Divlji zapad je naziv za krajeve na zapadu Sjedinjenih Američkih Država u doba kada bivaju naseljavani sa istoka i kada u njima nije sprovedena teritorijalna podela. Dame koje su ušle u istoriju Divljeg zapada i postale njegov simbol bile su Kalamiti Džejn i Eni Oukli.
Eni Oukli je bila prava zvezda Divljeg zapada. Bila je strelac i zabavljačica, koja se proslavila svojom preciznošću u gađanju puškom i nastupima u cirkusu Bafalo Bila.
Rođena je kao Fibi En Mozi 1860. godine. Zbog siromaštva i prerane smrti oca biva odvedena u sirotošte, a potom predata porodici u kojoj je služila kao rob skoro dve godine, pri čemu je bila psihički i fizički zlostavljana. Kako bi prehranila svoju braću, sestre i majku, počela je da lovi sa osam godina. Prodavala je svoj ulov lokalnim restoranima i hotelima, i sa petnaest godina uspela da sakupi novac da otkupi porodičnu farmu.
Premda je u okolini bila poznata kao odličan strelac, na poziv vlasnika hotela, odlučila je da se upusti u dvoboj sa zvezdom putujućeg šoua, Frenkom Batlerom. Frenk je do tada bio nepobediv i sa vlasnikom hotela se kladio u pobedu. Kada je video protivnicu bio je još ubeđeniji da će pobediti. Nakon 25 pogođenih meta, Frenk je omašio i Eni je odnela pobedu. On je bio fasciniran njenom veštinom i preciznošću, s obzirom na to da je bila tek devojčica od dvadesetak godina. Godinu dana nakon toga Eni i Frenk su se venčali.
Njih dvoje su počeli da nastupaju zajedno. Ubrzo su se pridružili cirkusu „Wild West” Bafalo Bila. Eni je brzo stekla popularnost, iako u cirkusu nije bila jedina žena, rivalka joj je bila Lilijen Smit. Nakon tri godine nastupanja, postala je prva ženska zvezda u Americi. Zarađivala je više od bilo kog izvođača u cirkusu, izuzev samog Bila.
U Evropi je nastupala pred engleskom kraljicom Viktorijom, italijanskim kraljem Umbertom, kao i tadašnjim predsednikom Francuske. Postoji anegdota da je pogodila pepeo cigarete koju je držao tek krunisani nemački car Vilhelm II.
Doživela je nesreću u kojoj je povredila kičmu. Nakon toga je napustila cirkus Bafalo Bila. Karijeru je nastavila nastupajući u pozorištu. Igrala je u predstavi koja je bila napisana za nju, ulogu devojke sa Divljeg zapada koja uz pomoć pištolja, puške i lasa nadmudruje grupu odmetnika. Uprkos povredi kičme, njena veština preciznog streljanja se poboljšavala do njenih šezdesetih godina.
Bila je sjajan strelac i u svojim izvođenjima je pokazivala veštinu i preciznost. Mogla je da pogodi cigaretu koju je njen muž držao u usnama, pogodila bi novčić bačen u vazduh, a sa 30 koraka mogla je nekoliko puta da pogodi kartu bačenu u vazduh pre nego što padne na zemlju. Takođe, sa jednim metkom mogla je da ugasi plamen na sveći.
Doživela je još jednu saobraćajnu nesreću, nakon koje se teško oporavila. Umrla je 1926. godine. Njen muž Frenk je, od tuge, preminuo samo 18 dana posle nje. Njih dvoje nikada nisu imali dece. Iza nje je ostala nedovršena autobiografija, a bogatsvo je ostavila porodici i dobrotvornim ustanovama.
Eni je bila aktivistkinja i borac za ženska prava. Zalagala se za to da se žene edukuju i budu nezavisne. Tokom života je obučila više od 15 000 žena da koriste oružje. Snažno je verovala da žene treba da znaju da koriste oružje, ne samo zbog mentalne i fizičke vežbe, već i zbog samoodbrane. Rekla je: „Želela bih da svaka žena zna da ume sa oružjem tako prirodno, kao što ume sa bebama“. Smatrala je da žene treba da učestvuju u ratu, zbog čega je pisala pismo predsedniku Makinliju u kome mu je ponudila četu žena koje bi išle u rat. On je ovu ponudu odbio.
Ona je bila oličenje predstave kaubojke. Kroz ovu predstavu je dokazala da su žene sposobne koliko i muškarci, kada im se pruži prilika da to dokažu.
Eni je bila prva žena u Americi koja je imala status zvezde. Tokom njenog života u pozorištima su se delile karte pod nazivom „Eni Oukli“, jer su takve karte imale rupe po sebi, pa su podsećale na Enine izbušene karte u nastupima. Sa Frenkom je glumila u filmu „Precizan hitac Divljeg zapada”, u kome je ovekovečena njena veština. Njeni lični predmeti danas su deo mnogih muzejskih postavki širom Amerike, a njen lik je još uvek inspiracija za mnoga dela popularne kulture.