Aleksandra Ninković Tašić je mlada žena, istoričarka nauke - ona koja je sa Teslom i Pupinim ,,na tiˮ. Kao izuzetan poznavalac njihovih života, ona je vodič kroz delo ovih velikih naučnika. Svojom harizmom, energijom i ljubavlju ona nas poziva da zavolimo nauku. Takođe, ona nas suočava sa predrasudama zbog kojih smo se ogrešili o naše velikane.
Godinama je radila na prikupljanju arhivskog materijala koji se odnosi na život i delo Mihajla Pupina u čitavom svetu. Uspela je da prikupi preko 15.000 dokumenata, od kojih su mnogi po prvi put dostupni javnosti i čine najveću arhivu posvećenu Mihajlu Pupinu. Osim prikupljanja, Aleksandra je posvećena mnogobrojnim aktivnostima kojima je cilj da afirmišu Pupinovo delo.
Ona je predsednik Obrazovno-istraživačkog društva ,,Mihajlo Pupinˮ i ambasador je Unesko kluba Univerziteta Sorbona.
Aleksandra je autor ,,Pupin memorijalnog projektaˮ u zemlji i regionu. U okviru tog projekta postavila je Pupinov virtuelni muzej. Autor je šest izložbi, organizator preko stotinu predavanja i tribina u čitavoj Srbiji, ali i Evropi. Napisala je više radova u relevantnim izdanjima za istoriju nauke, veliki broj članaka, feljtona i specijalnih dodataka. Pokretač je i realizator ,,medijske pupinizacijeˮ i obeležavanja Pupinovih godina na nacionalnom nivou (2014. i 2015). Ona je i ličnost 2016. godine.
Sebe naziva ,,putujućim pupinovcemˮ, jer nije čekala da posetioci dolaze u muzeje, nego je obilazila škole i kulturne centre širom zemlje. Na taj način je Srbiji približila jednog od najvećih naučnika, inovatora i dobrotvora kog je ikada imala.
Sa SANU je pokrenula literarni konkurs posvećen Pupinu, a sa Telekomom Srbija organizovala je novinarske posete Idvoru. Takođe, uspela je i da priredi izdanje Pupinove autobiografije „Sa pašnjaka do naučenjakaˮ u izvornoj verziji, onakvoj kako je delo izgledalo pre Drugog svetskog rata, kada je bilo cenzurisano. Priređivač je knjige ,,Zvezdobrojciˮ - u pitanju su odlomci o odrastanju Milutina Milankovića, Nikole Tesle i Mihajla Pupina. To su komadići priča koje su naučnici sami zapisali kada su odrasli, sa ciljem da pomognu mladom čoveku da pronađe pravi put.
Aleksandra se, takođe, bori da biografije naših velikana postanu deo obrazovnog sistema, jer su priče o njihovim životima odlično štivo za svakog mladog čoveka. Zalaže se da se u škole uvede predmet ,,pupinizacijaˮ, a dok se to ne dogodi - ona realizuje svoj program ,,obrazovne pupinizacijeˮ, u okviru kog se nauka približava deci.
Njena izložba ,,Pupin - od fizičke do duhovne realnostiˮ je oborila mnoge muzeološke rekorde, pa i one o dužini trajanja jedne postavke i njenoj posećenosti. Dvosatna subotnja predavanja Aleksandre Ninković Tašić doprinela su da izložbu poseti preko 200 000 ljudi. Iako je bilo predviđeno da traje tri meseca, Aleksandrina postavka je magnetski privlačila radoznale godinu i po.
U svom sledećem poduhvatu, izložbi „Tesla i Pupin na istom putu”, Aleksandra nam je ukazala na sve tačke susreta ova dva velikana. Izložba je bila početak rušenja mita o Pupinovom svedočenju protiv Tesle, na suđenju Tesla – Markoni oko izuma radija.
Njihov sukob je izmišljen u Beogradu 1927. godine, dok su oni bili živi. Naime, 27. aprila 1927. godine u listu „Politikaˮ lažima je prikazan loš odnos Pupina i Tesle.
,,Odlučila sam da na velikoj izložbi o Pupinu ne pričam o tome, ne pričam te male priče, već da dajem ono što je nepoznato, a našem društvu potrebno – Pupinov lik kroz njegove doprinoseˮ, kaže Aleksandra Ninković Tašić.
Šta smo još saznali o Pupinu od Aleksandre Ninković Tašić?
Teško je pobrojati sve Pupinove zasluge. Ipak, Aleksandra Ninković Tašić je uspela u tome.
Od nje smo saznali da je Mihajlo Pupin prvi Srbin - doktor tehničkih nauka. Bio je i počasni doktor 18 svetskih univerziteta, profesor na Kolumbija univerzitetu i jedan od osnivača NAS-e. Pupin je inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike. Po rečima Bila Gejtsa, osnivača Majkrosofta, informatička revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama nezamisliva je bez otkrića Mihajla Pupina.
Pupin je i dobitnik Pulicerove nagrade, veliki mecena i borac za srpske interese u prelomnim trenucima naše istorije. Saznali smo da je Pupin jedan od najboljih lobista koga je Srbija ikad imala - pošto ga je Nikola Pašić pozvao da učestvuje na Pariskoj mirovnoj konferenciji, on koristi svoje prijateljstvo sa američkim predsednikom Vudro Vilsonom i obezbeđuje Srbiji granice koje mu diktira Jovan Cvijić.
Ipak, zbog svojih uverenja, koja su se kosila sa tekovinama Drugog svetskog rata, njegova naučna dostignuća su pretrpela nemar. Pupin je svoja izlaganja umeo da počne izjavom ,,da ga je nauka učinila boljim hrišćaninomˮ. Tom segmentu Pupinovog života, Aleksandra Ninković Tašić je posvetila posebnu pažnju.
Od nje saznajemo da je lista Pupinovih davanja za duhovnu mapu Srbije ogromna. Najlepše monografije o srpskim manastirima štampane su iz Pupinovog fonda. Plaćao je dugove manastirima, dovodio je monahe iz Srbije u Ameriku da bi u srpskoj dijaspori širili veru.
Kao jedan od najbogatijih ljudi Amerike u prvoj polovini dvadesetog veka, finansirao je i izgradnju Paviljona „Cvijeta Zuzorićˮ, Narodne biblioteke Srbije i mnogobrojnih crkava u Srbiji. Podelio je više od 20.000 stipendija, obezbeđivao je miraze za mnoge devojke, kao i besplatno školovanje siromašne dece.
Nažalost, Pupin nema ni spomenik u Beogradu. Aleksandra nam skreće pažnju i na to da su drugi, mnogo pre nas, prepoznali snagu Pupinovog nasleđa. Naime, Nemačka država 1929. godine štampa Pupinovu autobiografiju, jer ga prepoznaje kao moralni obrazac koji treba slediti, pa se zato njegova knjiga mora davati najboljim učenicima u Nemačkoj.
,,Mi smo u velikom zaostatku. Amerika je sve uradila za njega. Čak su tajno, jedini put u svojoj istoriji, još za Pupinovog života, čelnici Kolumbija univerziteta zgradu za fiziku nazvali Pupinovim imenom i on ima svoju stolicu, što je čast koju ima jedino još Isak Njutin. Morate da zaslužite, recimo, da dobijete Nobelovu nagradu da biste uopšte smeli da sednete u Pupinovu stolicu. Odredili su čak i medalju s Pupinovim imenom, čiji su dobitnici najveći svetski naučnici, i ne daje se svake godine. Krater na Mesecu, kao i mala planeta, nose Pupinovo imeˮ, kaže Aleksandra Ninković Tašić.
Pupin je uticao na kulturnu, duhovnu, humanitarnu, obrazovnu, pa čak i političku mapu Srbije – zato je misija Aleksandre Ninković Tašić da se o njemu govori, da se obeleže znamenita mesta koja danas postoje, kao i da se osveste institucije koje ne bi preživele teška vremena da nije bilo pomoći Mihajla Pupina.
,,Susretˮ Aleksandre Ninković Tašić i Pupina
Njihov susret dogodio se ,,slučajnoˮ - time što je Aleksandra na poklon dobila veliku monografiju manastira Dečani. Kada je na monografiji pročitala natpis „štampano iz Fonda Mihajla I. Pupina, Srpska kraljevska akademijaˮ, zapitala se: „Otkud lice ovog naučnika na monografiji jednog srpskog manastira?ˮ
Počela je potraga, koja je ubrzo prerasla u zanos. Aleksandra je napustila sve ostale poslove kojima se do tada bavila, naporno je istraživala, uz ogromnu želju da podatke, do kojih je došla, učinim dostupnim.
,,Ako čovek živi ono u šta veruje, može mnogo toga da pomeri i promeni. Otuda i ja kao žena van institucije mogu da brinem o jednom nasleđu kao da imam iza sebe čitavu mašineriju ljudi. Shvatila sam da, ako krenem sama, kao pojedinac, da se borim i pronalazim svoje puteve, modele, pravim svoje mreže – možda ću imati veći rezultat. Ne možemo čekati na sistem, jer ako čekamo nećemo ostvariti ni jedan san, ni jednu našu važnu i plementitu misiju. Taj osećaj slobode daje posebnu snaguˮ, kaže Aleksandra Ninković Tašić.
,,Obrazovna pupinizacijaˮ
Aleksandra jasno ističe da je za nju najvažnija ,,obrazovna pupinizacijaˮ. Kroz svoju pupinizaciju održala je trocifren broj Pupinovih časova predškolcima, srednjoškolcima i studentima.
„Pupin je redak primerak čoveka koji je uspeo da objedini sve. Ne fascinira mene njegov put od pašnjaka do učenjaka, već od učenjaka do pašnjaka. On nakon svog postignutog uspeha gleda kao i da je i dalje na pašnjaku i ima duboki osećaj za školovanje dece u Srbiji, privredna i kulturna ulaganjaˮ, ističe Aleksandra.
,,Medijska pupinizacijaˮ
Uz obrazovnu, važna joj je i ,,medijska pupinizacijaˮ. Ipak, Aleksandra Ninković Tašić nije žena koja ispred sebe ima PR službu. Ona je samostalno, sprovodeći pupinizaciju, pronalazila novinare ,,koji imaju srce za Pupinaˮ:
,,Kada im oko zasuzi, onda su to priče sa dušom, onda se oni bore da deo Pupina prenesu do čitaoca, slušaoca, gledaoca. Tako sve vreme gori pupinizacija i nema veće sreće nego da otvorim novine i pronađem Pupina, nego da me nazovu prijatelji i kažu da su na nekoj slavi prisustvovali razgovoru o Pupinu, kada me postdiplomci pitaju da li bi na magistarskim i doktorskim studijama mogla da se radi tema o Mihajlu Pupinu – onda ja verujem da su svi ovi napori imali svrheˮ, ističe Aleksandra.
Danas u Srbiji postoji žena koja svojim samostalnim radom postiže ono što institucije ne mogu. Aleksandra Ninković Tašić živi Pupina svakodnevno. Ona je zaslužna što Pupina ponovo otkrivamo kao našeg najvećeg zaštitnika u 20. veku.
