Sama reč dula potiče iz grčkog jezika, ženskog je roda i označava „ženu koja služi“. Posao dule se svakako nadovezuje na ovo značenje, jer ona služi kao oslonac drugoj ženi, pre, za vreme i posle porođaja. Ona spada u nemedicinsko osoblje, iako mora imati znanje o fiziologiji i samom procesu porođaja, trudnoći, post porođajnom oporavku i određena znanja iz psihologije. Dakle, dula nije babica, ali može biti od pomoći i samoj babici.
Ovaj termin je prvi put korišćen u antropološkoj studiji Dejne Rafael (štićenice Margaret Mid), 1969. godine, a zatim u njenoj knjizi pod nazivom „The Tender Gift: Breastfeeding“ 1973. godine. Autorka knjige je ovim terminom htela da opiše tip nege koji je ženi potreban posle porođaja, smatrajući da je istorijski uočljiva praksa bliskih prijateljica ili ženskih članova familije da prisustvuju i pomažu na porođaju, što doprinosi produženom periodu dojenja kasnije.
Od 70-ih ovo zanimanje, kao i poslovi koje ono podrazumeva su se razvijali i rasli. Prve dule, žene koje pomažu porodiljama profesionalno pod tim imenom , su počele sa svojim radom u Americi.
Pre samog porođaja, dule se upoznaju sa budućom majkom i kroz razgovor pružaju bitne informacije, emocionalnu podršku i ohrabrenje. Tokom porođaja su fizički prisutne, mogu asistirati majci i predložiti najbolji položaj i tehniku za umanjenje bolova, masirati trudnicu, pružati verbalnu utehu umirujućim rečima i tonom glasa i mnogo toga drugog.
Iako nisu medicinske radnice, dule mogu u saradnji sa trudnicom i medicinskim osobljem predlagati procedure za koje smatraju da bi bile od pomoći.
Posle porođaja, njihova pomoć se zasniva na objašnjenju ponašanja same bebe mamama , asistenciji pri dojenju ili hranjenju na flašicu, ali i jednostavnom smanjenju napetosti i uvođenju potrebne doze humora ili opuštenosti u tom stresnom dobu.
Danas postoji više internacionalnih udruženja sa sertifikovanim dulama, kao i programima za obrazovanje novih dula, kao što su „Doula UK“, „DONA International“, „Childbirth International“ (CBI), „Birth Arts International“, „International Doula Institute“ i druge. U Srbiji postoji organizacija Dule Srbije, a za njihovu obuku je zadužena „DONA International“. Sve dule iz ove organizacije su završile obuku koju je vodila Réka Dézsi, sertifikovana dula edukatorka iz Mađarske.
Čak i naučna istraživanja su došla do zaključka da postoje samo koristi od podrške majkama tokom porođaja, dok negativnih strana nema. Ovakav tip podrške može povećati broj spontanih prirodnih porođaja umesto carskog reza, dok su žene koje su imale ovaj tip podrške zahtevale manje analgetika, imale kraće porođaje i bile zadovoljnije samim iskustvom porođaja.
Pošto je ovakav vid podrške relativno nov čak i u svetu, biće potrebno dosta vremena da ova praksa zaživi u Srbiji. Kako se u poslednje vreme kampanja da se poveća natalitet u našoj zemlji zahuktala, trebalo bi imati u vidu i ovakav tip pomoći ženama koje se odluče da postanu majke, jer su pozitivni efekti brojni, a negativnih nema.
Čini se da se u jeku kampanje zaboravlja da je jedan od bitnih aspekata pitanja nataliteta sama žena, odnosno njeno psihičko i fizičko zdravlje i blagostanje.
