Četiri ploče su imale ugravirane kletve koje prizivaju imena „chthonic“ (podzemnih bogova), tražeći od njih da ciljaju četiri različita para, muža i ženu, koji su zaštitnici taverne u Atini. Peta ploča je bila prazna i najverovatnije je imala čaroliju ili bajalicu koja je izgovorena, reči koje su utisnute u ploču.
Svih pet ploča su bile probodene sa gvozdenim noktom, složene i odložene u grob. Grob bi trebalo da obezbedi pločama put do bogova, koji bi onda sproveli kletve, u skladu sa antičkim verovanjima.
Kletva psećeg uva
Jedna od kletvi koja cilja muža i ženu zaštitnike taverni zove se Demetrios i Panagora. Kletva koja ih cilja sastoji se iz delova (prevedeno sa grčkog):
„Bacite svoju mržnju prema Panagori i Dimetriosu i njihovoj taverni, i njihovoj imovini, i njihovim stvarima. Ja ću vezati svoje neprijatelje Demetriosa i Panagoru, u krvi i pepelu, sa svim mrtvima. Ja ću vezati u takvoj vezi, Demetriose, najačoj mogućoj i udariću kynotos-om po (tvom) jeziku".
Reč kynotos bukvalno znači „pseće uvo“, stari kockarski termin koji je bio „ime za najmanji mogući broj bacanja kocke“, Džesika Lamont, predavač na Džon Hopkins Univerzitetu u Baltimoru, koja je skoro završila doktorat iz klasičnih jezika, napisala je članak objavljen u novinama Zeitschrift fur Papyrologie und Epigraphik. „Fizički akt utiskivanja nokta u olovnu ploču će imati ritualni eho za ovo osećanje“, napisala je Lamontova.
„Udaranjem Demetriosovog jezika ovom nesrećnom ulogom, kletva otkriva da lokalne taverne nisu bile samo društvene „rupe“ već prostori za kockanje i druge nezakonite aktivnosti u antičkoj Atini“, napisala je Lamont.
Ženin grob
Grob u kome je nađeno pet ukletih ploča je bio iskopan 2003. godine od strane arheologa sa grčkih praistorijskih i klasičnih antikviteta. Grob je lociran severoistočno od Pireusa, Atinske luke. Detalji iskopavanja još nisu objavljeni, ali Lamontova je rekla da izveštaji o iskopavanju pokazuju da je grob sadržao kremirane ostatke mlade žene. Lamont je proučavala uklete ploče u Pirejskom muzeju, u kome se sada nalaze.
„Način na koji uklete ploče funkcionišu je da su morale biti smeštene na lokaciji ispod zemlje, kao što je grob ili bunar“, Lamont je rekla za Live Science. „Postoji mišljenje da ova podzemna mesta obezbeđuju cevovod kroz koji kletve mogu dosegnuti podzemni svet, i zatim bi podzemni bogovi sproveli kletve“, rekla je Lamont.
Žena koja je sahranjena u grobu možda nije imala ništa sa kletvama ili tavernama, rekla je Lamont. Možda je umrla u vreme kada je neko želeo da sprovede kletve na drugima u istoj zajednici. Tokom ceremonije koja okružuje ženinu smrt, grob „bi bio pristupan, imao bi dobru tačku pristupa za nekog ko želi da stavi ploče u podzemlje i da ih sahrani“, kaže Lamont.
Ko sprovodi kletve?
Pisanja na ukletim pločama su čista, a proza elokventna, što pokazuje da je profesionalni pisac kletvi stvorio ploče. „Vrlo je retko da dobijete nešto tako eksplicitno, dugo i predivno napisano, naravno, na jedan užasan način“, rekla je Lamont.
Pisac kletvi, koji je verovatno sprovodio i druge forme natprirodnih usluga – uključujući čarolije, vradžbine i bajalice – je verovatno unajmljen od strane nekoga koje je radio u industriji taverni u Atini, prema Lamont. „Ja mislim da je najverovatnije da je osoba koja ih je naručila bila u svetu taverni“, moguće kao poslovni rival četiri muža i žene zaštitnika taverni, kaže Lamont.
Izvor: Live science