FOTO: Google
Ako se uporedi procenat Španjolki koje imaju više obrazovanje sa onima koje zauzimaju visoke direktorske pozicije - ne može da se uspostavi logička veza. Prema izveštaju pod nazivom „Žene i muškarci u Španiji” Nacionalnog instituta za statistiku i u saradnji sa Instituom za žene, broj žena koje su diplomirale i imaju više obrazovanje u 2012. bio je 28,1%, što je više od broja visoko obrazovanih muškaraca. Uprkos tome, istina je da oni zauzimaju veći deo radnih mesta sa visokom odgovornošću. Da ne govorimo od detaljima, žene zauzimaju samo 8,6% savetnika u administraciji i berzama.
Žene su obrazovanije, ali muškarci vladaju
Iako žene čine veći deo visoko obrazovanog društva, to se ne odnosi na one žene koje rade na visokim pozicijama. Pomenuti izveštaj pokazuje da je broj žena koje su učestvovale na mestu administratinog savetnika u najvažnijim firmama u Španiji 2014, bio samo 18,2%. Ta cifra je duplirana u odnosu na onu iz 2011. što je tri pozicije više nego 2013. godine.
Zašto se žene tako retko nalaze na visokim pozicijama i da li to ukazuje na činjenicu da je njima potrebna duža obuka?
Foto: Alter business blog
Doktor Tomas Kamoro-Premuzik, profesor psihologije na londonskom univerzitetskom koledžu predlaže jedno moguće objašnjenje: „Često se samopouzdanje meša sa sposobnošću koju bi trebalo da poseduje šef da bi razvio svoj posaoˮ, i dodaje da je samopouzdanje karakerističnije za muškarce nego za žene.
Onda, da li tajna za ostvarivanje poslovnog uspeha leži samo u dobrim performansama? Prema rečima eksperta, to je važno, ali ne i presudno. ,,Ti šefovi, koji nisu samo sposobni da ubede slušaoce (zaposlene) koristeći svoje lažne sposobnosti, već mnogi od njih poseduju narcistički karakter i egoizam”, nastavlja Kamoro-Premuzic, ,,takođe su uglavnom muškarci”.
Šta se krije iza ove prepotentnosti?
Ljudi koji su verovatno narcisi (tj. oni koji veruju da su najbolji pa se tako i ponašaju) obično stižu do pozicije lidera na vrlo lak način, jer njihova otvorenost čini da ostali odmah na početku prepoznaju njihove liderske veštine”, potvrđuje psiholog. ,,Ovo opšte prihvatanje ,,lažne kompetencije” rezultat je društva koje nagrađuje nesposobnost svojih muških lidera i kažnjava sposobnosti žena (koje su mudrije)”.
Eva Rambau, profesor ljudskih resursa na Univerzitetu Oberta u Kataloniji, pojašnjava ovu izjavu: ,,Bez obzira na to što stereotipi mogu da utiču da se više nagrađuju muškarci nego žene za iste postignute rezultate, oni nisu toliko različiti – rukovode na sličan način i slično su usmereni, iako žene više teže demokratiji, dok su muškarci autoritativniji”.
Ko onda upravlja bolje, žena ili muškarac? Po mišljenju psihologa žensko rukovodstvo bi trebalo da bude više cenjeno od strane drugih pre svega na srednjem i višem nivou radne šeme neke firme. Ono što je zbunjujuće je da ovaj stav ne dele žene lideri. ,,Kada se muškarci i žene zamole da analiziraju i kvalifikuju svoju efikasnost kao lideri, muškarci sebe vrednuju mnogo više od žena”, ističe ekspert.
Upravo arogancija i narcizam koje ovi eksperti pripisuju muškarcima predstavljaju osnovu paradoksa koju opisuje Kamoro-Premuzik. Ove psihološke osobine koje karakterišu mnoge muškarce na visokim pozicijama u firmama su u suporotnosti sa onima koje su potrebne da bi se odradio dobar posao i služe za prikrivanje neuspeha. Rimbau dodaje da ove karakteristike na dugoročnom planu obično stvaraju odbacivanje u ljudskom okruženju.
Karijera žene visi o tankom koncu
U današnjem svetu žene su većinom potčinjene. Ekspert smatra da je najteži izazov sa kojom se suočavaju pri stremljenju ka unapređenju nije ženski karakter, već je to ono što se naziva „staklenim krovom” - sprečavanje napredovanja u karijeri, postavljanje najviših kriterijuma za vrednovanje njihovog posla kao i dodeljivanje manje izazovnih projekata, naročito na najvišoj lestvici hijerarhije.
Foto: Moj Novi Sad
,,S druge strane, jedina prepreka koju bi muškarac trebalo da savlada tokom svoje karijere su njegove sopstvene performanse i njegov angažman za vodeću poziciju koju želi da zauzme. Takođe, on bi trebalo da bude u stanju da se poveže sa odgovarajućim osobama koje mogu da utiču na odluku o njegovom unapređenju”, zaključuje Rimbau.
Postanite lider o kome svi maštaju
Lične osobine nisu presudne da bi se neko istakao kao dobar šef. Profesor ljudskih resursa sa Univerziteta Oberta u Kataloniji, Eva Rimbau, potvrđuje da je najvažnije „šta i kako šef radi”. Prema njenom mišljenju, ako želite da postanete šef kojeg bismo svi želeli, trebalo bi da naučite ovih pet tipova ponašanja:
1) Naređujte i nagrađujte: postavite ciljeve i jasno odredite zadatke koje bi vaši zaposleni trebalo da ispune, a zatim adekvatno nagradite. To stvara odnos poverenja među zaposlenima.
2) Budite primer koji će svi slediti i zato podredite svoje sopstvene interese interesima organizacije.
3) Verujte ekipi. Trudite se da organizujete svoje zaposlene i pomognete im u ostvarivanju zajedničkog cilja.
4) Negujte kreativnost. Izazovite svoje kolege intelektualnom stimulacijom.
5) Podstičite individualnost. Pomozite svakom od svojih kolega da razvije svoje talente i ostvari svoje potencijale.
Izvor: El pais
