FOTO: Nauka.rs
Međutim, u poslednje vreme privlače pažnju javnosti jer su i zvanično prihvatili četiri nova hemijska elementa, čiji su atomski brojevi: 113, 115, 117 i 118, jedina koja su falila u jednom od redova tablice periodnog sistema elemenata.
Potrebno ih je samo imenovati.
„Udruženje hemičara jedva čeka da vidi svoju dragocenu tablicu sa popunjenom sedmom periodom. IUPAC (eng. International Union of Pure and Applied Chemistry) je već započeo proces sastavljanja imena i simbola ovih elemenata“, rekao je profesor Jan Reedijk, predsednik Odeljenja za neorgansku hemiju organizacije IUPAC.
Da li ste se ikada zapitali odakle potiču ta imena koja smo morali da učimo u školi?
- „JUMI“?
Ime novog elementa može biti inspirisano nekom mitološkom temom, nekim mineralom, mestom, državom ili nekim naučnikom. Imena moraju biti jedinstvena i moraju da održavaju jednu „istorijsku i hemijsku stabilnost“, što objašnjava postojanje tolikih „-juma“.
„Imena se latinizuju“, objašnjava hemičar Andrea Selja, sa Univerzita u Londonu.
U poslednje vreme, razvila se tradicija davanja imena u čast nekog mesta ili neke osobe. Na primer, dobijaju imena po mestu gde je element prvi put otkriven ili proizveden.
Ne postoji značajnije mesto u ovom hemijskom univerzumu od jednog gradića na malom ostrvu u blizini Stokholma. Radi se o mestu Iterbi, po kome ime nose četiri hemijska elementa. To su: iterbijum, itrijum, erbijum i terbijum.
FOTO: theodoregray.com
Međutim, tu se ne završava njegova glavna uloga.
Da se nisu iskoristile sve mogućnosti koje nudi njegovo ime, sledeća tri hemijska elementa verovatno bi nosila neku varijaciju tog imena, pošto su pronađeni upravo u Iterbiju. Tačnije, u njegovom skromnom rudniku bogatom retkim zemnim metalima.
Pošto se ime grada više nije moglo skraćivati, izabrana su sledeća imena za poslednja tri elementa:
- holmijum, latinski naziv za Stokholm
- tulijum, mitološki naziv za Skandinaviju
- gadolinijum, u čast finskog hemičara Johana Gadolina, koji je otkrio prvi retki zemni metal (itrijum).
Neki naučnici su bili skromni...
Do sada, niko nije dao ime nekom elementu da bi sebi odao priznanje, ali su neki od elemenata nazvani po poznatim naučnicima. Tako je po Albertu Ajnštajnu element dobio ime ajnštajnijum.
Imena su se, takođe, koristila kako bi se ispravile greške iz prošlosti. „Liza Majtner je bila hemičarka koja je zapravo otkrila nuklearnu fisiju, ali nikada nije bila priznata u javnosti zbog toga što je bila žena i Jevrejka“, rekao je Selja. „Mnogo mi znači što je jedan element dobio ime po njoj“. To je majtnerijum.
FOTO: kodex.me
Neki kreativni...
Naučnici ponekad puste mašti na volju, pa su tako popularna i imena iz mitologije.
Prometejum je dobio ime po liku iz grčke mitologije koji je krao vatru od bogova kako bi je dao ljudima. Za kaznu su ga vezali za jednu stenu kako bi orao mogao da se hrani njegovom jetrom. Ovo ime je izabrano da bi se istakla činjenica da sintetizacija novih elemenata često zahteva žrtvu.
Potom, tu je i didimijum, za koga se prvobitno mislilo da je jedan element, ali je zapravo smeša dva elementa, prazeodijuma i neodijuma. „Ova dva elementa mi se sviđaju jer se zovu „zeleni blizanac“ i „novi blizanac“, kaže Selja. Didimijum potiče od grčke reči koja znači blizanac, ali znači i testisi.
FOTO: znanje.org
A neki i romantični...
Davanje imena elementima nije samo pitanje nauke. „Ima tu i mnogo romantike. Imena su uvek bitna“, tvrdi Selja.
Proces nomenklature nije brz. Naučnici koji otkriju element, prvo predlože neko ime, a potom IUPAC razmatra da li će ga odobriti ili ne. Njegov specijalni tim, koji se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, mora da odobri ovaj predlog. Zatim, postoji period javne rasprave koji traje pet meseci pre nego što ga savet ovog udruženja konačno odobri. Nakon završenog imenovanja, ime elementa se objavljuje u naučnom časopisu Pure and Applied Chemistry.
IZVOR: BBC