FOTO: Science Daily
Šta Migel Anhel, Verdi i Pikaso imaju zajedničko? Ne vezuje ih samo njihova genijalnost. Sve troje su dugo živeli i stvarali do samog kraja svojih života. Migel Anhel je u devetoj deceniji svog života projektovao kupolu bazilike Svetog Petra. Verdi je u 80. godini komponovao operu „Falstaf“, jednu od svojih najboljih opera. Pikaso je neumorno radio sve do dana svoje smrti.
Postoji još mnogo primera poznatih ličnosti koje su dugo živele i borile se do samog kraja. Francuz Stefan Hesel je u 93. godini napsao delo „Pobunite se!“, čiji prolog opisuje mirne političke proteste koji su se odigrali u Španiji 15. maja 2011. godine. Ovo delo je imalo veliki odjek u društvu, a ponajviše među mladima. Hose Luis Sampedro, pisac i ekonomista, umro je u 96. godini, a Alis Herc-Zomer, najstarija preživela osoba iz nacističkih logora, živela je 110 godina i nikada nije prestala da svira klavir. Brazilski arhitekta Oskar Nimajer je nastavio da radi i nakon što je napunio 100 godina, plesačica Marta Grejam je u 90. godini osmislila koreografiju za balet „Posvećenje proleća“ od Igora Stravinskog.
FOTO: Alchetron
Italijanska naučnica, Rita Levi-Montalćini, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu, nastavila je svoja istraživanja i nakon 100. godine, a Portugalac Manuel de Olivejra, filmski režiser i producent, koji je umro pre dve godine u 106. godini života, snimio je svoj poslednji film samo godinu dana pre smrti.
Prema rečima filologa Glorije Mendes, nije potrebno posedovati nikakve posebne kvalitete kako bi se živeo ispunjen život: „To je u potpunosti lični izbor. Svako može da učini svoj život ispunjenim. Da li ćemo živeti punim plućima zavisi od nas samih“. Psihijatar Hesus Frajs je tokom 20 godina sakupio bazu podataka o približno 6.000 poznatih stogodišnjaka. Na pitanje koja je tajna dugog života, Frajs odgovara da je, uprkos uticaju zdravih navika, genetike i medicine, najvažnija otpornost, to jest, sposobnost oporavka, aktivan život, optimizam i jak osećaj da život ima svrhu.
FOTO: Galería da Lonxevidade
„Neki ljudi sa 70 godina počnu da slikaju, pišu, da se bave fotografisanjem, da šetaju... Osećaju se nemirno. Mnogi ljudi umiru zato što ne znaju da uživaju. Sa druge strane, postoje ljudi koji su proživeli strašne situacije, ali su uspeli da se izvuku iz njih. Primer za to su stogodišnjaci koji su nekada bili u koncentracionim logorima. Nada da će izaći iz logora predstavljala je podsticaj za njih. Kao da su mislili: 'danas se neću predati, možda sutra ili prekosutra, ali danas ne'“, objašnjava Frajs.
Redak slučaj
Kada je psihijatar Hesus Frajs posetio jednog stanovnika Menorke, Džona Rjudavetsa, koji je u to vreme sa 114 godina bio najstarija osoba na planeti, očekivao je da će ga naći u bolničkoj postelji. Ipak, zatekao ga je za stolom kako čita novine. Zamolio je da mu za slikanje obuku sako kako na slici ne bi bio u bade-mantilu. Ispričao mu je da su lekari razmišljali da li da mu ugrade pejsmejker u 90. godini, što su na kraju i učinili. Nakon deset godina su morali da mu zamene bateriju, a onda još jednom nakon toga, u 110. godini. Imao je neobično zdravlje, mogao je da vozi biciklu sve do svoje smrti u 114. godini, koja je bila posledica prehlade.
Život uvek teče dalje
Filozofkinja i savetnica Monika Kavalje ističe da su ljudi koji žive ispunjen život oni koje pokreće ljubav, a ne strah, nezavisno od toga koliko je taj život dug ili kratak. Ljudi sa željom da napreduju, da se bace u nepoznato i da otkrivaju nove stvari. Oni koji znaju da su pobede i porazi neizostavan deo života i koji su naučili kako da pretvore svoje poraze u nešto pozitivno. Oni koji tragaju za svojom srećom, ali se isto tako posvećuju vrednostima i ciljevima značajnijim od njih samih. Ljudi koji su duhovno bogati, koje starost ne plaši i koji dopuštaju da sve ono što godine sa sobom odnose ode sa elegancijom.
Kako živeti punim plućima?
FOTO: The New Happy Me
1. Pronađite smisao – Znajte da sve što vam se događa ima smisla. Sve što vam se događa ima veze sa vama. Zapitajte se kakav ćete smisao dati tim situacijama.
2. Zbog čega ja? – Postavite sebi ovo pitanje, umesto pitanja „Zašto ja?“. Zašto doprinosi dramatizaciji situacije, dok zbog čega otkriva kako je nešto što vam se dešava važno za vas.
3. Ne odlažite stvari – Ništa ne odlažite, delajte odmah jer sutra možda nikada neće doći. Uradite šta treba, makar u malim dozama, ali pokrenite se. Ne čekajte.
4. Sanjajte – Budite ambiciozni, ne zadovoljavajte se malim projektima jer oni nisu dovoljna motivacija. Vaša želja da postignete nešto zaista značajno je ono što će vas motivisati da živite punim plućima.
5. Pokažite zahvalnost – Uvek postoji nešto na čemu možete biti zahvalni. Zahvalnost vas povezuje sa onim što volite u svom životu. Razmišljajte ovako: „Srećom, mogao sam da uradim nešto... Srećom, primio sam poziv...“ Kada saberete nekoliko srećom, pokrenuće se hormon zadovoljstva.
IZVOR: El Pais