Šta kaže nauka o inteligenciji?
Pixabay

U psihologiji, govoriti o inteligenciji znači ući u prostor crne rupe u kojoj se senke mešaju s objektima. U potrazi za definicijom, postoji određen konsenzus kada se govori o ljudima koji dobijaju pridev „inteligentan“ jer dobro rešavaju probleme, ali i predlažu dobra rešenja ili traže nove perspektive. Pored toga, aktuelna psihologija je više sklona različitim vrstama inteligencije, a ne jednom tipu, poput globalne i ekskluzivne inteligencije.


Zahvaljujući ovom novom konceptu možemo da kažemo da je Ajnštajn bio inteligentna osoba, ali da su i Mocart i Servantes bili inteligentni.  Takođe, to možemo da potvrdimo bez bilo kakvih testova, jer, razume se, njihova dostignuća, dela i otkrića su najbolji dokaz njihovih mogućnosti. Na kraju, možemo reći da se inteligencija neguje drugim sposobnostima zahvaljujući kojima briljira, kao što su posao, pamćenje ili kreativnost.

Takođe, shvatamo da velikog udela u inteligenciji ima genetika. U tom slučaju, DNK je taj koji će promešati mnoge karte kojima ćemo igrati u našem životu, ali ne baš sve. Moći ćemo da izaberemo neke od karata, pogotovo u prvim godinama života kada je plastičnost mozga ogromna, a arhitektura mozga i dalje postavlja temelje, naročito u pogledu našeg društvenog ponašanja.

Pixabay
Pixabay

Istraživanje o inteligenciji nastalo je u dva neobična konteksta u kojima je bilo interesovanje za kvantifikovanje i razgraničavanje individualnih razlika u ovom psihološkom procesu. Ta dva konteksta su bila vežba (relevantan je rad Roberta Jerkesa, američkog psihologa, o severnoameričkoj vojsci u Prvom svetskom ratu) i edukativni sistem (relevantan je rad Alfreda Bineta, francuskog psihologa, o rekonstrukciji francuskog edukativnog sistema). U oba slučaja, inteligencija se proučavala s ciljem kako bi se razdvojili inteligentni ljudi od onih koji to nisu. Stoga je krajnji cilj bio stvaranje pouzdanog instrumenta koji može da utvrdi ovu sposobnost. 

Imati sopstveni red


Izgleda da inteligente osobe sa kreativnim dele ljubav prema neurednosti. Ova osobina koja može da stvori probleme koegzistencije je posledica ako može da utiče na donošenje različitih rešenja. Često se do genijalnog rešenja dolazi raspoređivanjem elemenata na određen način, drugačije nego što to obično radimo.

Zanimljiva je bila studija Kejtlin Vos i njenih saradnika. Izabrali su grupu dobrovoljaca i nasumično ih podelili u dve grupe. Jedna grupa je otišla u kancelariju sa neurednim stolovima, a druga grupa u kancelariju sa urednim stolovima. Od obe grupe se tražilo da daju pregršt ideja kako bi se rešili određeni problemi. Rezultat je pokazao da su osobe iz neuredne kancelarije dale više boljih ideja od osoba u urednoj kancelariji.

Telegraph
Telegraph

Imati onoliko prijatelja koliko prstiju na ruci


Izgleda da intelegentne osobe nisu sklone sklapanju prijateljstava. Vreme koje posvećuju socijalnim odnosima je obično kako bi uživali sa prijateljima koje već imaju, a ne kako bi ostvarili nova prijateljstva.

Štaviše, studije nam govore da u grupi inteligentnih ljudi postoji negativna povezanost između broja prijatelja i opšteg zadovoljstva ili blagostanja. To je zanimljivo, jer ako analiziramo društvo imajući u vidu stanovništvo sa svim tipovima inteligencije, utvrdićemo da je društvo upravo suprotno: više prijatelja, više percipiranog zadovoljstva.

Postoji jedna evolutivna teorija kako bi se obajsnio ovaj fenomen i njegova priča je jednostavna. Intelegentenim osobama neće biti potrebna pomoć u velikom broju oblasti kao drugim ljudima. Tako da za njih nečije prisustvo može biti više teret nego pomoć.

Pixabay
Pixabay

Veličina vokabulara: snalaženje s velikim rečima


Živeti život vređajući nije u redu, a priori, nije najbolja strategija. Osim ako nam nije namera da napravimo lošu sliku o sebi ili formiramo grupu ljudi kojima se ne bismo dopali. S druge strane, na internetu, čak i u pisanoj štampi ne nedostaju članci koji se ne odriču upotrebe lošeg jezika. E sad, da li su onda ljudi koji izgovore više psovki inteligentniji? NE, ne želimo to da kažemo. Ono što želimo da vam kažemo je drugo.

Univision
Univision

Čini se da je količina psovki koje smo u stanju da izgovorimo u vezi sa inteligencijom. To su probali da dokažu 2009. psiholozi Kristin i Timoti Džej. U toj studiji se od učesnika tražilo da kažu najviše ružnih reči. Rezultati su pokazali da oni koji su bili sposobni da naprave duže liste sa ovakvim rečima, su to i učinili sa vokabularom u drugim oblastima.

Postoje i druge karakteristike koje identifikuju inteligente osobe, kao što je kasno ustajanje, podržavanje levičarske politike ili izražena osetljivost na okolinu. Takođe, izgleda da su veoma inteligentne osobe, kao što je Šerlok Holms, pripadnici rizične grupe stanovništva u pogledu zavisnosti jer na taj način žele da nadomeste nedostatak stimulacije koju ne dobijaju od okoline.


IZVOR: La mente es maravillosa