Koliko su studenti zaista bezbedni na fakultetima i u drugim visoko školskim ustanovama? Početkom juna Arhitektonski fakultet se našao u centru medijske pažnje, jer je studentima dosta ćutanja. Optužili su jednog profesora i njegovog asistenta za seksualno uznemiravanje. Dva meseca kasnije tužilastvo je započelo postupak i krenulo je u proces prikuplja dokaza.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 01. septembra pozvao je profesora Arhitektinskog fakulteta Vladimira Parežanina, koji se sumnjiči za polno uznemiravanje, na saslušanje. Razgovarali smo sa studentima/kinjama koji su ,,uzbunili javnost” preko društvenih mreža i kako su nam objasnili svi slučajevi stariji od 6 meseci smatraju se zastarelim, pa su samo tri studentkinje imale osnova da pokrenu tužbu. Dodali su još i da su sve studentkinje koje su doživele uznemiravanje od strane profesora bile pozvane od strane Odseka za sprečavanje seksualnog nasilja da daju izjavu na fakultetu: ,,Sve mejlove i izjave poslate poverenici tražio je MUP i kasnije su nas zvali da i njima damo izjave. Na fakultetu je oformljena disciplinska komisija, oni proučavaju prijave i doneće konačnu odluku.“
Studentkinje su ohrabrivane da u što većem broju dođu i ispričaju svoja iskustva. Žensko arhitekonsko društvo (ŽAD) takođe im je pružilo podršku. Inače, profesor Parežanin je tokom saslušanja u Tužilaštvu negirao svaku optužbu uz komentare da mu neko namešta. U nastavku procesa protiv njega dve studentkinje (jedna od studentkinja je odustala) su ispitane u ulozi oštećenih. Pored toga, ispitani su i svedoci, a Tužilaštvo je takođe naredilo veštačenje pre nego što se donese konačna odluka.
Najzad, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu 21. septembra 2022. godine podiglo je optužnicu protiv Vladimira Parežanina zbog seksualnog uznemiravanja dve studentkinje. Prvom osnovnom sudu predloženo je da profesora Arhitektonskog fakulteta proglase krivim i izreknu mu uslovnu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, s rokom provere od dve godine.
Grudva se zakotrljala
,,Samo jedan student kao što se to vidi iz prošlosti nije dovoljan da bi se izborio, moćni smo ako se udružimo i kolektivno zatražimo disciplinski postupak ako se ispostavi da je to pravedno kao i da pokušamo da stvorimo bezbedniji prostor za buduću generaciju studenata. Iako ne uspemo da promenimo profesorovo ponašanje, ovu anketu možemo iskoristiti da upoznamo buduće studente sa situacijemo, da znaju kako da reaguju i da se ne boje da prijave uznemiravanje”, navodi se na početku anonimne ankete uznemirujućeg naziva ,,Ne osećam se bezbedno u sali prof *******”. Ovu anketu okačili su studenti Arhitektonskog fakulteta u periodu oko 02. juna 2022. godine na društvenoj mreži Instragram i zapravo su izazvali efekat kotrljajuće snežne grudve (snowball effect).
Profil pod nazivom anketa_arh.bg je skoro svakodnevno objaljivao svedočanstva studenta i studentkinja i ne možemo da se ne zapitamo koliko toga je bilo u prošlosti i zašto se o tome uglavnom ćuti, a još ređe prijavljuje. Zašto je to tako? Kosana Beker je autorka prvog nacionalnog istraživanja o nasilja nad ženama u javnom prostoru u Srbiji.
Istraživanje u kojem je učestvovalo oko 1200 ispitanica starijih od 15 godina, pokazalo je da čak 71 odsto žena koje su doživele nasilje u javnom prostoru napad nije prijavilo policiji. Zaključak autorke studije je da žene nemaju poverenja u policiju i institucije i da zbog toga retko prijalvjuju nasilje (isto kao i u slučaju nasilja nad ženama u partnerskim odnosima). Pored toga, tu je i verovanje da nemaju snage da se same bore, nisko samopouzdanje, osećaj bezvrednosti i uverenje da zaslužuju zlostavljanje, nedostatak podrške, i pre svega, strah da im niko neće verovati.
Istraživanje OEBS-a (2018. godina) fokusiralo se na rodno zasnovano nasilje nad ženama koje su počinili njihovi partneri, članovi porodice, prijatelji, poznanici i kolege, kao i nepoznati počinioci. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je oko 1.7 miliona žena nakon 15. godine pretrpelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, proganjanja, nasilja od strane intimnog partnera ili nepartnera (uključujući psihičko, fizičko i seksualno nasilje).
Statistika je još više zastrašujuća ako pogledamo podatak da čak 39% žena nikome nije govorila o doživljenom seksualnom uznemiravanju, što zbog uverenja da mogu same da se izbore sa problemom, neke žene to nije zabrinjavalo (toliko da im možda nikada ne bi ni palo na pamet da prijave), dok su u manjini bile one koje su uznemiravanje želele da zadrže za sebe – zbog sramote i stida, ali i uverenja da im prijava neće pomoći.
Društvene mreže kao prostor za podizanje društvene svesti
Studenti Arhitektonskog fakulteta su našli način da se njihova reč čuje, mediji su to preneli, a kolektiv Arhitektonskog fakulteta bio je iznenađen i zatečen. Dekan arhitekonskog fakulteta Vladimir Lojanica je 7. juna u emsiji JUTRO na Prvoj televiziji između ostalog rekao da je razgovarao sa pomenutim profesorom i njegovim asistentom/saradnikom, koji u međuvremenu nije više u radnom odnosu na fakultetu, jer mu je istekao izborni period.
Naglasio je da nisu znali ništa o ponašanju njih dvojice, već da su kao i ostali saznali preko društvenih mreža. ,,Odluku koju smo juče stavili na sajt fakulteta pokušaj je da se deluje preventivno zbog sumnje u postojanje mogućeg seksualnog uznemiravanja na osnovu tih tvrdnji u medijima”, dodao je Lojanica.
Nema sumnje da su sve službe unutar Arhitektonskog fakulteta zakazale po ovom pitanju. Pitali smo administratora i dalje aktivne instagram stranice anketa_arh bg kakva je uopšte procedura prijavljivanja nasilja na samom fakultetu, kome se student najčešće obraćaju u takvim situacijama.
,,Stvar je u tome što je pozicija poverenika nastala tek skoro donošenjem pravilinka o ovakvim situacijama. Fakultet prosto ranije nije imao specifičan organ kojem student treba da se obrate u ovakvim situacijima. Ipak, pouzdano znam da su studentkinje prijavljivale ostalim zaposlenima i to godinama unazad. Studenti čiji su roditelji zaposleni na fakultetu bivaju upozoreni na početku da se klone tog profesora. Što se tiče asistenta njemu je svakako istekao ugovor ove godine tako da ne znam da li je to što je prestao da radi odluka fakulteta. Što se tiče Profesora, on je posavetovan da se ne pojavljuje na fakultetu, a ocenjivanje predmeta tog kabineta radi komisija.”
Iako su najčešće studentkinje doživljavale neprijatnosti, uglavnom seksualne prirode, iz ovih ispovesti mogu da se pročitaju i svedočenja studenata različitih veroispovesti o neprikladnim komentarima ovog profesora - pre svega ispoljavanje islamofobije. Osim toga, treba istaći da je Arhitektonski fakultet jedan od naših najpriznatijih fakulteta, poseduje različute inostrane akreditacije od kojih je najvažnija RIBA. Stoga ne čudi što toliko studenata stipendista iz afričkih zemalja studiraju na njemu. Međutim, na osnovu anonimnih izjava, pokazalo se da su bili izloženi rasizmu od strane dotičnog profesora.
Kakva je situacija na ostalim fakultetima?
Početkom ove godine u javnosti su se zbog slične teme u medijima već našli Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka (FPN) i Ekonomski fakultet (EKOF), te možemo postaviti pitanje kako je ovo moguće? Prema pričama žrtava na FPN-u postoji više od jednog profesora koji se ne ustručavaju da studenkinjama daju komentare sa sekualnim aluzijama, ponekad praćene neprimerenim dodirima.
Jedna bivša studentkinja Ekonomskog fakulteta novinarima Kurira ispričala je kako je jedan profesor iskoristio svoju poziciju moći: ,,Odmah posle srednje škole upisala sam Ekonomski fakultet u Beogradu, što sam oduvek želela. Nisam ni sanjala da će mi to biti najbolnija greška u životu, zbog jednog profesora koji je iskoristio svoj položaj i moć da me zavede, navede na seksualni odnos, napravi mi dete i sredi da abortiram, i sve to već na prvoj godini studija!’’
Međutim, ubedljivo najgora svedočanstva su ona sa Pravnog fakulteta gde, prema izjavama nekoliko studenata, profesori iznajmljuju stanove u kojima bi studentkinje mogle da zarade ocenu, a ostali studenti zajedno bahanališu sa njima.
Žrtva je uvek prva kojoj se treba šta više mora verovati. Potencijalnu istinitost ovakvih jezivih priča bi moglo da potvrdi istraživanje AŽC-a iz 2018. godine, gde se pokazalo da je svaka treća studenkinja odnosno student doživela/o neku vrstu seksualnog uznemiravanja od strane zaposlenih na fakultetu.
U izveštaju je takođe ravedeno da je 60% ispitanika (žene, ispitanici srednjeg obrazovanja, studenti) istaklo da su bili u situaciji da im se neko obraća neprimerenim nadimkom. Na pitanje ,,Da li ste ikada bili u situaciji da u Vašem prisustvu zaposleni na fakultetu pričaju seksualne šale ili gledaju Vas/Vaše telo na način da Vam je neprijatno ili skredu razgovor o studiranju na seksualne teme?”, 30% anketiranih je reklo da.
Slične brojke su dobijene i na odgovor na pitanje „Da li ste ikada bili u situaciji da u Vašem prisustvu zaposleni na fakultetu pričaju seksualne šale ili gledaju Vas/Vaše telo na način da Vam je neprijatno ili skredu razgovor o studiranju na seksualne teme?” gde su procenti bili 23.4% (Beograd), 30.6% (Novi Sad) i 41.3% (Niš). Na kraju, čak polovina odnosno 50% se složila da fakulteti ne štite dovoljno studente i studenkinje od seksulnog uznemiravanja od strane zaposlenih.
Sekusalno uznemiravanje, šta je to?
Pre svega neophodno je razgraničiti pojmove seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. Ono predstavlja uži pojam od sekualnog nasilja i od juna 2017. godine po srpskom Krivičnom zakoniku jeste krivično delo. Prema zakonu, seksualno uzenemiravanje je definisano kao bilo koji vid seksualnog ponašanja koji na bilo koji način utiče na to da se osoba oseća poniženo, uvređeno, i uplašeno. Ovo može biti verbalno, neverbalno i fizičko.
U sekusalno uznemiravanje takođe spadaju i dobacivanje, fotografisanje i snimanje bez dozvole, pokazivanje genitalija, pipkanje, grljenje, ljubljenje, štipanje, uporno pozivanje na sastanak uprkos jasnom odgovoru da osoba nije zainteresovana itd.
Seksualno uznemiravanje je najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može dovesti do istih posledica kao što je osećanje straha, poniženosti, uplašenosti i povlačenje u sebe. Ono što je posebno problematično jeste što su mnogi vidovi seksualnog seksualnog uznemiravanja noramlizovani od strane kulture i drušva. Pa tako imamo ,,catcalling” (dobacivanje na ulici), vaćarenje u školi kao nešto što je u svojoj suštini zapravo seksualno uznemiravanje, a koje se vrlo često predstavlja kao poželjno ponašanje.
Takođe, svako komentarisanje osobe da nije dovoljno privlačna, da bi trebalo da smrša ili da se ofarba da bi bila poželjnija, jesu oblici uzenimiravanja koji se nažalost često ne prepoznaju. Ovako dobijamo uvid da je ovo jedan mnogo ozbiljniji psihološki i socijološki problem.
Maša Poznanović, psiholog i nekadašnji programski kordinator projekta ,,NIJE ŠALA - Seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar!” (SOS Ženski Centar), bila je pre par meseci gost podkasta Medij civilnog društva MultiRadio, gde je rekla neke važne stvari vezane za ovu temu. Pre svega, žene koje su doživele nasilje, a koje su se javile Ženskom centru, više ni same ne znaju ko su. Tako neke stvari koje su im ranije bile normalne danas su im vrlo teške i stresne. Tako radi trauma. „To je događaj koji ne možeš da objasniš sebi”, kaže Maša. U pitanju je normalna reakcija na nenormalne okolnosti.
Pored toga navodi da je potrebno određeno vreme da se to shvati, da osoba integriše sve što joj se desilo na takav način da ostane cela. To je nešto gde čovek izgubi kontakt i sa sobom i sa svetom i počne da se ponaša na jedan jako atipičan, neuobičajen način za njega. Zatim objašnjava kako prepoznati osobu koja je doživela neku trauma: ,,Osoba koja je bila savesna odjednom prestaje da radi, izbegava odgovornost, postaje drska i bezobrazna, a bila je prijatna. Osoba koja je volela da se druži sa ljudima, stalno je bila u ekipi, stalno je izlazila u jednom trenutku se povlači u sebe i ne javlja se nikome. Te nagle promene, ta neka atipična ponašanja za čoveka ljudi mogu percipirati kao doživljaj traume.”
Za kraj, za seksualno uznemiravanje nije odgovorno samo društvo, već i institucije. Samo pet fakulteta u Srbiji ima definisanu proceduru u slučajevima seksualnog uznemiravanja (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Pravni fakultet Univerziteta Union i Filozofski fakultet u Novom Sadu). Nažalost, fakulteti nemaju zakonsku obavezu da donose pravilnike kojima bi propisali način zaštite od sekusalnog uznemiravanja i zlostavljanja. Ovo je jedan ozbiljan društveni problem, te bi na taj način trebalo da se govori o njemu i da se potencijalno redefinišu procedure u okviru pravnih okvira.
