Za istim stolom su sedele zaposlene mame, preduzetnice, predstavnici države, civilnog sektora i nezavisnih institucija.
Tema razgovora su pre svega bili rezultati analize položaja žena na tržištu rada, ali i izazova sa kojim se susreću žene preduzetnice koje se usude da planiraju potomstvo, istovremeno vodeći sopstveni biznis.
Ono što je bio zajednički zaključak - odnosilo se pre svega na pojednostavljenje procedura prilikom prijave, odjave, podnošenja dokumentacije za vreme porodiljskog odsustva. Druga važna stvar oko koje je postignut konsenzus, ticao se olakšica za preduzetnice koje izmiruju svoje obaveze pre odlaska na porodiljsko odsustvo, ali nemaju prava na benefite koje bi mogle koristiti.
Jedan od predloga odnosi se na unapređenje socio - ekonomskog položaja žena, nakon što se vrate na posao posle porodiljskog odsustva.
Ovo se pre svega odnosi na unapređenje položaja žena, kao i njihovog statusa sa aspekta tržišta rada, poželjnosti kao kategorije za zapošljavanje u odnosu na poslodavce.
Godinama unazad, na rukovodećim pozicijama se nalazi svega oko 30% žena, a kao razlozi se navode:
• Odsustvo radi nege deteta,
• Češći izostanci sa posla,
• Slabija poslovna mreža koju razvijaju i neguju žene.
Mnoge od žena se nakon što postanu majke i počnu drugačije da planiraju svoje vreme, usude da razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa, što sa sobom nosi nove izazove i probleme. Najčešći motivi zbog kojih se žene odlučuju na preduzetništvo, najčešće su:
• Nemogućnost pronalaženja novog radnog mesta u 68% slučajeva,
• Nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog za ulazak u svet preduzetništva u 51% slučajeva
Među drugim razlozima, navode se: želja za nezavisnošću, želja za povećanjem prihoda, bolji balans između privatnog i profesionalnog života. Međutim, izostanak dovoljno zaokruženog, koordinisanog i sistemskog odgovora na probleme prisustva žena na tržištu rada nakon završetka porodiljskog odsustva godinama unazad je ostavljao masovne negativne posledice.
Ovo pre svega zbog toga što su svesne rizika u koje se upuštaju mlade žene odlagale ili izbegavale majčinstvo, što ne utiče samo na negativan prirodni priraštaj sa početka teksta, već nosi i veće posledice u kontekstu društvenih, psiholoških i kulturoloških efekata na čitavu zajednicu.
Postoji li način za unapređenje položaja mama na tržištu rada?
Dovoljno je izazovno balansirati između posla i porodice kada radiš za drugog poslodavca. Ali, kada se usudiš za ulazak u svet preduzetništva i zapošljavaš druge za koje takođe moraš rešiti poreze i doprinose, organizovati posao i uskladiti obaveze.
Međutim, iskustvo nam je do sada pokazalo da je država češće otežavala, nego što je podržavala ulazak žena u svet preduzetništva.
Posebno je zabrinjavajuće to što je prema najnovijim podacima demografskih istraživanja koje je sproveo Republički zavod za statistiku, trećina majki u momentu porođaja ima status nezaposlenog lica.
One zbog toga spadaju u kategoriju „ekonomski negativnih lica” kao što su domaćice ili studentkinje, zbog čega nemaju pravo na prava iz kategorije zaposlenih ili samozaposlenih.
Nije mi strano javno zagovaranje, ali me ni volja ne napušta, budući da mi se čini kako donosioci odluka nikad nisu osetili „čari roditeljstva” u ovom kontekstu, kao da nisu iskusili doživljaje čekanja naknade za vreme porodiljskog odsustva, ili pravljenje zdravstvene kartice za novorođenče na koje se čekalo mesecima.
Zbog toga podržavam i vrlo glasno ponavljam sve ono što Institutu za rad i inovacije predstavlja ciljeve ovog projekta:
Formulisanje i objavljivanje predloga javnih politika na osnovu okruglih stolova i sastanaka sa predstavnicima ministarstava koji su nadležni za probleme radnih prava i socijalne politike, a koji se odnose na poboljšanje radnog statusa žena koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i proces javnog zagovaranja kako bi predlozi javnih politika postali deo zakonodavnog okvira.
Ono što izdvaja ovu inicijativu je senzibilitet za problematiku planiranja porodice i balansiranja profesionalnog i privatnog života, nakon razgovora sa majkama koje se sa ovim izazovima suočavaju, ali i donosiocima odluka u oblasti socijalne zaštite, kako bi pronašli zajednički jezik na predlozima rešenja.
Koji su naredni koraci?
Institut je na kraju organizovanih okruglih stolova i sastanaka predstavio rezultate do kojih je došao na konferenciji održanoj 6. juna, predstavivši fiskalne mere za podršku majkama nakon povratka na posao posle porodiljskog odsustva.
Predstavili su i plan pojednostavljenja procedura za žene preduzetnice prilikom odlaska na porodiljsko odsustvo, koje se pre svega odnosi na podnošenje zahteva za otvaranje porodiljskog odsustva i sticanje prava na isplatu finansijske naknade tokom porodiljskog odsustva.
Ako pričamo o eri digitalizacije usluga i prebacivanju poslovanja na ono bez pečata i „FTP1” principa, zašto ne bi moglo pojednostaviti procedure oko otvaranja trudničkog bolovanja ili odsustva zbog nege deteta (porodiljskog odsustva)?
Inicijativa podrazumeva da se trudnicama, kao i ostalim preduzetnicama pomogne u nameri ako žele da imenuju poslovođu u svojoj preduzetničkoj radnji - u cilju privremenog obavljanja delatnosti ili u krajnjem slučaju - njenog gašenja.
Predlog podrazumeva mogućnost elektronskog podnošenja navedenih zahteva za preduzetnice koje imaju elektronski potpis.
Takođe, ako ste u situaciji održavanja trudnoće ili niste u mogućnosti da lično predajete dokumentaciju nakon porođaja, potrebna je mogućnost digitalnog dostavljanja dokumentacije lokalnoj filijali Službe dečije zaštite.
Ovo je jedini deo procedure za otvaranje porodiljskog bolovanja i odsustva radi nege deteta koje nije digitalizovan, te bi njegovom digitalizacijom - ovaj proces bio zaokružen.
Kako zaista možete pomoći porodici sa decom?
Sve mi se čini da je u kontekstu trenutnih društvenih previranja, „najlakše” planirati roditeljstvo.
Ovo stoga što je to tek početak.
Kada se desi, porodica mora preduzeti korake i troškove kako bi najmlađe pojačanje imalo sve neophodne uslove za odrastanje i bezbrižno detinjstvo.
Pred roditeljima se nalazi novi izazov: kako postići sve uz povećane troškove i novog člana porodice? Za majke je posebno zabavno, jer ako ne rade, ne mogu upisati dete u vrtić. Ako rade, ne mogu upisati dete u vrtić, bar ne u prvom roku. Ako i upišu, češće je u privatnu predškolsku ustanovu koja prima subvencije.
Pri tom, subvencije kasne, što znači da morate platiti na vreme, pa će vam nadležni sekretarijat/uprava refundirati. Ali to može trajati mesecima. Svakodnevni život je već dovoljno izazovan, da vam ovakve situacije nimalo ne trebaju.
Među predlozima inicijative Instituta za razvoj i inovacije nalazi se i ona koja štiti majke od prekida ugovora o radu, posebno ako poslodavci imaju benefit od toga da majke koje se vrate nakon porodiljskog odsustva imaju subvencionisane obavezne doprinose za socijalno osiguranje.
Ova mera podrazumeva trogodišnje smanjenje doprinosa za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Mera se odnosi na žene koje se nakon isteka porodiljskog odsustva i/ili nakon odsustva sa posla radi nege deteta vraćaju na svoje radno mesto.
Mera bi važila i za žene koje su nezaposlene, odnosno neaktivne majke, ukoliko se zaposle do detetove druge godine života.
Uostalom, više efekata bi se pokazalo pozitivnim, pre svega zbog dugoročnog zadržavanja posla za majke, kao i podsticaja za zapošljavanje kategorija koje su pre porođaja bile nezaposlene. Sa druge strane, smanjuje se finansijska zavisnost majki i mogućnost razvoja u profesionalnom smislu.
Prema mišljenju inicijatora, ove mere koje su izneli u Analizi„ Predlog olakšica na zarade majki nakon porođaja”, sve ovo može posledično dovesti do smanjenja nezaposlenosti majki, kao i umanjenje mogućih rizika izloženosti finansijskoj zavisnosti i siromaštvu.
To znači da se smanjuje deo doprinosa koji pada na teret poslodavca, te je svojevrstan benefit zaposliti ili imati u radnom odnosu žene koje su prethodne dve godine postale majke.
I na kraju - početak
Na samom kraju teksta, imam molbu za vas.
Ako kliknete „Close” na tekst, to znači da nemate dece, ne planirate decu ili su prerasla, pa vas ovi problemi više ne dotiču. Ali će vaša deca imati svoju decu i doći u situaciju da dokazuju i ostvaruju svoja prava na rad, dostojanstven život i mogućnost da usklade porodični i profesionalni život, bez prevelikih komplikacija da ovo pravo iskoriste.
Ako ste trenutno u ovoj situaciji, čekate svoju zarađenu porodiljsku naknadu, koja je određena Rešenjem na osnovu proseka zarada 18 meseci pre odlaska na odsustvo radi nege deteta - podržite ovu inicijativu, podelite je na svojim profilima društvenih mreža, jer moramo ukazati na ozbiljnost situacije porodica sa malom decom, na osnovu trenutnih zakona koji određuju rad, zdravstveno i socijalno osiguranje, kao i „podršku porodici sa decom” koja to baš i nije.
Još jedna stvar: ova mera nije diskriminatorna. Ona tretira sve majke na tržištu rada jednako. Dodatni argument koji inicijatori navode u korist ove mere je što obuhvata sve žene koje se nakon porođaja vraćaju na posao ili žele da započnu radni odnos.
U tom kontekstu, svi poslodavci - bez obzira na veličinu preduzeća, imaju pravo na jednako smanjenje doprinosa na socijalnu i zdravstvenu zaštitu posmatrane kategorije zaposlenih.
Porodici primenom ove mere ostaje da uživaju u najnovijem „pojačanju”, bez brige da li će naknada biti isplaćena i da li će i na koji način biti uplaćeni porezi i doprinosi.
Više informacija o ovoj temi možete pronaći na web stranici Instituta za razvoj i inovacije i pročitati detaljniji opis predloženih mera, kao i očekivane efekte koje poslodavci mogu osetiti umanjenjem obaveza koje plaća poslodavac.
U delu „Analize” možete pronaći sve o subvencionisanju obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje, koje bi trajalo tri godine, u okviru čega bi tri godine od dana povratka na posao, poslodavac plaćao doprinose za socijalno osiguranje majkama umanjene za iznos subvencija od strane države.
