Veliki majstori nikada nisu zamišljali da će baš oni biti ti koji će obeležiti istoriju umetnosti. Postoje i oni koji su u današnje vreme zaboravljeni i koji se ne pominju u većini knjiga istorije umetnosti, a koji su takođe ostavili svoj trag u umetnosti. Njihova dela bi trebalo da se nađu uz dela velikih umetnika i da se cene podjednako ili čak i više od onih koje smatramo nedostižnim klasičnim i modernim ostvarenjima.
Od samog početka vrednovanja umetnosti i umetnika, te, danas zaboravljene, ličnosti radile su rame uz rame sa onima koje nazivamo besmrtnicima slikarstva. Sa Velaskesom, Moneom, Van Gogom, Munkom bili su saradnici na platnu i u ateljeima, sa njihovim delima su imali velike sličnosti, ali ipak nisu uspeli da se probiju. Predstavićemo vam slikare koje bi trebalo da upoznamo da bismo shvatili lepotu umetnosti.
Fransisko de Surbaran
Surbaran je bio španski slikar blizak sa mnogim velikim umetnicima, kao što je bio i sâm Velaskes, koji mu je bio pokrovitelj. Upravo njegovu tehniku slikanja naučio je sa drugim slikarom, Pedrom Dijegom Viljanuevom. Kada se vratio u svoje rodno mesto, postao je službeni slikar grada Ljerena.
Njegov stil je precizno definisan, te se svrstava u najbolje španske slikare realizma. Njegove radove karakterišu religiozne teme sa tamnim pozadinama. Bio je toliko prepoznatljiv da nije bilo neophodno da studira umetnost. Slikao je mrtvu prirodu i učestvovao je u dekoraciji kraljevske palate Buen Retiro. Napustio je Karavađov kjaroskuro stil (tehnika jakih kontrasta) i izgradio je svoj sopstveni. Međutim, njegove slike nisu osvojile tadašnju publiku, koja je bila naklonjena baroku.
Žorž de la Tur
Verni sledbenik Karavađa, francuski slikar Žorž de la Tur stvorio je plodnu karijeru na dvoru Lorena, ali nažalost, podataka o njegovom radu ima vrlo malo. Za mnoga njegova dela ne zna se datum nastanka, a najpoznatija su „noćne“ slike koje karakterišu poslednju fazu njegovog misterioznog i nestvarnog stvaralaštva. Na ovim „noćnim“ slikama sveća predstavlja jedini izvor svetlosti što mu je omogućilo da stvori vezu između anatomskog realizma i ambijenta.
Fransoa Buše
Buše je bio francuski umetnik, predstavnik rokokoa čija je izvanredna tehnika doprinela savršenstvu francuskog dvora XVIII veka. Uživao je veliku slavu, što potvrđuje i činjenica da ga je ljubavnica Luja XV, Madam Pompidur, proglasila za omiljenog slikara.
Privlačila ga je senzualnost ženskog tela, ali i mitološke i alegorijske teme. Predstavnici prosvetiteljstva, poput Denija Didroa, obezvredili su njegov rad javno jer nije pratio estetiku neoklasicizma. Njegove slike, kao i sve ostale iz perioda rokokoa, karakterišu ljubavne scene i senzualne igre, što ih čini veoma slikovitim. U poslednjim godinama njegovog života, klasicizam je učinio da njegovo stvaralaštvo padne u zaborav.
Karl Brjulov
Ovaj ruski slikar francuskih korena bio je jedan od najvećih predstavnika slikarstva svoje zemlje. Nikada nije sledio klasične kanone i nije želeo da prizna sebe kao umetnika ukoliko njegova dela ne naprave snažan utisak. To je učinio tek kada je napustio Rusiju i otputovao u Rim.
Slavu i prestiž stekao je kada je počeo da slika istorijska dela i kada su Puškin i Gogolj počeli da ga porede sa Rubensom i Van Dajkom. Postao je jedan od najboljih umetnika svog vremena i vodio je život ispunjen intelektualnim glamurom. Kombinovao je jednostavnost neoklasicizma sa romantizmom i realizmom.
Roza Boner
Malo je umetnica o čijim delu ima dovoljno podataka, a jedna od njih je Mari Rozali Boner, francuska slikarka, tvorac izvanrednih radova. Većina njenog stvaralaštva sadrži prikaze životinja, kako domaćih tako i divljih. U dvorcu Grimon, Roza je bila poznata kao „dečkić“, što ju je pratilo čitavog života.
Njena prva salonska izložba bila je 1843. godine, a 1849. održala je izložbu u muzeju Orsaj. Stekla je međunarodnu slavu i obišla ceo svet. Bila je prva žena umetnica odlikovana nacionalnim ordenom Legije časti 1865. godine.
Alfred Sisli
Iako u svoje vreme Sisli nije bio poznat slikar, njegova dela proslavila su se kasnije. Monea, Renoara i Bazija upoznao je dok je učio slikarstvo u ateljeu Čarlsa Glera i zajedno sa njima pripadao je grupi impresionista. Nikada nije dostigao popularnost svojih savremenika i ostatak života proveo je u siromaštvu kada je ostao bez socijalne pomoći nakon bankrota svoje porodice.
Ilja Rjepin
Ovaj istaknuti ruski slikar i vajar stvorio je izvanredna dela. Kao predstavnik pokreta „Peredvižniki“ iliti „Lutalice“, slikao je realistična, psihološki produbljena dela koja su kritikovala postojeći društveni poredak.
Za delo „Vaskrsenje Jairove ćerke“ osvojio je zlatnu medalju na konkursu ruske Akademije i tako dobio stipendiju za studiranje u Francuskoj i Italiji. Boraveći u inostranstvu, upoznao se sa tehnikom impresionista koju je usvojio i svoje radove oslikao svetlim i jarkim bojama, ali ne zaboravljajući na staru školu sa kojom ju je uvek kombinovao.
Džon Singer Sardžent
Ovaj američki umetnik smatra se vodećim slikarom portreta. Tokom svoje karijere izradio je 900 ulja na platnu i više od dve hiljade akvarela. Uživao je u popularnosti toga da je smatran za najboljeg slikara portreta. Radio je neformalne studije pejzaža, na ogromnim muralima ili na otvorenom, pomoću kojih je održavao bliskost sa impresionizmom.
Đovani Segantini
Segantini je bio italijanski slikar milanske Brera akademije lepih umetnosti i interesovali su ga seoski običaji i prostrani pejzaži. Usvojio je tehniku poentilizma pomoću koje je stvorio univerzum daleko od sveta koji zapravo vidimo, zbog čega se neka njegova dela i smatraju simbolističkim, ali sa drugačijom tehnikom korišćenja svetlosti, pomoću boja karakterističnih za postimpresionizam.
Oto Diks
Kao i kod svih ekspresionista, slike su mu sumorne i mračne. Kada je pristupio nemačkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, branio je svoje pravo da preko dela odražava realnost i smrt sa bojnog polja.
Ono što se može primetiti na njegovim slikama jeste njegova sirova analiza realnosti. Na njegovo stvaralaštvo uticao je kubizam, futurizam, kritički realizam, kao i stil koji je negovao Van Gog. Kada je Hitler došao na vlast, Diksova karijera se prekida i biva uhapšen od strane Gestapoa.
Izvor: Cultura colectiva
