Pola godine kasnije, u medijima se ponovo digla prašina oko ovog pitanja. Ovoga puta, povod je bila neprimerena izjava Milene Antić Janić, šefice Odseka za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom.
Ona je u emisiji ,,Beogradska hronika” na RTS-u, na pitanje voditeljke Rade Đurić, šta je sa ženama koje su se juče zaposlile, a danas zatrudnele, odgovorila da nijedan poslodavac neće da zaposli takvu ženu.
,,Njemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje”, zaključila je. Na pitanje da li zna koliko je žena na ovaj način oštećeno, odgovorila je da ne zna koliki je broj, kao ni da li su uopšte oštećene.
Javnost je bila šokirana ovom izjavom, posebno, jer je došla direktno iz ministarstva, i to od žene. S obzirom na njihovu javnu funkciju, zaposleni u ministarstvu imaju i posebnu odgovornost kada daju izjave za javnost.
Problem je u tome što se zbog ove izjave stiče utisak da Milena Antić Janić – ali i država – podržava diskriminaciju. Drugim rečima, ona je trebalo da obrazloži svoj stav, kako se u suprotnom ne bi stvorio kontraefekat, koji se u ovom slučaju i desio.
Čitava ova polemika pokrenula se povodom izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i naknade za porodiljsko bolovanje. Porodilje i trudnice koje su skoro zasnovale radni odnos, tako su se našle u nezavidnom položaju.
Naime, ova dopuna propisuje da se naknada za njih određuje srazmerno vremenu provedenom na poslu. Ovo znači da se ženi koja je bila u radnom odnosu dva meseca (primer prosečne plate od 23.000 dinara), a zatim otišla na porodiljsko bolovanje, njena zarada za ta dva meseca deli sa 18 meseci, pa se tako dobija prosek od oko 2500 ili 2600 dinara naknade mesečno.
Ovakva regulativa je donesena, jer je često dolazilo do zloupotreba. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, naveo je u intervjuu za Blic Biznis da je uočeno zapošljavanje trudnica po saznanju za trudnoću i ugovaranje osnovnih zarada u iznosu koji je višestruko veći od zarada ostalih zaposlenih i uobičajenih zarada zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove sa istom stručnom spremom.
Država svakako mora da se bori protiv zloupotreba zakona, međutim, ne možemo da se ne zapitamo zbog čega se mnoge žene odlučuju na njegovo kršenje. Jedan od razloga je što većina žena nije ni u kakvom radnom odnosu, i kao nezaposlene trudnice, ne dobijaju nikakvu novčanu naknadu od države.
Drugi razlog je što većina radi na određeno vreme, pod ugovorom od nekoliko meseci. Takoreći, žene pribegavaju ovakvom načinu rešavanja problema, jer ne vide drugi izlaz.
Bilo kako bilo, izjava Milene Antić Janić odjeknula je u javnosti kao bomba i ministar Zoran Đorđević bio je prinuđen da reaguje. U emisiji ,,Jutro sa Deom i Sarapom“ na TV Pinku, rekao je da će gospođa Janić morati da snosi posledice i da će o kazni odlučiti disciplinska komisija, ali i da je lično razgovarao sa njom. Objasnila mu je da je reagovala u afektu. Međutim, on naglašava da državni službenici ne bi smeli da imaju takve ispade u javnosti.
Ministar je ovim povodom još dodao da je radio u privatnom sektoru i da, kada bi bio u situaciji da nađe kvalitetnu radnicu, koja bi mu rekla da će imati i dva porođaja, on bi bio srećan da je zaposli, jer zna da će i posle ta dva porođaja, imati najkvalitetnijeg radnika i da će njegov posao dobiti na dodatnom kvalitetu.
Međutim, u praksi nije baš tako. Iako žene imaju bolje obrazovanje, manje su plaćene za iste poslove (jaz u platama je 8,7 odsto prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine). Problem predstavlja i upis dece u vrtić, pretnje otkazom, nemogućnost zbog malih plata da se angažuje pomoć, pa ceo teret opet pada na žene.
Stiče se utisak da je cela ova državna kampanja za porast nataliteta kontraproduktivna, da diskriminiše i ponižava žene koje žele da rađaju, ali i one koje to ne žele ili iz zdrastvenih razloga ne mogu. Slogani poput ,,Ljubav i beba – prvo što nam treba!“, ,,Rađaj – ne odgađaj!“ ili ,, Dosta reči, nek' zakmeči!“, ne samo da ne dopiru do građana, već ih većina smatra besmislenim.
Strategija podsticanja rađanja sloganima nije specifičnost Srbije. Danska je pre dve godine imala vrlo uspešnu kampanju, koja je počela sloganom kompanije Spies Travel ,,Uradite to za mamu”. Ta kampanja, kao i program na nacionalnoj televiziji pod nazivom ,,Je..te se za Dansku”, imala je efekta – devet meseci kasnije dogodio se bebibum, sa 1.200 beba više nego prethodne godine (izvor: Nedeljnik, Broj 319).
Osim šire javnosti, sa ovim se nije složila ni premijerka Ana Brnabić, koja je ocenila da slogani ne mogu da podstaknu na rađanje. Kritike je uputila i potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, smatrajući da je tema potpuno promašena. Kako prenosi N1, u pisanoj izjavi naglasila je da su slogani uvredljivi za žene i da ih javno sramote, stavljajući im tako imperativ da moraju da rađaju.
Tim povodom je još dodala da je ,,nekoliko puta upozoravala da niko nema pravo da naređuje ženama da rađaju, niti da krivi žene za stopu nataliteta i da ih doživljava kao nekakve mašine za rađanje”.
Ono što dodatno zabrinjava, je činjenica što se muškarci izostavljaju iz cele ove priče. Međutim, ne treba zaboraviti da se i oni isto tako sve kasnije odlučuju za roditeljstvo i da veoma mali broj njih koristi svoje pravo na porodiljsko odsustvo.
Da li ima rešenja za pad nataliteta u Srbiji? Teško je odgovoriti na to pitanje. Jedno je sigurno - država ne bi trebalo da traži brza i jednostavna rešenja, već bi trebalo da donese zakon koji će biti dobar za sve.
Što se tiče strategije podsticaja rađanja putem slogana, javnost je rekla svoje: to je pogrešan način rešavanja problema u državi koja nema dobru socijalnu politiku. Treba, pre svega, stvoriti dobre uslove za rađanje, pa tek onda podsticati građane na stvaranje porodice na druge načine.
Uporedo, državni funkcioneri moraju da porade na svojim nastupima u javnosti. S obzirom na njihovu funkciju, odgovornost je ogromna, jer njihove izjave mogu imati pogubne posledice.
