Voće je izvor vitamina i svi lekari ga preporučuju u što većim količinama. Međutim, postoji niz zanimljivih činjenica o ovim plodovima. Kada nam neko pomene limun setimo se kiselog ukusa, ali verovatno niste znali da ovo voće sadrži više šećera nego jagode. Kada je reč o jagodama, to je jedino voće kom se na površimi ploda nalaze koštice.
Nekada se nađemo u nedoumici da li je neka biljka voće ili povrće. Iznenadimo se kada shvatimo da botanika svrstava paradajz i masline u voće, a da je lubenica povrće. Iako deluje zbunjujuće, nauka nudi objašnjenje. Bez obzira na ukus ili boju, kada vršimo podelu na voće i povrće na umu treba da imamo da se pod voćem podrazumevaju višegodišnje biljke čiji se plod razvija iz cveta, a da je povrće uglavnom jednosezonsko i da se razvija iz drugih delova biljke (koren, stablo, lišće).
Voće i povrće uglavnom nisu skupi. Međutim, uvek postoje izuzeci. Jedna vrsta dinje koja raste u Japanu i zahteva posebne uslove uzgoja dostiže cenu i do 23 000 dolara za dva komada, a Densuke lubenica koja ima crnu koru bez šara prodata je po ceni od 6100 dolara.
Sa pojedinim namirnicama treba biti pažljiv. Muskatni oraščić u prekomernim količinama može da izazove halucinacije.
Ako je ne čuvamo na pravilan način, hrana se kvari i više ne može da se koristi za ljudsku upotrebu. Međutim, med odlikuje svojsto nekvarljivosi. Pčele su veoma vredne životinje jer je za proizvodnju jednog kilograma meda potrebno prikupiti nektar sa najmanje tri miliona cvetova. Boja meda zavisi od vrste praha koji pčele sakupe.
Poslastica koja je omiljena među svim generacijama i kojoj retko ko može da odoli je čokolada. Poželjno je da kraj sebe imate tamnu čokoladu kad učite, jer je dokazano da pozitivno utiče na koncentraciju i da poboljšava pamćenje. Postoje priče da je čak i čuveni Napoleon uvek sa sobom nosio čokoladu, pogotovo kada se spremao za vojne operacije. Čokolada je veoma hranljiva. Sto grama ovog proizvoda sadrži između 500 i 600 kalorija. Njena temperatura topljenja je izuzetno niska, svega 34 stepena.
„Nema ničeg boljeg od dobrog prijatelja, osim dobrog prijatelja s čokoladom.“ Linda Garson
Maje su konzumirale čokoladu pre više hiljada godina u obliku napitka, a zrna kakaoa koristili su za plaćanje, što govori o tome koliko je ova hrana bila cenjena. Danas postoji na hiljade različitih vrsta i proizvođača slatkiša, a u Engleskoj je 1847. godine proizvedena prva čokolada. Prosečan čovek tokom života pojede 160 kilograma čokolade. Još jedna pozitivna stvar u vezi sa njom je i činjenica da do sada nije otkriven ni jedan oblik alergije na čokoladu.
Hrana može da bude mnogo interesantnija nego što inače mislimo da jeste. Samo je potrebno da malo istražimo. Doći ćete do neobičnih i sasvim neočekivanih saznanja.
Izvor: punkufer.dnevnik.hr
