Vels, koji je rođen 1866. godine bio je školovani naučnik, što je bilo retko među književnim savremenicima, a bio je možda najvažnija figura u ovom žanru koji će kasnije postati naučna fantastika. Pisci koji su deo ove tradicije poznati su po tome što su mogli ne samo da zamisle budućnost, već i da inspirišu druge da to ostvare.
Godine 2012, Smithsonian.com objavio je listu od deset izuma inspirisanih naučnom fantastikom, od rakete na tečni pogon Roberta H. Godarda do mobilnog telefona. „Vels je imao užurbanu maštu, želeo je da se budućnost odigra ranije nego što bi trebalo, zato ima toliko predviđanja u njegovom pisanju“, rekao je Sajmon Džejms, šef odeljenja za engleski jezik na Univerzitetu u Daramu i urednik službenog lista H.Dž.Vels.
Takođe, Velsove ideje su se održale jer je bio istaknuti pripovedač. Sa tim se slaže i proslavljeni pisac Džozef Konrad. „Vaš rad me uvek oduševi. Oduševljen je prava reč, o realisto fantastični!“, napisao je Velsu nakon što je pročitao Nevidljivog čoveka (The invisible man).
Evo nekih od neverovatnih predviđanja H. Dž. Velsa koja su se obistinila, kao i nekih koja nisu, bar ne još.
Telefoni, mejl, televizija
U romanu Muškarci kao Bogovi (Man like Gods, 1923), Vels poziva čitaoce u futurističku Utopiju koja je, u suštini, planeta Zemlja nakon nekoliko hiljada godina napretka. U ovoj alternativnoj stvarnosti ljudi komuniciraju isključivo preko bežičnih sistema, kao što su govorna pošta i mejl.
U Utopiji, ljudi ne razgovaraju preko telefona, osim ako nije ranije tako dogovoreno. Poruka se šalje u stanicu u okrugu u kojem je primalac i tamo čeka dok ne bude pročitana. Zatim on odgovori pošiljaocu i pošalje druge poruke, ukoliko želi. Prenos je bežičan.
Vels je zamišljao i oblike zabave u budućnosti. U romanu Kada se spavač probudio (When the Sleeper wakes, 1899), glavni junak živi u Londonu u kojem građani koji koriste čudne oblike tehnologije kao što su audio knjige, avion i televizor trpe sistematsko ugnjetavanje i društvene nepravde.
Posetioci Ostrva dr Moroa (The Island of dr Moreau) bili su suočeni sa gomilom bizarnih stvorenja uključujući čoveka-leoparda i lisicu-medveda-vešticu, koje je stvorio ludi doktor u hibridnim ljudsko-životinjskim eksperimentima koji mogu da označe doba genetskog inženjeringa. Iako je Moro stvorio svoje verzije Frankenštajnovog stvorenja kroz sirove tehnike kao što su hiruške transplantacije i transfuzije krvi, ljudi koji se igraju Boga i petljaju sa prirodom postali su stvarnost.
Naučnici rade na tome da bude moguće da organi životinja budu korišćeni na ljudima, iako danas ljudski imunološki sistem odbija te napore. Postoje i eksperimenti poznati kao Himera studija, čiji je cilj da stvori ljudsko-životinjske hibride dodavanjem ljudskih matičnih ćelija životinjskim embrionima.
Naime, hibrid čoveka-životinje koji je Moro kreirao na kraju se okrene protiv njega. „Ovo je često upozorenje o posledicama tehnologije, posebno kada je ne koristimo kako treba“, objašnjava Džejms.
Laseri i oružje sa usmerenom energijom
Marsovci u Ratu svetova (The War of the Worlds, 1898) oslobodili su nešto što je Vels nazvao Heat-Ray, superoružje sposobno za spaljivanje bespomoćnih ljudi bešumnim bljeskom svetlosti. To je bilo više od šest decenija pre nego što je Teodor Maiman napravio prvi operativni laser u istraživačkoj laboratoriji u Kaliforniji 16. maja 1960. godine, a vojska se nadala da će moći da ga koristi kao oružje pre nego što je dokazana njegova praktičnost.
„Mnogi misle da Marsovci mogu na neki način da generišu intenzivnu toplotu u komori za apsolutnu neprovodljivost. Ova intenzivna toplota se projektuje u paralelni snop protiv bilo kog objekta putem sjajnog paraboličkog ogledala nepoznatog sastava“, napisao je Vels.
„Tipično, Vels je bio više zainteresovan za ono što može biti efekat njegove ideje, nego za tehničke ideje“, naglasio je Džejms. „On će da uzme jedan element naučnog razumevanja sveta i da ga podesi. U romanu Vremeplov (The Time Machine) vreme predstavlja četvrtu dimenziju, a šta ako biste u njoj mogli da putujete kao u ostale tri? Ili kao u romanu Prvi čovek na Mesecu (The First Man on the Moon), šta ako možete da stvorite materijal (Vels ga zove apatit) koji je otporan na vrelinu? Uzmete jedn
u stvar i vidite šta će da ispadne od toga“, objasnio je Džejms.
Vodeći autori naučne fantastike današnjice koriste ovu tehniku u poslu kako bi oblikovali budućnost sutrašnjice. U stvari, neke kompanije dizajniraju fikciju da bi videle kako će nove ideje funkcionisati ako postanu stvarne u budućnosti.
„Ne postoji ništa čudno u tome što kompanije puste priču o ljudima koji koriste tehnologiju kako bi mogle da odluče da li će ta tehnologija vredeti“, rekao je pisac Kori Doktorov, čiji su klijenti Dizni i Tesko. „To je kao kad arhitekte projektuju virtuelne zgrade.“
Atomske bombe i nuklearno množenje ćelija
Vels je otkrio moguće prednosti tehnologije, ali ga je plašila njena mračna strana. „H.Dž.Vels je pisac koji je verovatno najjasnije video mogućnost totalnog rata u ranom 20. veku“, kaže Elenor Kurtmanš sa Univerziteta Ilinois.
Vels je prepoznao razornu moć oružja dobijenog deljenjem atoma. U romanu Oslobađanje sveta (The World set Free, 1913), Vels nas uvodi u svet atomskih bombi koje su toliko razorile svet da su preživeli morali da stvore jedinstvenu svetsku vladu kako bi izbegli buduće sukobe. Velsova bomba je drugačija od one koju su razvili naučnici u projektu „Menhetn“. Ona eksplodira stalno, nedeljama ili mesecima, u zavisnosti od veličine i tokom degeneracije stvara vulkane smrti.
Vels je jasno video opasnost od širenja nuklearnog oružja i scenario koji bi nastao kada bi nedržavni akteri i teroristi ušli u okršaj. „Uništavanje je postalo toliko lako da bi svako mogao da ga izvede, a to je uvelo revoluciju u probleme policije. I pre početka poslednjeg rata bilo je opštepoznato da čovek može da nosi u torbi dovoljno latentne energije da uništi pola grada“, napisao je on.
U čemu, bar do sada, Vels nije bio u pravu?
Vels je odbacio ideju da je budućnost nepoznata, napisao je ugledni pisac naučne fantastike Džejms Gan. „On je verovao da je to moguće kroz upotrebu onoga što je prvobitno nazvano 'induktivna istorija', a kasnije „ljudska ekologija“ (definisana kao rad sa biološkim, intelektualnim i ekonomskim posledicama). On je bio prvi futurističar, čovek koji je izmislio sutra“, napisao je Gan u časopisu „Nauka naučne fantastike“ (The Science of Science-Fiction Writing), koji je objavljen 2000. godine.
Vels je imao i druge velike ideje koje nisu urodile plodom, iako još uvek postoji šansa da je njegova vizija proširena u budućnost koja je dalja nego naše vreme. Do sada nas Marsovci nisu napali. Ljudska nevidljivost i dalje izmiče, iako nauka napreduje u tom pravcu. Vremeplov, pomenut u knjizi, takođe ne postoji. Možda je najveće razočaranje za Velsa bilo to što je propala njegova vizija idealne politike i svetske vlade, koju je opisao u romanu Moderna Utopija (A Modern Utopia, 1905). Vels je bio posvećeni socijalista koji se nadao na će „Nova republika“ osigurati mir. Vels, koji je preminuo 1946. godine, živeo je dovoljno dugo da shvati da se njegova zamišljena budućnost verovatno nikada neće ostvariti tako da je podsticao međunarodnu saradnju gde god je mogao.
„Posle izbijanja Drugog svetskog rata bilo je jasno da se ideja o svetskoj državi neće ostvariti, tako da je Vels počeo kampanju za univerzalna ljudska prava“, rekao je Gan. “ Mislim da je Vels pisao pisma Tajmsu koji je započeo proces i doveo do proglašenja deklaracije Ujedinjenih Nacija za ljudska prava 1947. godine“. Vels je izneo svoju viziju u romanu Prava čoveka (The Rights of Man, 1940), a njegovi predlozi su korišćeni pri pisanju formalnog dokumenta Ujedinjenih Nacija.
Elenor Kurtmanš je dodala: „Velsova ideja o svetskoj vladi nikada nije dostigla utopijski ideal, ali je ostvaren njen mali deo. Razmislite o svim međunarodnim agencijama koje su se pojavile posle Drugog svetskog rata u nadi da će neka vrsta međunarodnog okvira sprečiti ponavljanje rata. Breton Vuds, IME, NATO, Evropska Unija-ni jedna od ovih organizacija nije istinski globalna, ali su definitivno korak ka mirnijem i organizovanijem svetskom društvu koje je Vels zamislio.“
Izvor: smithsonianmag.com