da stave Boliviju na međunarodnu scenu.
BRAZIL: „Vodolija“ (Aquarius), Kleber Mendosa Filjo
„Vodolija“, drugi dugometražni film Klebera Mendose Filja je zasijao u 2016. godini. Njegovo ime se pojavilo na nekoliko lista kao najbolji film godine i dobitnik je mnogih pozitivnih kritika. Staza uspeha filma je počela premijerom u Kanu u maju, gde je nagrađen aplauzima, a glumci su održali tihi protest na crvenom tepihu protiv opoziva predsednice Dilme Rusef.
Zvezda filma je Sonja Braga, koja igra Klaru, ženu koja sa svojih 65 godina živi sama u zgradi pored mora u Resifeu. Zgradi preti rušenje da bi se izgradila nova. Klara se mirno tome protivi, koliko je to moguće. Film je odgledalo više od 356.000 gledalaca u brazilskim bioskopima, što je dobar prosek za film poreklom iz te zemlje i distribuiran je u više od 40 zemalja.
PERU: „Sudar dva sveta“ (El choque de dos mundos), Hajdi Brandenburg i Metju Orsel
Lider glavne autohtone organizacije u Amazoniji se suočava sa pritiskom od strane multinacionalnih kompanija koje žele da prošire svoje prisustvo u peruanske prašume. Vlada predsednika Alana Garsije donosi uredbe kako bi se olakšala prodaja zemljišta za vađenje minerala i ugljovodonika, dok domaće organizacije pozivaju na štrajk dok se neustavna pravila ne ukinu.
Ovaj dokumentarac, rađen više od šest godina, uključuje arhivske snimke i ekskluzivna svedočenja ove priče, koja je imala tragičan ishod kada je na desetine Indijanaca i policajaca ubijeno u junu 2009. godine. Vrednost filma počiva u vizuelnom kvalitetu, istraživanju i otkrićima o događajima koji su šokirali Peru. Film je premijerno prikazan na Sundance-u, gde je osvojio specijalnu nagradu žirija za debi svetske kinematografije i osvojio je još šest nagrada na međunarodnim festivalima iste godine.
ČILE: „Čudna“ (Rara), Pepa San Martin
Ovaj filmski debi je postao čileansko iznenađenje koje je ostavilo veliki utisak na međunarodnim festivalima. Uprkos tome što je prvi igrani film Pepe San Martin, koja se pre filma bavila pozorištem, film pokazuje snagu u portretu tinejdžerke koja tek treba da napuni 13 godina. Sara živi između sumnji normalnih za njene godine, među njima i kako treba da se ponaša prema partnerki svoje majke: druga žena je u pitanju.
Ova priča u konzervativnom Čileu je zasnovana na pravnoj bici koja je dovela sudiju Karen Atalu u situaciju da se bori za starateljstvo nad ćerkama, koje su joj oduzete zbog njene seksualne orijentacije. Dok je radila na filmu, rediteljka je shvatila da u Čileu ima mnogo više slučajeva kao ovaj. Film je osvojio mladu publiku na Berlinalu, što ga je svrstalo u dobitnika nagrade Generation Kplus.
KOLUMBIJA: „Sve je počelo od kraja“ (Todo comenzó por el fin), Luis Ospina
Kada je mit progutao realnost grupe mladih ljudi koja je promenila istoriju kinematografije u Kolumbiji, Luis Ospina, jedan od osnivača grupe, odlučio je da uzme uzde u svoje ruke. „Sve je počelo od kraja“ je trosatni dokumentarni film, predstavljen u Kolumbiji početkom aprila prošle godine, koji podseća na grupu Kalivud (Caliwood) i njen doprinos kolumbijskoj kulturi tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.
Niko u svetu filma nije verovao da ova priča o filmovima, drogi i alkoholu može da osvoji publiku. Film je planiran da se prikazuje tokom nekoliko vikenda. Majstor Andres Kajsedo, autor filma „Živela muzika!“, Karlos Majolo i sam Ospina su svojom genijalnošću izazvali takav generacijski magnetizam da je dokumentarac morao da se vrati u bioskope.
EKVADOR: „Bez mrtvih nema karnevala“ (Sin muertos no hay carnaval), Sebastijan Kordero
Iako je Holivud punio komercijalne bioskopske sale u Ekvadoru, „Bez mrtvih nema karnevala“ je 2016. godine uspeo da se probije u lokalnim bioskopima. Flimu nije bilo potrebno posebno predstavljanje u zemlji, jer ga je potpisao Sebastijan Kordero, jedan od njihovih najpoznatijih filmskih stvaralaca.
Film vraća socijalistički realizam u ekvadorske bioskope. Ovo obeležje, jedno od glavnih u Korderovom radu, nije bilo prisutno ranije u ekvadorskim filmovima, koji su se ove godine usudili da čak unesu i neizvesnost. Ko-produkcija između Ekvadora i Meksika je privukla više od 40.000 gledalaca, što je mali broj u odnosu na 300.000 gledalaca koje su imali drugi lokalni filmovi pre deset godina, kada se aplaudiralo ekvadorskim filmovima.
MEKSIKO: „Obećavam ti anarhiju“ (Te prometo anarquía), Hulijo Ernandes Kordon
Peti dugometražni film Hulija Ernandesa Kordona doneo je svežinu u tematskom smislu u meksički bioskop. Nekonvencionalna ljubavna priča između dvoje mladih klizača je sirova, nežna, divlja i luda. Film je ostavio utisak na gledaoce dobrim stilom, koji podseća na najbolji nezavisni film i prikazuje marginalnu urbanu srednju klasu koja je bila zaboravljena od strane mnogih meksičkih filmskih stvaralaca.
Iako se „Obećavam ti anarhiju“ takođe bavi neizbežnim nasiljem koje je preplavilo desetine filmova, ipak je u centru pažnje odnos dva dečaka koji imaju dovoljno slobodnog vremena, koji prodaju svoju krv da zarade nešto novca i koji se vole u napuštenoj kamionskoj cisterni. Film, u kome glume glumci amateri, bio je jedini predstavnik Meksika na trećem izdanju Feniks nagrada. Međutim, produkcija je otišla kući praznih ruku.
VENECUELA: „Odande“ (Desde allá), Lorenso Vigas
To je najbolje ocenjen film od strane venecuelanskih filmskih kritičara u 2016. Sve u svemu, očekivanja koja su prethodila njegovoj premijeri u zemlji su se ispunila. U 2015. je osvojio Zlatnog lava na filmskom festivalu u Veneciji, sa aurom koja potvrđuje da je to prvi latinoamerički film koji je osvojio tako istaknutu nagradu za 72 godine, i druge međunarodne nagrade. Bio je i kandidat Venecuele za najbolji strani film za narednog Oskara. Hose Pisano, generalni direktor Kinematografije Blansika, velikog distributera filmova u zemlji, definiše film kao složenu psihološku dramu koja ostvaruje neviđenu zrelost u lokalnim produkcijama.
„Odande“ je priča o bogatom pedesetogodišnjem biznismenu i mladom članu bande. Sa 16.687 gledalaca film je postao drugi najgledaniji nacionalni film godine. Saučesništvo između njih dvojice prevazilazi opšte mesto homoseksualne erotike. Režiser predstavlja mržnju prema očinskoj figuri kao nit zajedničkog vezivanja i odoleva iskušenju da prida značaj socijalnim razlikama.
IZVOR: El Pais
