„Vreme odvažnosti, vreme prezira i vreme iskušenja". Idiličan život na kraljevskom dvoru praćen svečanostima i ceremonijama, često je za plemiće bio i više nego prosto uživanje.
Statistika kaže da je u Versaju boravilo oko hiljadu plemića, sa sve četiri hiljade njihovih slugu, dok je oko pet hiljada slugu bilo zaduženo isključivo za njegovo visočanstvo - Luja XIV.
Upravo radi uspostavljanja hijerarhije i održavanja reda, a pre svega sa ciljem sprečavanja bilo kakve političke aktivnosti plemstva, kralj određuje sistem ponašanja i odevanja.
Kralj je ispunio svoj cilj: nije bilo slobodnih trenutaka za spremanje zavera ili sličnih namera, kada je plemstu više od svega bilo važno usvajanje plesnih koraka i aktuelnog načina odevanja.
Koja su to osnovna pravila života na dvoru?
S obzirom na kraljevu vrlo specifičnu narav, postojao je poseban pristup za razgovaranje sa kraljem. Naime, umesto kucanja na vrata njegovih odaja, važilo je pravilo da se na vrata sme samo zagrebati noktom malog prsta, zbog čega su mnogi dvorani imali taj nokat duži od ostalih.
Jedno od pravila koje su dame morale poštovati jeste polaganje ruke isključivo na nadlanicu ispružene ruke pratioca tokom šetnje, a najčešće su provodile vreme u pisanju pisama, pletenju čipke ili pravljenju kozmetike.
Gospoda sa druge strane nije smela da radi ništa, osim da piše pisma, drži govore, vežba mačevanje ili ples. Iz zadovoljstva su mogli da idu u lov sa sokolovima, bave se streličarstvom, dvoranskim tenisom, ili lovom. Takođe mogli su da učestvuju u bitkama ili da budu u javnoj službi, plaćajući vojnike.
U društvu se nikako nije smelo sedeti prekštenih nogu, a često su muškarci sedeli sa levom nogom ispruženijom od desne. Razlog tome je što su uske pantalone mogle lako da se pocepaju po šavu.
Lujeva neumerena potreba za raskošnim životom, razlog je brojnih svečanih večera, maskenbala i zabava na kojima se uživalo u svim blagodetima života na dvoru. Odsustvo sa dvora bilo je kažnjivo.
Uporedo sa izgradnjom palate, nastajalo je i mesto Versaj, za koje bi bilo uvredljivo reći da je predgrađe Pariza. Ovaj gradić danas je jedno od najprestižnijih mesta u Francuskoj, pre svega zbog toga što je u potpunosti zadržao duh prošlih vremena. Potomci plemićkih porodica, imućni i uticajni, i dan-danas uvažavaju stare vrednosti i neguju osobeni stil života koji im nameće versajsko poreklo.
Izvor: Luj XIV
