FOTO: Wikimedia
Izašla je iz pera jednog od najboljih ruskih pisaca Lava Tolstoja i postala najveća heroina slavne ruske književnosti - Ana Karenjina. Ona je jedan od simbola svoje zemlje, ali i junakinja čija je tragična sudbina zadivila ceo svet. Čak ni moćni Holivud nije ostao imun na njene čari, pa spada među najčešće ekranizovana književna dela.
Želeći da stvori roman o braku i porodici, ali i o preljubi, moralnom posrnuću pojedinaca i društva u celini, Tolstoj je napisao „Anu Karenjinu“. On je sve ove važne teme predstavio prateći snažan, ali tragičan lik jedne žene. Iako roman počinje čuvenim rečima da „sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“, možemo i da ih parafraziramo i kažemo da sve srećne žene liče jedna na drugu, a svaka nesrećna žena nesrećna je na svoj način.
Od srećne žene, do potpunog pada
FOTO: Wikimedia
Ana Karenjina na početku romana izgleda kao srećna žena. Ona je ostvarena kao supruga i majka, obrazovana i inteligentna, a uz to i prelepa dama sofisticiranih manira i neverovatne harizme. Zbog toga, Ana uživa ugled i divljenje visokih krugova ruskog društva, kojima i sama pripada. Kada je put odvede u Moskvu, da bi pomirila brata i snahu čiji je brak zapao u krizu, njen život se menja iz korena. Već na železničkoj stanici upoznaje mladog oficira, grofa Vronskog i zauvek mu osvaja srce jednim pogledom. Kad na balu povodom svog 18-og rođendana Kiti gleda nesuđenog verenika kako celo veče igra sa Anom, ona joj zavidi, ali joj se i divi misleći: „da, u njoj ima nečeg strašnog, demonskog, i u isti mah bajnog“.
Iako ga u početku odbija, Vronski u Ani budi davno potisnutu strast i želju za ljubavlju. Kršeći sve moralne norme, ona mu se u potpunosti predaje i postaje njegova ljubavnica. Ali, cena koju plaća jer je sledila svoje srce je prevelika. Biva lišena mogućnosti da viđa svog sina za koga je bila izuzetno vezana, a društvo je stavlja na stub srama. Sama i odbačena od svih, Ana tone u mračni svet svoje ličnosti. Želeći da pobegne od svega, Ana vidi samo jedan izlaz, a to je smrt. Svoj tragični život završila je tamo gde je počela njena velika ljubav. Na železničkoj stanici Ana je okončala svoju agoniju bacivši se pod voz.
Mašta i stvarnost izvaljali su Anin lik
FOTO: Wikimedia
Postoje nagađanja da je inspiraciju za lik svoje slavne junakinje pisac jednim delom našao u Mariji Hartung, starijoj kćerki ruskog pesnika Aleksandra Puškina. Kada je sreo na jednom balu u Tuli, Tolstoj je bilo zadivljen njenom lepotom, šarmom i obrazovanjem. Tako je najlepši deo Anine ličnosti zapravo „pozajmljen“ od lepe Puškinove kći. Sudbina još jedne žene je upletena u stvaranje lika Ane Karenjine. Reč je o njenoj imenjakinji Ani Pirigovoj koja se bacila pod voz zbog nesrećne ljubavi na lokalnoj železničkoj stanici. Ovom potresnom činu, sasvim slučajno, prisustvovao je i pisac lično, i u njemu pronašao zamisao za završetak životne priče svoje nesrećne heroine. Ipak, sigurno je da je Ana i autobiografski lik samog Tolstoja koji je u njoj iskazao onu tamniju stranu svoje ličnosti. Tolstoj je i sam načinio preljubu i zbog toga ga je mučilo osećanje krivicu i kajanje. Anin tragičan kraj predstavlja u stvari čin iskupljenja za lični greh.
Vronski nije ostavio svoje srce Ani već jednoj zemlji
Tolstoj je stvorio lik mladog oficira Vronskog inspirisan životom pukovnika Rajevskog koji je kao dobrovoljac zaista učestvovao u srpsko-turskom ratu, u kome je i poginuo, nedaleko od Aleksinca. Njegova poslednja želja bila je: „Ako poginem srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju.“ Porodica je ispunila njegov zavet. Telo pukovnika Rajevskog počiva u selu Rzumovska u Ukrajni, a srce je ostalo u Srbiji i čuva se i danas u porti manastira Sveti Roman kod Đunisa.
Načini na koje je ovo delo inspirisalo umetnike
Stranice knjiga bile su tesne za veliku ljubav Ane i Vronskog pa se radnja romana tako pretočila u pozorišnu predstavu, balet, mjuzikl, film, tv dramu, seriju…
Na daskama koje život znače sredinom prošlog veka na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu najveću rusku književnu heroinu igrala je diva našeg glumišta Mira Stupica.
Ni sedma umetnost nije mogla da odoli čarima Ane Karenjine. Prva ekranizacija ovog dela bila je davne 1910. godine u Nemačkoj, a nakon nje usledilo je preko dvadeset filmskih adaptacija širom sveta, u Rusiji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Argentini, Indiji.
Neodoljivom šarmu Ane Karenjine nije odoleo ni moćni Holivud. U nemom filmu „Ljubav“ iz 1927. Greta Garbo na filmskom platnu „oživela je“ Anu Karenjinu. Već 1935. osvanula je nova „filmska“ Ana i smatra se da je ovo jedna od najuspešnijih ekranizacija slavnog dela. Anu je, i ovog puta, igrala Greta Garbo ostvarivši jednu od svojih najslavnijih uloga.
FOTO: Movie mail
Pored Grete Garbo u ulozi Ane našle su se i slavne glumice poput: Vivijen Li, Marlen Ditrih, Ingrid Bergman, Tatjane Somojlove, Sofi Marso, Kire Najtli.
Poslednja ekranizacija „Ane Karenjine“ bila je 2012. u režiji Džoa Rajta, a naslovnu ulogu igrala je britanska glumica Kira Najtli. Iako film nije doživeo sjajne kritike, pokazao je da je sedma umetnost još uvek „luda“ za ruskom zavodnicom.
Ana i dalje živi
Tolstojeva „Ana Karenjina“ je za Nabokova jedna od najvećih ljubavnih priča svetske književnosti, za Dostojevskog „besprekorno umetničko delo“, a za „običnog“ ljubitelja lepe pisane reči ona je delo koje se čita u dahu.
Možda je Tolstoj „ubio“ svoju Anu, ali jedno je sigurno – kada je stvorio njen lik podario joj je magiju koja ne prestaje da traje.
Slađana voli lepotu različitosti i veruje u onu bolju stranu života.