FOTO: USA Today
Prevela: Sonja Poznanović
Nedavna odluka Marka Zakerberga da donira 45 milijardi dolara Fejsbuk deonica u dobrotvorne svrhe pretvorila ga je u najnovijeg u nizu američkih uticajnih biznismena, koji su donirali velike sume svog bogatstva.
Ovakva tradicija se beleži od očeva osnivača Amerike i obuhvata neke od najčuvenijih i najozloglašenijih američkih bogataša. Zahvaljujući doprinosu poslovnih carstava osnovani su univerziteti, muzeji, napravljeni lekovi za razne bolesti i pokrenuti programi za borbu protiv siromaštva.
Neki od najvećih američkih filantropa bili su takozvani baron razbojnici 19. veka, koji su stvorili ogromna bogatstva tokom industralizacije zemlje. Džon D. Rokfeler bio je verovatno najdarežljiviji i najbogatiji čovek koji je stvorio svoje bogatstvo ni iz čega. Pre smrti 1937, donirao je otprilike 540 miliona dolara, koje je zaradio zahvaljujući svom ulogu u Standard Oil-u, kompaniji koja je kontrolisala 90% američkog petroleja u to vreme.
U ostale filantrope toga doba spada i poznati vladalac čelikom Endru Karnegi, koji je donirao oko 35 miliona dolara, odnosno 90% svog bogatstva. Rokfeler i Karnegi su izgradili svoje bogatstvo koristeći danas nedozvoljene metode kao što su dampinške cene i rad uprkos štrajku, ali su svoj novac iskoristili za opšte dobro.
Bil Gejts i Voren Bafet, najbogatiji ljudi u SAD-u, podstakli su druge imućne ljude da doniraju barem polovinu svojih bogatstava, bilo za života, bilo nakon smrti. Oni su 2010. osnovali kampanju „Giving Pledž“, koja je okupila 138 pristalica. Većina potiče iz Amerike, a što se tiče Britanaca, tu spadaju: Majkl Aškroft, Dejvid Sejnsberi i Ričard Branson.
Najpoznatiji donatori u skorašnjoj istoriji
Voren Bafet je bio najdarežljiviji filantrop u Americi, prema pisanju časopisa Forbs. Bafet, koji je svoje 73 milijardi dolara vredno bogatsvo zaradio putem investicija, donirao je 2.8 milijardi dolara u 2014. i time povećao ukupni iznos na skoro 23 milijardi dolara ukupno doniranih za života. Bafet je obećao da će donirati većinu svoga novca preko Fondacije Bila i Melinde Gejts, koju je pokrenuo Majkrosoftov osnivač sa svojom ženom u cilju borbe protiv siromaštva. Jedna od Bafetovih najpoznatijih mudrosti je da bogati ljudi treba da daju svojoj deci „dovoljno da urade bilo šta, ali ne toliko mnogo da ne rade ništa“.
Bil i Melinda Gejts su drugi po redu najveći donatori Amerike, doniravši 1.3 milijardi dolara i dostigavši sumu od ukupno doniranih 31.5 milijardi dolara. Osnivač Majkrosofta i njegova žena, koji poseduju 79 milijardi dolara, osnovali su svoju fondaciju 2000. godine. Njihova donacija iznosila je više od 44 milijardi dolara na kraju 2014. godine, koja je na taj način postala najveća privatna fondacija na svetu. Svrha fondacije je borba protiv globalnog siromaštva i poboljšanje zdravstva. Finansirala je istraživanje HIV-a, kanalizacije za zemlje u razvoju i školovanje u SAD-u. Kritičari su optužili Gejtsa da je osnovao upadljive aktivnosti bez preispitivanja sistema koji je stvorio njegovo bogatstvo.
Karlos Slim, meksički telekomunikacijski tajkun, suparnik Gejtsa i Bafeta u borbi za najbogatijeg čoveka na svetu, izrazio je skeptičnost u vezi sa američkim pristupom filantropiji, te još uvek nije potpisao „Giving Pledž”. Slim, „težak“ 77 milijardi dolara, tvrdi da su obrazovanje i zaposlenost ključni za pobedu nad siromaštvom i 2007. je rekao da neće pokušati da se igra Deda Mraza poput Gejtsa. Ali Slim je povećao svoju donaciju poslednjih godina udvostručivši donacije za svoje dve glavne fondacije na osam milijardi dolara. Slimov gotovo potpun monopol na tržištu telefonske mreže u Meksiku probudio je sumnje da je njegova donacija osmišljena kako bi se ublažila njegova slika protiv propisanog nametanja.
FOTO: Forbes
Li Ka-šing, kralj biznisa u Hong Kongu, naziva svoju fondaciju, osnovanu 1980, svojim trećim sinom i obećao je da će donirati trećinu svog bogatstva procenjenog na 32 milijardi dolara. Cilj fondacije je da promoviše obrazovanje i zdravlje prvenstveno u Kini, i da podstakne druge da poput njega doniraju svoj novac. Zabeleženo je da je fondacija obećala oko dve milijarde dolara koji će se rasporediti Medicinskom fakultetu Univerziteta u Hong Kongu, poboljšanju doma za nemoćne Hong Konga i osnivanje budističkog manastira.
Azim Premji, treći po redu najbogatiji Indijac, rekao je 2013. da je donirao četvrtinu svog bogatstva i da namerava da uradi isto to u narednih pet godina, u skladu sa svojim obećanjem datim kampanji „Giving Pledž“. Kralj outsourcing-a, sada „težak“ oko 16 milijardi dolara, osnovao je 2001. svoju fondaciju sa ciljem da poboljša obrazovanje u Indiji. Njegova darežljivost uključuje poklonjene dve milijarde dolara za poboljšanje školovanja prenošenjem 213 miliona akcija svog Wipro poslovanja u fond. Takođe je osnovao univerzitet koji je nazvao po sebi, koji promoviše obrazovno razmišljanje.
FOTO: DNA India
Ser Ričard Branson priključio se „Giving Pledžu“ rane 2013. godine, obećavši da će investirati u „preduzimljiv pristup kako bi pomogao da se donesu promene u svetu kada njegova porodica uzme novac iz „Virdžin grup“-a. Bransonovo bogatstvo je malo u poređenju sa ljudima kao što su Gejts i Bafet, ali sa procenjenim bogatstvom od pet milijardi dolara on je spreman da donira oko 2.5 milijarde dolara.
Isto tako je 2006. godine obećao da će preusmeriti tri milijarde dolara profita od svoje aviokompanije da razvije gorivo sa niskim sadržajem ugljenika, iako je prošle godine izjavio da je procena do tada bila oko 300 miliona dolara. Bransonova „Virdžin Junajt“ fondacija izjavila je da sve troškove finansiraju porodica Branson i „Virdžin“ tako da donacije idu direktno očuvanju i razvoju preduzetništva.
IZVOR: The Guardian
Sonja voli prava jer misli da su strava.