Ovo su najlepše kompozicije klasične muzike

Foto: Foro de fotos

Nedavno je, na osnovu 28 hiljada koncerata, objavljena lista kompozicija klasične muzike koje su najviše izvođene i slušane u 2015. godini. Betoven se, kao velika zvezda, i sasvim očekivano, našao na listi od prvih deset kompozicija sa čak tri svoje simfonije! Sa druge strane, nažalost, listu upotpunjava samo jedno Mocartovo delo, a nalazi se na devetom mestu. Zavidne pozicije zauzimaju i Johan Sebastijan Bah, Petar Iljič Čajkovski, Johanes Brams, Franc Šubert, Franc Jozef Hajdn, Moris Ravel, Franc Peter Šubert...

Posebnu pažnju privukao je finski kompozitor Jan Sibelijus koji je sa 27. mesta dospeo na mesto broj devet, i to zahvaljujući izuzetno velikom broju muzičkih programa i događaja koji su isticali njegove kompozicije, a sve povodom proslave 150 godina od njegovog rođenja.

Kada su u pitanju opere, Italijan Đuzepe Verdi i njegova Travijata nalaze se na samom vrhu liste, na mestu na kom se do tad nalazilo delo Boemi, Đakoma Pučinija, koje sada zauzima šesto mesto, dok je druga najizvođenija opera Mocartova Figarova ženidba.

-preduzetnistvo.gif

Ovo su neke od najvažnijih kompozicija klasične muzike:

1. Simfonija broj 5 (Ludvig van Betoven)

Ova simfonija je izvedena premijerno u Beču, 22. decembra 1808. godine, i smatra se jednim od najvažnijih muzičkih dela svih vremena. Kompozicija dugo nije nailazila na razumevanje publike i ljudi iz bečkih muzičkih krugova. Međutim, ona poseduje neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja, i zbog toda se danas najviše ceni. Njeni prvi tonovi (ta- ta- ta- čan) su i najpoznatiji, a danas se koriste i u nekim modernim žanrovima, kao npr. u rok muzici. Kako je Betoven govorio: „Tako sudbina kuca na vrata“.

2. Mesija ( Georg Fridrih Hendl )

Komponovana je 1741. godine, za vreme njegovog boravka u Londonu, i to u roku od samo tri nedelje. Premijerno je prikazana u Dablinu, godinu dana kasnije. Obično se izvodi za vreme Božića, jer je posvećena Isusu, posebno njegovom rođenju.

3. Koncert za violinu i orkestar ( Jan Sibelijus )

Finski kompozitor je svoje 47. delo posvetio jednom instrumentu, i to violini, a inspiraciju je pronašao u Viliju Burmesteru, čuvenom nemačkom violinisti. Naime, Burmester je trebalo da odsvira deo na violini, a dirigentsku palicu u rukama je držao upravo Sibelijus. Međutim, kako violinista nije bio u mogućnosti da učestvuje u ovom projektu, odnosno da ostvari Sibelijusovu izvanrednu zamisao, zamenio ga je drugi violinista.

Nažalost, zbog složenosti kompozicije, nije uspeo da je dočara na pravi način, onako kako je Jan smatrao da bi Burmester to uradio. Konačna verzija kompozicije izvedena je zahvaljujući kompozitoru Rihardu Štrausu i Berlinskoj filharmoniji, ali ovaj put bez Jana Sibelijusa u ulozi dirigenta.

4. Simfonija broj 5 ( Petar Iljič Čajkovski )

Premijerno je izvedena u Sankt Peterburgu, 1888. godine. Zanimljivo je to da Čajkovski nikada nije bio zadovoljan ovom kompozicijom, iako je dostigla svetsku popularnost. Jedan deo je posvećen motivu sudbine i snazi koju ona sa sobom nosi.

5. Koncert za violnu ( Feliks Mendelson )

Izvedena je prvi put 13. marta 1845. godine, u Lajpcigu. Koncert za violinu u e-molu je Mendelsonovo poslednje veliko orkestarsko delo. Smatra se najpoznatijim i najčešće izvođenim koncertom za violinu svih vremena.

mendelson.jpg
Foto: Edukacija

6. Simfonija broj 7 ( Ludvig van Betoven )

Kompozitor je smatrao da je ovo jedno od njegovih najboljih muzičkih dela. Kompozicija je ugledala svetlost dana u glavnom gradu Austrije, u decembru 1813. godine. Posebno je značajan takozvani muzički Alegretto, drugi od ukupno četiri stava koje ima simfonija.

7. Simfonija broj 1 ( Johanes Brams )

Bramsu je bilo potrebno čak četrnaest godina da konačno završi ovu simfoniju, i izvede je 1876. godine. Razlozi zbog kojih se sve odvijalo tako sporo su, sa jedne strane, njegova samokritičnost i nesigurnost u pojedinim trenucima, a sa druge strane verovatno i doza straha, jer su ga mnogi smatrali Betovenovim naslednikom.

8. Simfonija broj 6 ( Betoven )

Izvedena je 22. decembra 1808. godine, na istom mestu gde je po prvi put publika imala priliku da čuje i Simfoniju broj 5. Za razliku od nekih ranijih, Simfonija broj 6 ima pet stavova u kojima pomoću nota, na magičan način, opisuje prirodu.

9. Mala noćna muzika ( Volfgang Amadeus Mocart )

Ovo je maestralno delo umetnika koji je iskoristio samo nekoliko jednostavnih nota, a iskombinovao ih na hiljade i hiljade načina. Ima pet muzičkih stavova, ali je, nažalost, notni zapis jednog od njih izgubljen. Prvi put je izvedena 1878. godine. Ne zna se sa sigurnošću odakle je crpeo inspiraciju dok je pažljivo ređao note.

10. Koncert za violinu ( Brams )

Kompozitoru je kao inspiracija poslužila virtuoznost njegovog velikog prijatelja, Jozefa Joakima, koji ju je premijerno izveo u januaru 1879. godine, a u ulozi dirigenta našao se Brams.


Izvor: Lavanguardia