Vodič za bezbedan boravak u prirodi
Pixabay

Krpelj

Poneli ste sendviče i vino, našli udobno mesto u bujnom zelenilu, pripremili se da uživate i niste računali na nezvane goste. Od proleća do jeseni krpelji su aktivni. To su sitni paraziti, koji se hrane krvlju.

Njihov ubod opasan je samo ukoliko je krpelj zaražen bakterijom Borrelia Burgdorferi, koja je izazivač Lajmske bolesti. Smatra se da je na teritoriji Beograda zaraženo 30-40% svih krpelja. Radi se o bezbolnom ubodu, pa nakon boravka u prirodi pregledajte čitavu površinu tela.


Ukoliko uočite krpelja na koži, trebalo bi da se odmah javite lekaru koji će otkloniti parazita sterilnom pincetom, u prvih 24 sata od uboda. Sledi slanje krpelja na analizu.


Nikako nemojte polivati krpelja hemijskim sredstvima: benzinom, alkoholom, acetonom i slično. Takođe, ne pokušavajte da ga izvadite sami, okrećući ga po ustaljenom verovanju „suprotno od kazaljke na satu“. Oba metoda mogu podstaći parazita da povrati crevni sadržaj, koji u sebi sadrži bakterije.


Ukoliko u roku od 3 do 30 dana na mestu uboda primetite crvenilo, ili osetite malaksalost, bolove u zglobovima i mišićima, gubitak apetita i povišenu telesnu temperaturu, javite se lekaru


Najbolji vid zaštite je prevencija.

  1. Izbegavajte mesta sa bujnom vegetacijom.
  2. Nosite odeću koja prekriva što veću površinu tela (bez golih zglobova i stomaka).
  3. Pre boravka u prirodi na kožu nanesite sredstva koja odbijaju insekte.

Pixabay
Pixabay

Zmija

U Srbiji su zastupljene tri vrste otrovnica: šarka (Vipera berus), poskok (Vipera ammodytes) i šargan (Vipera ursinii). Treba imati na umu da zmije ujedaju tek kada se osete ugroženo, kada ih napadnete, ili stanete na njih. Aktivne su od ranog proleća do kasne jeseni.

Pixabay
Pixabay

Pored dve ubodne ranice javljaju se bol i otok. Primenite istiskivanje otrova iz rane do pojave sukrvice. Ukoliko ste u mogućnosti, spojite ranice rezom noža kako bi se površina za istiskivanje povećala. Isisavanje se ne preporučuje, da ne bi došlo do trovanja osobe koja isisava (usled sitnih rana u usnoj duplji). Ne pomerajte se jer svaki pokret podstiče rad cirkulacije kroz koju se otrov prenosi. Takođe ne konzumirajte energetska pića, kafu i slično, jer dovode do proširenja krvih sudova.


Kada je rana na ekstremitetu, trebalo bi ga imobilisati. Ukoliko ste udaljeni od zdravstvene ustanove više od pola sata i dovoljno vešti, možete da podvežete ekstremitet. Ovo za cilj ima usporavanje, a ne prekid cirkulacije. Postupak se vrši širokim materijalom poput zavoja; nikada pertlama i kanapom. Povremeno popuštati i ponovo vezati ekstremitet u koji je ubrizgan otrov. 


Nemojte samoinicijativno da uzimate antiotrov. Prilikom transporta, ukoliko osoba povraća, okrenite je na stranu. Ne trudite se da hvatate zmiju koja vas je ujela i nosite u zdravstvenu ustanovu. Ovo može biti veoma opasno jer je odsečena glava sat vremena sposobna za ujed.Postupak kod svakog ujeda zmije je isti. Ujedena osoba leči se primenom antibiotika, antitetanusne zaštite i antitoksina.

Bobjgalindo (Wikimedia Commons)
Bobjgalindo (Wikimedia Commons)

Prevencija

  1. Prikupite informacije o terenu koji posećujete.
  2. Nosite adekvatnu odeću koja prekriva čitavo telo i duboku obuću.
  3. Gledajte gde stajete, budite obazrivi dok sakupljate biljke i penjete se po kamenju i stenama. Gledajte pažljivo. Gora opcija od te da vidite zmiju je da je ne vidite na vreme.

Izvori:

World Health Organisation

Srpsko Herpetološko Društvo „Milutin Radovanović“

Stetoskop

Infektivne bolesti: udžbenik za studente medicine, Medicinski fakultet Beograd