Imao je teško detinjstvo i odsustvo oca ostavilo je veliki trag na njega. Autobiografske elemente često je na vešt način oblikovao i umetao ih u svoje stvaralaštvo nenametljivo. Po njegovim rečima, pisanje je bila jedina sposobnost koju je imao i u kojoj se isticao.
„Pišem jer ne znam ništa drugo da radim; jer od svega što bih mogao da radim, ovo radim najbolje i bolje od drugih.“
Shvatao je odgovornost koju jedan pisac ima prema društvu, ali i prema sebi. U delu „Saveti mladom piscu“ izložio je principe kojih bi svaki autor trebalo da se pridržava. Poučen ličnim iskustvom bio je inspirisan da sastavi ovaj zanimljiv i nesvakidašnji tekst.
Vlast i ideologija su, po Kišu, ono čega se treba uvek kloniti.
„Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima. [...]
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili. […]
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva. […]
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih. […]
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.“
Skrivene poruke koje se ne vide na prvi pogled i za kojima se traga su od suštinskog značaja.
„Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom. Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.“
Isticao je koliko je važan jezik koji pisac koristi.
„Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.“
Kiš navodi da pisac neprestano mora da raznišlja, ali da ne treba da saopštava svoje mišljenje uvek i svuda.
„Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.“
Takođe, daje stroga uputstva kada je reč o tome šta ne treba pisati.
„Ne piši za prosečnog čitaoca: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.“
Mladi ljudi, bili pisci ili ne, u ovim savetima mogu da pronađu važne životne pouke. Zato ih vredi pročitati u celini. Hvala Kišu što je generacijama u zaostavštinu ostavio ovakva duhovna blaga.
Izvor: B92
