Zanimljivosti o zemljama sa najboljim obrazovanjem

FOTO: Wuskosova

Za ministre obrazovanja širom sveta ovo treba da bude mračan trenutak u kom treba da nađu nešto pozitivno što će istaći, kako bi pokušali da prikriju činjenicu da njihova zemlja opet ima osrednji učinak.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je objavila svoju međunarodnu listu sa rezultatima PISA testova (Programme for International Student Assessment - Međunarodni program procene učeničkih postignuća), koji se sprovode na svake tri godine i mere uspešnost više od 500.000 adolescenata uzrasta od 15 godina u 72 zemlje sveta u oblasti matematike, nauke i književnosti.

pisa_students.jpg

FOTO: BBC

Čiji učenici su najbolji?
1. Singapur
2. Japan
3. Estonija.

Šta je to potrebno da bi se bilo deo ovog cenjenog kluba pobednika u međunarodnom takmičenju u obrazovanju? Drugim rečima, šta imaju oni, što nemaju druge zemlje?

1. Bolje je biti u Istočnoj Aziji

Singapur je sada na prvom mestu, a u vrhu se nalaze i Južna Koreja, Hong Kong i Japan. Šangaj je bio glavni kandidat, ali su PISA testovi ovoga puta objedinili rezultate ovog grada sa rezultatima iz drugih delova Kine. Moramo pridodati ovoj listi i Tajvan, Makao i Vijetnam.

2. Tako je kako je

Diplomatski rečeno, očekivanja mnogih od najuspešnijih zemalja je da ljudi rade šta im se kaže. Centralizovana i konformistička kultura, osećaj kolektivne svrhe ili čak države sa samo jednom partijom tradicionalista su obično elementi koji daju najbolje rezultate. Ipak ima izuzetaka: Finci ostvaruju velike rezultate sa jakim osećajem liberalne nezavisnosti.

3. Nedostatak prirodnih resursa je prednost

Postoji fenomen u obrazovanju koji se zove „prokletstvo resursa“. Dakle, privrede zasnovane na prirodnim resursima, kao što su one koje zavise od svojih ogromnih zaliha nafte, imaju tendenciju da obraćaju manje pažnje na obrazovanje. Veći deo Bliskog istoka se navodi kao primer. Kako se može motivisati neko ko očekuje da će biti bogat, bez obzira na to koliko dobro se pokaže na ispitima?

Nasuprot ovome, male zemlje sa malo resursa moraju brzo da nauče kako da žive od svojih umova. Pre 60 godina, Južna Koreja je imala jednu od najvećih stopa nepismenosti u svetu, a danas se mnogi ugledaju na njih.

4. Opklada na nastavnike

Andreas Šlajher iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj tvrdi: „Nijedan obrazovni sistem ne može da bude bolji od kvaliteta njegovih nastavnika“. I organizatori provere znanja TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) se slažu sa ovom tvrdnjom: uspeh je neraskidivo povezan sa izborom kvalitetnih nastavnika. Bez obzira na izjave za medije koje daju ministri prosvete, sve se svodi na ulaganje u nastavnike.

Teacher_31.jpg

FOTO: Freedesignelife

5. Prednost je biti mlada nacija

Iako je tačno da izabrani krug dobitnika čine stare kulture, zanimljivo je da se viskoko na listi nalaze relativno nove nacije i države, kao i one koje su skoro menjale svoje granice.

Finska će uskoro proslaviti stogodišnjicu. Singapur i Južna Koreja u svom sadašnjem političkom obliku su proizvodi XX veka. Vijetnam je, nakon izlaska iz rata 1970-ih godina, jedna od najbržih koje su se „popele na podijum“ za kojim žude SAD i stare evropske nacije.

6. Dobro je imati velike susede koji mogu da vas zasene

Još jedna iznenađujuća karakteristika vodećih zemalja u obrazovanju je činjenica da moraju da se takmiče sa mnogo većim susedom. Da bi ostvarile svoj uspeh, evropske zemlje poput Finske, Poljske i Estonije, su morale da napuste senku bivšeg sovjetskog bloka. Južna Koreja i Hong Kong su protivnici kontinentalne Kine. Singapur je mali grad-država okružena velikim susedima sa mnogo većom populacijom. Obrazovanje im dozvoljava da se takmiče u velikim ligama.

7. Ovo takmičenje ne podrazumeva eliminaciju

Rang liste u obrazovanju zasnivaju se na procentu mladih ljudi koji dolaze do određene referentne tačke svojih sposobnosti. Pobednici će biti oni koji pretpostavljaju da svi moraju da pređu liniju cilja, uključujući i najsiromašnije, što je jedna od karakteristika koja izdvaja glavne obrazovne sisteme Azije. Njihovi najbolji profesori se posvećuju najslabijim učenicima, kako bi bili sigurni da svi imaju osnovni nivo.

Nasuprot tome, zapadne zemlje nastoje da se bave obrazovanjem, kao i konjskom trkom, uz očekivanja da će veoma mali broj konja koji počne trku doći do cilja, a ocene odražavaju ovu fundamentalnu razliku.

8. Biranje najboljih ideja

Teško je razdvojiti obrazovne sisteme od politike i kulture u kojima se razvijaju. Bez obzira na to koliko svi vole da pričaju o inovacijama, ima mnogo pritisaka protiv promena. Međutim, mnoge od zemalja sa visokim postignućima nemaju problem da prisvajaju najbolje ideje iz drugih zemalja i da ih ugrade u svoje škole.

index.png

FOTO: Breezometer

9. Dugoročno planiranje u svetu kratkog roka

Može proći i deset godina pre nego što promene u obrazovnom sistemu obeleže pozitivnu promenu na svetskoj rang listi. To nije veliki podsticaj za prolazni život ministarske kancelarije. Ali, glavna poruka globalnog rangiranja je ta da su doslednost i kontinuitet neophodni.

10. Ako sve ovo propadne, okrivite ostale

Pošto je potrebno vreme da se primete promene u reformi obrazovanja, ministri mogu da se pohvale bilo čim što je doživelo uspeh i mogu da krive za sve ostalo prethodnu vlast. Prst je uvek uperen daleko od onoga ko je na vlasti.


Izvor: BBC