Tog dana, 1970. godine, Volter Kronkajt je večernjim vestima na CBS-u objavio: „Jedinstven dan u američkoj istoriji bliži se svom kraju“. Na ulice tada je izašlo čak 20 miliona ljudi sa zahtevom da se hitno posveti veća pažnja životnoj sredini i ekološkoj zaštiti. Danas, u trenutku kada smo u krizi zbog pandemije COVID-19, 50. rođendan te neverovatne eksplozije narodnog bunta slavimo u izolaciji. I onlajn. Ovogodišnji događaj zamišljen je u 24 celine, s po jednim apelom na svaki sat.
Preko centralne veb stranice govorili su svetski poznati zaštitnici prirode, dok je internet bio preplavljen diskusijama, performansima, seminarima i drugim akcijama. NASA je u saradnji sa Američkim prirodnjačkim muzejom pripremila razne projekte - od geologije preko kvizova do posmatranja Zemlje uživo. U međuvremenu, Majkl Mur je izbacio dokumentarac „Planet of the Humans”, koji prikazuje kako je pokret za očuvanje životne sredine u SAD-u izgubio bitku zbog loših odluka, među kojima je i pad pojedinih ekoloških organizacija u šake Wall Streeta zbog profita.
Sve u svemu, klimatske promene, pojava ozonskih rupa, otopljavanje lednika, zagađivanje tla, vode i vazduha su problemi sa kojima se susreće naša planeta, a samim tim utiču i na nas – njene stanovnike. Ono što mi treba da uradimo je da duboko preispitamo način na koji živimo, jer naš dom zaslužuje mnogo više. Mnogo više od ovoga što danas činimo.
Davljenje u plastici: voda neće sve odneti
Svake godine u more, okeane i reke odu milioni tona otpadaka. Samo u Evropi se godišnje baci oko 25 miliona tona plastike i dobar deo toga završi u moru. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 30 odsto riba otrovano je plastikom, a procenjuju da će do 2050. godine u morima biti više plastike nego ribe. Vreme je da nam se probudi alarm za uzbunu, jer na desetine hiljada kitova, ptica, foka i kornjača svake godine umire (u mukama) zbog plastičnih kesa.
Kakvo je stanje u Srbiji pokazao nam je Jovan Memedović pre dve godine u svojoj čuvenoj emisji „Sasvim prirodno”. On je pokrenuo veslačku ekspediciju rekom Drinom, kako bi prikazao kako izgleda jedna od najlepših dolina i kanjona u ovom delu Evrope. Međutim, umesto prirodnih lepota naleteo je na ogromnu količinu otpada i plastike koja pluta ovom rekom. Time nam je pokazao našu stvarnost, iako bi mi radije da okrenemo glavu na drugu stranu.
Voda je život
Početkom avgusta 2016. godine, došlo je do sukoba „prvih amerikanaca” sa radnicima koji grade naftovod (vrednost 3.8 milijardi dolara) kroz njihovu teritoriju. Zbog straha da će nafta uništiti prirodu, zagaditi Misuri i samim tim pijaću vodu, ugroziti njihov način života i sveta mesta, članovi plemena Sijuksi Stending roka su pokušali da zaustave njegovu izgradnju. Za to vreme, pripadnici obezbeđenja naftne kompanije „Energy Transfer Partners” na demonstrante je bacalo suzavac, tukli ih, ali i puštali pse na njih.
Protest je posle nekoliko meseci ugušen 2017. godine, ali Sijuksi se nisu predali te je pre mesec dana federalni sudija je odbacio dozvole koje je naftna kompanija dobila pre šest godina. Njihova borba je urodila plodom, ali rat još nije dobijen.
Slična situacija poslednjih godina pogađa i Srbiju, samo što mi nemamo problem na naftnim cevima, već sa ljudima koji bi vodu da sprovode u cevi, a sve zbog izgradnje mini hidroelektrana (MHE). U Srbiji - i to u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode – izgrađeno je 110 malih hidroelektrana, a planirana je izgradnja ukupno 856.
Preuzeto od Nebojše Redžića na Fejsbuku.
— Odbranimo reke Stare planine (@O_R_S_P) November 25, 2020
"Sa Internacionalnog konkursa karikature "Mini hidroelektrane-Maxi razaranje".
Organizator "Čuvari Šare" i FECO." pic.twitter.com/2jghTJsLS4
Ko zna dokle bi stigli sa gradnjom, da meštani jednog malog sela u okolini Pirota nisu digli glas i svakodnevno vodili borbu protiv obezbeđenja kompanija koji grade MHE. Bilo je tu svega - i eksplozija, koškanja obezbeđenja i demonstranata, pa i ozbiljnijih fizičkih sukoba.
Selo Rakita je tako postalo naš Standing Rock. U oktobru prošle godine, odneta je prva pobeda. Jedan investitor odustao je od izgradnje mini hidroelektrane na Staroj planini i rekao da više neće kročiti u Pirot. Pre toga su odbornici grada Pirota odlučili da obrišu sve lokacije MHE na Staroj planini iz novog Prostornog plana Pirota i doneli su moratorijum na izgradnju derivacionih MHE. Reke Stare planine su odbranjene, sad je red na ostale.
Koliko je čist vazduh koji udišemo?
Daka je glavni grad Bangladeša i jedno je od najzagađenijih mesta na planeti. Na toj laskavoj tituli treba da zahvali fabrikama kožne industrije koje svakodnevno izbacuju 22.000 kubnih litara toksičnog otpada (kancerogenog). Većina stanovnika izložena je ovim opasnim hemikalijama bez ikakve zaštite, kao i ekstremnom zagađenju vazduha, vode i zemljišta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji čak 90% radnika ovih fabrika ne doživi 50. godinu života, dok među radnicima ima i mnogo dece.
Nažalost, na ovoj listi se nedavno – i to na samom vrhu - našao Beograd, a ništa bolji nisu ni ostali gradovi u Srbiji. Zagađenje vazduha kod nas je dugo zanemarivan problem i kao rezultat toga, danas je najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje.
Iako smo danas na 9. mestu, kako su pokazali podaci na stranici AirVisual, Beograd je u nedelju bio najzagađeniji grad...
Posted by Ne davimo Beograd on Tuesday, 22 October 2019
Poslednji izveštaj o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji, koji je objavila Svestka zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Institutom zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milan Jovanović Batut’’, procenjuje da je u 2016. godini izloženost zagađenom vazduhu uzrokovala 4,2 miliona prevremenih smrti širom sveta. Od toga, oko 6.592 smrtnih slučajeva i 131.183 izgubljenih godina života je posledica zagađenja vazduha u Srbiji.
Da li se nešto promenilo od 1970. godine? Naravno. Svest o klimatskim promenama i životnoj sredini se svakako povećala, ali nažalost, nedovoljno.
Stvarnost se pokazala sasvim drugačijom: „Uprkos zadivljujućem uspehu i decenijama napretka na planu životne sredine, našli smo se suočenima s još kobnijim, gotovo egzistencijalnim, nizom izazova za životnu sredinu. Od gubljenja biodiverziteta do zagađivanja plastikom, sve to je poziv na reakciju vlasti od najnižeg do najvišeg nivoa”, izjavio je za Earth Day Network Denis Hejz, inicijator obeležavanja prvog Dana planete Zemlje 1970. godine.