FOTO: Positive Psychology Program
Ako nas je kriza nečemu naučila, to je da budemo istrajni uprkos nedaćama. Može se reći da je koncept „sisu“ u našem društvu veoma prisutan, iako se radi o reči koja opisuje karakter finskih stanovnika. „Sisu“ je koncept čija se kulturalna struktura tiče finskog stanovništva koje se sa ovim konceptom i te kako poistovećuje. Iako nema bukvalni prevod, njegovo značenje je „imati petlju u najkomplikovanijim trenucima“. Ipak, reč „sisu“ krije različita značenja koja zajedno mogu označiti novu životnu filozofiju koja nam može pomoći da izađemo osnaženi iz kriznih situacija.
Istrajnost i stoicizam
Prva jasna ideja koncepta „sisu“ je istrajnost. Psiholog Jolanda Kuevas objašnjava da je istrajnost vrednost koja se teško nalazi u današnjem svetu „u kom zbog nestrpljenja i tehnologije želimo da se sve desi istog trenutka“. Zbog toga nemogućnost da ostvarimo sve istog trenutka izaziva patnju, uglavnom kod mlađih generacija. Osobe koje su usvojile koncept „sisu“ sposobne su da istraju u u svojim težnjama. „Istrajnost zahteva razmišljanje i kreativnost, a to je moguće samo kada je um odmoran.“ Potrebno je da ne odbijamo, već da prihvatimo stvari koje se dešavaju tokom ovog procesa. „Prihvatanje je ključno kako nas ne bi vodila osećanja koja nam oduzimaju energiju i skreću pažnju sa onoga što je delotvorno i što zavisi od nas“.
Upravljanje stresom
Kako biste preživeli tešku situaciju, osim izdržljivosti, potrebna je sposobnost da se izborite sa strahom od neizvesnosti i stresom. Jolanda Kuevas objašnjava da, iako nas stres može pokrenuti u datim trenucima, „život pod stresom čini da osećamo da gubimo kontrolu, da nam je svega dosta i da ne možemo da se izborimo sa svakodnevicom život postaje pretežak i gubi se sposobnost uživanja“.
FOTO: iMoney
Kako Jolanda navodi, ovo se dešava zato što je stres mehanizam koji nam pomaže da upotrebimo svu svoju snagu u teškim situacijama, tako što ćemo aktivirati cirkulaciju, disajne organe i mišiće. Kako bi se nadoknadio rad i napor ovih organa, umanjuje se rad reproduktivnih organa, imunog sistema i sistema za varenje. Zato se, ukoliko tokom dužeg vremena ne upravljamo stresom koji nastaje zbog neke komplikovane situacije, možemo sresti sa mnogim problemima. „To su: srčane bolesti, povrede mišića, disajni problemi, problemi sa spavanjem, seksualni problemi, problemi sa začećem, problemi sa ishranom i varenjem, kao i razne bolesti koje nastaju usled oslabljenog imunog sistema“, navodi Kuevas.
Čast i poštenje
Usvojiti koncept „sisu“ ne znači braniti svoj stav po svaku cenu, vec činiti to kako bismo odbranili svoje vrednosti i ono što zaista smatramo vrednim truda. Zato su čast i poštenje dva osnovna ljudska kvaliteta, ne samo kod drugih, već i kod nas samih. „Postupanje u skladu sa svojim mišljenjem i osećanjima, umesto pretvaranja, je kvalitet dobrog ljudskog bića“, dodaje Jolanda Kuevas. Iako se ovo čini jednostavnim, u teškim trenucima ne postupaju svi ovako.
Sposobnost rešavanja konflikta
Jasno je da će teška situacija u našem životu, bilo da se radi o ekonomskoj krizi, bolesti ili gubitku drage osobe, izazvati konflikt koji moramo rešiti. Osobe koje su usvojile koncept „sisu“ umesto bežanja od problema, traže rešenje za njih. Jolanda tvrdi da u skladu sa emocionalnom inteligencijom i njenim razvojem ide i „činjenica da je konflikt deo života i da je zato važno da mu se suprotstavimo umom i srcem“. Zato što rešenje konflikata ne leži samo u suprotstavljanju, već i u donošenju najboljih odluka. „Insistira se na razvitku sposobnosti zapažanja koja je ključna za podrobno istraživanje svake situacije, zato što nam ono što se vidi površno ili na prvi pogled ne pomaže, već nas uslovljava.“
Otpornost
Imati petlje u kritičnoj situaciji ne znači samo preživeti tu istu situaciju, već i oporaviti se, pa čak i izaći jači iz nje. „Otpornost je sposobnost ljudskog bića da se izbori sa životnim nedaćama, da ih prevaziđe i da doživi pozitivnu promenu zahvaljujući tom iskustvu“, objašnjava psiholog Migel Anhel Risaldos. To je, u stvari, proces zahvaljujući kome smo sposobni da se na najbolji način prilagodimo nevoljama. To ne znači da ne patimo i da nismo zabrinuti, zato što su „bol i tuga nešto sasvim prirodno kod ljudi koji su pretrpeli velike nedaće i traume u svojim životima“. Zato je otporna osoba, iako pati, sposobna da prevaziđe patnju uprkos preprekama. Prema mišljenju Risaldosa, istraživanja su pokazala da je otpornost kod ljudskih bića u potpunosti normalna. Svi možemo razviti otpornost u ekstremnim situacijama.
FOTO: CienciALaMano
Sagledavanje šire slike
Shvatanje da nakon kiše dolazi sunce, čak i kada ta kiša dugo traje. Kada smo previše opterećeni nekim problemom, ne možemo da sagledamo širu sliku, dok osoba koja je usvojila koncept „sisu“ to može da uradi. Risaldos objašnjava da „često ne možemo da izbegnemo negativne okolnosti koje ne zavise od nas, ali možemo da utičemo na način na koji reagujemo u takvim okolnostima. U ovakvim slučajevima poželjno je smatrati da će negativna sadašnjost otići isto kao što je i došla“. Ne treba gubiti iz vida ni izreku koja glasi: „Nijedna muka nije doveka“.
Strast prema idealima i ciljevima
Osoba koja je usvojila koncpt „sisu“ i koja postaje jača u kritičnim situacijama je osoba koja zaista veruje u ono što radi i koja je strastvena prema nekom projektu ili idealu koji nastavlja da brani čak i kada se stvari zakomplikuju. Ipak, Risaldos objašnjava da, kako nas strast ne bi uništila, „treba postaviti ostvarive ciljeve, u skladu sa našim vrednostima i onim što želimo“. „Treba redovno obavljati aktivnosti koje nas vode ka našim ciljevima, iako se u početku to čini kao mali korak. Umesto usmeravanja napora ka ciljevima koji se čine preteškim, bilo bi idealno da se usmerimo na stvari za koje postoji veća verovatnoća da će se ostvariti u sadašnjosti i koje nas približavaju cilju koji želimo da ostvarimo“.
Hrabrost i samopouzdanje
Kako bismo se izborili sa svim ovim izazovima, treba imati još dva očigledna kvaliteta. Biti hrabar, što ne podrazumeva da se ne plašimo, već da znamo da se izborimo sa strahom, i imati samopouzadnja, odnosno, verovati da smo sposobni da se suočimo sa tim strahom. Migel Anhel Risaldos navodi da „moramo da tragamo za prilikama kako bismo pronašli sebe“, zato što se u najtežim situacijama najviše nauči, ne samo o drugima, već i o nama samima. Ovo je najbolji način da sazrimo. „Dokazano je da se značajan procenat ljudi koji je prošao kroz tragedije i teške situacije bolje snalazi u ličnim odnosima, da imaju više samopouzdanja, razvijeniji duh i da više cene život“, zaključuje Risaldos.
IZVOR: El Pais