Ovo pitanje tako ostaje da deli otadžbinu pape Franje. Debata u Senatu trajala je više od 15 sati i za legalizaciju prekida trudnoće glasao je 31 senator, a protiv 38. Za to vreme, dok je trajalo glasanje, vodile su se velike demonstracije ispred zgrade argentinskog parlamenta.
Sa simboličnim zelenim maramama, prkoseći obilnoj kiši i niskim temperaturama, pratili su debatu u Senatu na velikim ekranima postavljenim ispred Kongresa.
Samo dve zemlje u Evropi, Malta i Vatikan, u potpunosti zabranjuju prekid trudnoće. Baš kao i u tri u Južnoj Americi - Dominikanska Republika, El Salvador i Nikaragva, dok skoro dve trećine žena u svetu živi u zemljama gde abortus može da se odobri pod određenim uslovima (Podaci: SZO).
Iako su to bili uglavnom mirni protesti, posle glasanja male grupe demonstranata došle su u sukob sa policijom bacajući dimne bombe, flaše i druge predmete ka ogradi postavljenoj da spreči prilaz Kongresu.
Reakcija je očekivana znajući da desetine hiljada žena, većinom siromašnih, svake godine doživi komplikacije vezane za nebezbedne abortuse. Najjači argument u korist legalizacije prekida trudnoće je zdrastvena zaštita - spasli bi se životi mnogih žena kojima je trenutno jedina opcija da se okrenu onima koji abortuse obavljaju tajno.
Podaci Ministarstva zdravlja iz 2016. godine su zastrašujući. Procenjeno je da se u toj zemlji godišnje obavi čak milion ilegalnih abortusa, pri čemu desetine žena preminu (čak 43 su umrle 2016. godine).
Sa druge strane, Katolička crkva, konzervativni lekari i druge grupe okreću se protiv feminističkih organizacija i drugih pristalica legalizacije abortusa. Kako navode, legalizacijom bi se prekršio argentinski zakon, koji garantuje život od trenutka začeća.
Iako je Senat odbio da ukine zabranu, mnogi smatraju da se Argentina ipak promenila. Sad je samo pitanje vremena dok opet ne dođe novi zakon o legalizaciji abortusa u oba doma parlamenta.
Izvor: Večernje novosti