Uticaj haštega na naše razmišljanje

FOTO: Pubdecom

Prevela: Milana Vračar

Ove godine, BBC Radio 2 ponovo je organizovao tradicionalno takmičenje u kratkim pričama za decu, dobivši pritom 120.421 priča pretrpanih haštegovima. Sam pobednik takmičenja je zapravo bio znak #, koji je dobio naziv ,,dečija reč godine".

Uspeh ovog jezičkog dodatka inspirisao je grupu entuzijasta da predlože posebnu tastaturu sa samo jednim dugmetom: #. Uređaj, priključen na kompjuter putem USB-a, trebalo bi da olakša pisanje haštega. U međuvremenu, desetine onlajn priručnika savetuju kako da efikasno upotrebljavamo hašteg. Ipak, samo nekoliko njih se pita zašto bi ih uopšte i trebalo koristiti.

EU%20OM.gif

Hašteg kao merilo pripadanja

U većini priručnika se izražava mišljenje da hašteg naglašava reč ili rečenicu i sadržaj povezuje sa njemu sličnim. Primerom možemo prikazati korisne načine da se proceni upotreba haštega za naglašavanje. Ukoliko reč ,,samo" postavimo na različita mesta u rečenici ,,On joj je rekao da je voli", videćemo kako se njeno značenje bitno menja. Isto to možemo uraditi i sa haštegom. Da li je isto kao i kada koristimo reč ,,samo"? Nikako. Naprotiv, kada čitamo ,,On joj je rekao da je #voli", kroz glavu nam prolaze sva značenja reči ,,ljubav". Slično tome, #on nas navodi da pomislimo na nekog mladog ljubavnika. Hašteg se, dakle, pre povezuje sa osećajem pripadanja i povezanosti, nego sa naglašavanjem.

il_fullxfull_423789799_fr7j.jpg
FOTO: Beliked

Koristimo hašteg da bismo povezali naš komentar ili sliku sa sličnim sadržajem koje je objavio neko drugi. Želimo da budemo povezani, da pripadamo određenoj grupi i da nas drugi definišu, shvate i cene kao takve, bilo da smo #srećni ili #tužni Jezik haštega je jezik pun skrivenih značenja, a manje konkretnog sadržaja.

Povratak u lingvističku budućnost

Ako bi poruka ,,On joj je rekao da je voli" kružila društvenim medijima, bila bi drugačijeg oblika, poput, na primer: ,,Konačno! #ispovest#oniona#ljubav#sreća". Nije slučajno da jezik haštega izostavlja glagole ili ih stavlja u drugi plan.

Glagoli su osnovni nosioci značenja. U vidu misli, oni zailaze duboko u naš podsvesni um. Kada govorimo, iskaču na površinu svesti i biraju imenice, predloge, prideve i druge reči da bi opisali ono što želimo da kažemo - šta se dogodilo ili bi trebalo da se dogodi. Ipak, u svetu onlajn medija, sve se vidi na osnovu slike ili videa i sve se zna iz vesti. Svi bi trebalo da znaju ili vide šta se desilo. Shodno tome, glagoli više nisu potrebni. Jedino što treba da radimo je da brzo odaberemo nešto što je neko drugi prethodno već opisao i podelimo da se pridružujemo tome, koristeći hašteg. #Nikakavproblem.

hashtag.jpg
FOTO: Techcrunch

Odsutnost glagola stvara rečenične konstrukcije slične jeziku primitivnog čoveka-majmuna. Provodeći mnogo vremena zajedno, stara plemena su mahom komunicirala kroz kontekst. To je bilo dovoljno za komunikaciju bez glagola. #tigar #opasnost #strah #beg #sabljoliki-zubi

Uspon idola

Reči i rečenice označene haštegom stvaraju veštačke grupe reči prethodno definisanih značenja. Na primer, ne postoji ,,sreća" koju možete individualno da osetite i spoznate je u različitim intenzitetima. Samo treba da se zadovoljite standardnim #sreća. Želja ,,da vas podele i uključe" blisko je povezana sa željom da vas cene i poštuju. Stoga, mnogi korisnici društvenih medija pažljivo biraju deliće stvarnosti kojima bi verno opisali sliku. #dobrareputaciija #lajkujte #samopromocija.

Žan Bodiljar je 1981. opisao teoriju idola. On tvrdi da se radi o kopiji bez originala, odnosno, o situaciji u kojoj stvarnost nestaje a zamenjuju je znaci realnosti. ,,Stvarno nastaje iz minijaturnih ćelija, matrica i memorije, oblika kontrole - i iz njih se može reprodukovati beskonačno". Time je Bodriljar zapravo predvideo uticaj društvenih medija. Ne postoji #savršenodmor ili #savršenaporodica, već samo znaci - slike, statusi, video snimci, kojima se takvi odmori i porodice uobražavaju onlajn radi drugih, znaci koji su pažljivo objavljeni i za koje tvrdimo da su stvarnost, koju oni zapravo samo oponašaju.

Mit o Narcisu

Priča o haštegu podseća na grčki mit o Narcisu. Narcis je bio jedan vrlo zgodan mladić. Zbog svog savršenog izgleda, ignorisao je sve koji su ga voleli, uključujući i nimfu Eho. Tokom jedne šetnje uz jezero, na površini vode video je svoj odraz. Smesta se zaljubio u samog sebe i nije mogao da prestane da posmatra svoje lice. Opčinjen svojom lepotom, zurio je do smrti.

Hashtags.jpg
FOTO: Lizerbramlaw

Hašteg bi mogao da se smatra jezerom u kojem se ogleda lice društva, njegova #osećanja, #mišljenja, #divnidani, #najboljevečere, #savršenajutra i #divniprijatelji. Diveći se svojim prethodno definisanim slikama, društvo postaje slepo kao Narcis. Zbog toga hašteg može biti od koristi za naučne rasprave ili komunikaciju u kriznim situacijama. No, u većini slučajeva, trebalo bi da ih koristimo umereno.


IZVOR: YouthTime

Milana je rekla „ne" sistemu, pravilima i stereotipima.