“Ne sećam se kada sam počeo da se bavim glumom. Bio sam mali. Mama bi me odvela na film i ja sam glumio sve te uloge kada se vratim kući. Pretpostavljam da sam to radio, jer sam bio usamljeno dete”, prisećao se Al Paćino na jednom od intervjua kako se u njemu rodila strast prema glumi.
On je rođen 25. aprila 1940. godine na Menhetnu. Imao je dve godine kada su mu se roditelji razveli. Majka je bila Amerikanka, a otac Italijan. Odrastao je u Bronksu sa majkom, bakom i dekom i to opisuje kao svoje „Njujork Haklberi Fin detinjstvo.“ Uprkos tome što mu je bilo zabranjeno da se druži sa ostalom decom zbog lošeg uticaja ulice, Al je počeo da konzumira duvan sa devet, a alkohol sa trinaest godina.
Ljubav prema glumi odvela je Alfreda Džejmsa Paćina u glumačku školu na Menhetnu u klasu Lija Strasberga sa kojim je kasnije glumio u filmu „Kum 2“. Danas, Al je veoma poznat po najvećim filmskim dostignućima kao što su trilogija „Kum“, „Lice sa ožiljkom“, „Đavolji advokat“, „Miris žene“ u kojem je dobio Oskara za najboljeg glumca u glavnoj ulozi, „Irac“ i mnoga druga.
Uprkos mnogim nominacijama, jednom osvojenim Oskarom i nagradama Emi i Toni, Paćino je dobijao loše krititke za glumu. Na audiciji za film „Kum“, nije uspeo da oduševi nikog osim reditelja Fransisa Forda Kopole. Kada je on izabran za ulogu Majkla Korleonea, pored poznatih glumaca kao što je Robert Redford i tada manje poznatog Roberta de Nira, karijera mladog italijanskog glumca doživela je uspon.
Međutim, u intervjuu Al je novinarki Barbari Volters priznao da je uloga Toni Montane u filmu „Lice sa ožiljkom“ njegova najbolja uloga u karijeri. Mnogi za taj film kažu i da je „kruna“ Al Paćinove karijere.
Paćina su od slave i lepog života odvraćale i životne nedaće. Tokom šezdesetih godina ostao je bez krova nad glavom, bio je u dugovima, spavao je na klupama Njujorka... Priseća se tih vremena sa rečima: „Nikad me nije interesovalo da postanem bogat i slavan. Jedina stvar do koje mi je stvarno stalo je gluma. Potekao sam iz Bronksa, a slava me je zatekla nepripremljenog. Posle Kuma ne znam šta me je snašlo. Nisam više znao ko sam, žene su spavale ispred mojih vrata.“
Kolege ga opisuju kao veoma stidljivog glumca koji želi da odvoji svoj privatan život od tabloida. Vrlo je nepoverljiv prema medijima. Pristao je na intervju profil samo sa novinarom Grobelom Lorensom, jer je on prethodno radio intervju sa Marlonom Brandom. Kada je Lorens došao na razgovor sa Paćinom, vrata su bila otvorena, na stočiću pored fotelje stajao je Šekspirov „Hamlet“, a na njemu zagrizena jabuka. Paćino mu je ponudio jabuku, jer nije imao čime drugo da ga posluži. Grobel je zagrizao jabuku i na taj način zadobio poverenje nepoverljivog, teškog glumca velikog srca, kako ga kolege opisuju i intervju je trajao od 1979. do 2006. godine.
Tako je nastala knjiga do sada najbliža Al Paćinovim memoarima čiji je naziv - ime glumca. Grabel i Paćino dotakli su se vremena kada je glumac svirao klavir u džez barovima do četiri ujutru, pre nego što bi trebalo da ode na pozornicu, provede ceo dan na njoj i kada je alkohol bio vrlo aktivan u njegovom životu. Iz ove saradnje se stvorilo prijateljstvo.
Al Paćino je imao taj luksuz da odbije velike uloge kao što su Han Solo u „Ratovima zvezda“, Džimi Konvej u „Dobrim momcima“ i Edvard Luis u filmu „Zgodna žena“.
Njegov dugogodišnji prijatelj, saputnik i velika ljubav sa kojom je raskidao i mirio se, bila je Dajana Kiton, njegova žena u filmu „Kum“. Putevi su im se razišli kada je poželela da se brak u filmu preslika u stvarnost. Kolege su govorile da je između njih postojalo „ono nešto“ i da su bili veoma bliski. Kada je okončao vezu sa Dajanom rekao je ocu da je izgubio najboljeg prijatelja.
„Za mene su sva tri dela „Kuma“ važna samo zbog Ala. Dve stvari nikada neću zaboraviti: periku tešku pet kilograma koju sam morala da nosim kao Kej i prvi susret s Alom u baru "O’Nils" pored Linkoln Centra. Prvo što sam na njemu uočila bio je njegov veliki nos, a drugo su bili njegovi energični pokreti. U to su vreme za njega govorili da je buduća velika zvezda na Brodveju. Za mene je bio i ostao jedan od najzabavnijih muškaraca koje sam ikada upoznala. I jedan od najljepših”, prisećala se Dajana svoje zaljubljenosti u Paćina.
Iako ima status večitog neženje, Paćino ima troje dece. Džuli Mari je njegova ćerka sa profesorkom glume Žan Tarant. Osim nje, ima i blizance, Antona i Oliviju, s bivšom devojkom Beverli D’Anđelo.
Ponekad shvaćen kao težak čovek, ponekad prek, zavisnik od poroka, pogotovo lepih, mladih žena. Nepristupačan, nepoverljiv, ipak je Alfredo Džejms Paćino samo glumac teškog detinjstva i još težeg života, velikog srca, vrlo skroman koji I povrh svih uspeha koje je postigao do sad, za sebe kaže: “Da li znate da sam ja počeo kao stend-up komičar? Ljudi mi ne veruju kada im to kažem, a ja sebe upravo doživljavam tako, kao komičara.”
Izvori:
