Poljska već danima ne miruje, uprkos strogim merama kojima su zabranjena spontana okupljanja zbog pandemije. Na trgovima i ulicama gradova širom Poljske desetine hiljada žena danima protestuje protiv ove, slobodno možemo da kažemo nerazumne odluke poljskog Ustavnog suda. Uz pomoć muževa, braće i sinova, koji su sa njima izašli na ulice, Poljakinje su u ponedeljak (26.10.2020.) izazvale kolaps saobraćaja u preko 100 gradova širom zemlje.
„Pakao za žene“, „Dosta nam je“, „Nosite se“, „Ruke su vam krvave“ - neke su od poruka na transparentima. U nekoliko gradova, žene su bile odevene kao sluškinje iz knjige Margaret Atvud „Sluškinjina priča“, što je aluzija da poljske vlasti žele da ih pretvore u puke mašine za rađanje. Takođe, u nekim gradovima su se, u znak solidarnosti, protestima pridružili i taksisti, rudari i poljoprivrednici.
Ovakav strogi zakon u Poljskoj rezultat je i "efekta pape Jovana Pavla Drugog", koji je bio izraziti protivnik abortusa, tražeći da se kriminalizuje.
Oskrnavljena su i dva spomenika pokojnom papi Jovanu Pavlu II, kada su nepoznati počinioci ruke spomenika polili crvenom farbom, simbolom krvi poljskih žena. Za to vreme, Poglavar Poljske katoličke crkve Vojćeh Polak pozvao je sve da protestuju bez agresije, poštujući drugo mišljenje. Međutim, žene ne odustaju.
„Revolucija koja je počela to nije samo borba za pravo na abortus. To je borba za slobodu koja je pogažena na brutalan način a abortus je njen simbol“, kazala je jedna od organizatorki protesta iz „Opštepoljskog štrajka žena“ Marta Lempart i poručila velikodostojnicima Poljske katoličke crkve da se ne čude protestima ispred crkava pošto su se „zajedno sa vlastima umešali Poljakinjama u najintimnija pitanja“.
Ovaj talas protesta, u vezi sa abortusom, počeo je pre nekoliko godina. Tačnije, kada je vladajuća stranka 2015. godine došla na vlast i pokušala preko Parlamenta da ukine potpuno pravo ženama na veštački prekid trudnoće, pooštravajući zakon koji je posle mučnih debata donet kao nacionalni kompromis 1993. godine, ali su se uvek povlačili pred protestima Poljakinja.
Ipak, pronašli su prečicu i u pomoć su pozvali Ustavni sud (sve sudije, osim jednog, odabrala je upravo vladajuća stranka), koji je 22. oktobra 2020. godine ocenio da je fetus dete u prenatalnoj fazi koje kao ljudsko biće ima pravo na život. Time je taj izuzetak iz zakona od pre 27 godina koji je omogućavao abortus danas u suprotnosti sa ustavom Poljske.
Poljska inače ima jedan od najrestriktivnijih zakona o abortusu na svetu (gora je samo Malta, jedina zemlja EU koja u potpunosti zabranjuje abortus), a poljsko društvo je podeljeno po ovom pitanju. Istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da je 65 odsto Poljaka protiv abortusa, 27 odsto ga prihvata, dok je osam odsto neodlučno, prenosi BBC news na srpskom.
Statistike pokazuju da se u Poljskoj svake godine obavi više od 1.000 legalnih abortusa, ali iz ženskih grupa kažu da je broj mnogo veći – između 80.000 i 120.000.
Sve u svemu, ovim dodatnim pooštravanjem mera samo će se još više naštetiti ženama i mogle bi uslediti ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. Abortus neće nestati zabranom i to je valjda svima jasno. Umesto toga, preseliće se u inostranstvu, odnosno u ilegalu, za one koje ne mogu da plate put u drugu državu. Te žene su sada osuđene da idu u „podzemne“ ordinacije koje ne rade po određenim standardima, kod ljudi koji nisu toliko stručni.
Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović oglasila se ovim povodom i osudila odluku poljskog Ustavnog suda, ali Evropska komisija je poručila da su zakoni u toj oblasti u nadležnosti država članica i Evropska unija se u njih ne može mešati. U međuvremenu, Kaja Godek, predvodnica poljskog pokreta „Pro-Life“ i majka deteta sa Daunovim sindromom izjavila je da je Poljska ovom presudom postala „uzor za Evropu i svet“. „Ne popuštamo pred pritiskom našeg doba da se maršira ulevo i da se proširuju mogućnosti ubijanja ljudi“, rekla je ona.
Kakav će biti kraj i ko će pobediti, ostaje da se vidi. Bilo kako bilo, čini mi se prikladnim da ovaj tekst završimo porukom Olge Tokarčuk, poljske spisateljice i dobitnice Nobelove nagrade za književnostz za 2018. godinu, koju je objavila povodom ove presude na svom fejsbuk profilu: „Ženska prava, nažalost, nisu osvojena jednom zauvek. Moramo ih čuvati, kao i bilo koju drugu tekovinu koja proširuje polje građanskih sloboda i ljudskog dostojanstva. Od danas sve smo ratnice.“
Izvori: N1, BBC news na srpskom, Politika