Tokom 19. veka među Srbima je bilo uvreženo mišljenje da je sudbina žena dobra udaja i podređenost muškarcima. Pored toga, dovodila se u pitanje njihova umna sposobnost, pa se njihov rad ne priznaje i odbacuje kao nevažan. Čini se, međutim, da one jesu bile aktivne, liderke i pametne. Zbog takvih uverenja, danas se malo zna o učiteljici iz Banata koja se drznula da uđe u muški svet kulture i ostavi neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.
Najviše od svega iznenađuje što Draga nije bila prepoznata ni od strane drugih žena i onih publikacija koje su težile da prikažu žensko stvaralaštvo. Njenog portreta nema u specijalnom izdanju mostarske „Zore“ o srpskim književnicama, kao ni u almanasima „Srpkinja“, „Ženski svet“ i „Žena“. Jovan Skerlić je takođe ne pominje u svojoj „Istoriji nove srpske knjiženosti“. Tako proza Drage Gavrilović ostaje zaboravljena do 1990. godine, kada Vladimir Milankov (istraživač znamenitih ličnosti Srpske Crnje) pronalazi njene tekstove i objavljuje njena Sabrana dela u dva toma. Tako postaje prva srpska književnica čija su dela sklupljena na jednom mestu, a budući naraštaji su dobili priliku da se upoznaju sa jedinstvenim radom ove neverovatne dame.
Draginja (kršteno Karolina) Gavrilović rodila se u Srpskoj Crnji 14. marta 1854. godine kao najstarije dete od osmoro dece uglednog trgovca Milana i Milke Gavrilović. Ljubav prema knjizi imala je od koga da nasledi. Otac je bio pretplaćen na značajne časopise i knjige, i pritom je vodio računa o obrazovanju svoje dece. Tako je Draga, kao i njene sestre i braća, znala srpski, nemački i mađarski jezik, posedovala je solidno muzičko obrazovanje i bila je upoznata sa književnim dešavanjima. U međuvremenu završava osnovnu školu u Novom Sadu (1865), ali nakon toga se vraća rodnoj kući gde se uči ženskim poslovima i pomaže majci. Pa ipak, Draga se ne miri sa takvom situacijom, bila je željna znanja i pokazivala je veliko interesovanje za nauku i dalje školovanje.
Poseban problem sa kojim su se devojke suočavale predstavljao je nedostatak ženskih viših škola. U društvu tog vremema dugo nisu bile prihvatljive devojke koje su želele da nastave školovanje. Međutim, zahvaljujući aktivistima „Ujedinjene omladine srpske“, 1871. godine doneta je Uredba o Višim devojačkim školama koja je omogućila stvaranje ženske obrazovane elite i time doprinela profesionalizaciji žena. Mlade devojke su tako po prvi put dobile pravo da se stručno osposobljavaju – za posao učiteljice.
Suočen sa Draginom upornošću, njen otac odlučuje da je pošalje u čuvenu Učiteljsku školu u Somboru, u kojoj će kasnije učiti i Isidora Sekulić. Položila je prijemni 1875. godine i postaje jedna od prvih generacija devojaka koje su stekle pravo da se redovno školuju. Tri godine kasnije sa uspehom završava školu, dobija diplomu i vraća se u Srpsku Crnju gde se posvećuje učiteljskom poslu i prosvećivanju seoskih žena.
Uporedo sa učiteljskim pozivom Draga se bavi i pisanjem. Prvu pesmu „U spomen Đ. Jakšiću“ napisala je svom zemljaku u čast, a povodom njegove smrti. Nakon nekoliko objavljenih pesama, 1884. godine počinje da objavljuje proze kao i prevode sa nemačkog jezika. Objavljuje u značajnim časopisima toga toba, poput lista Javor („Priča iz američkog života, „San“), čiji je vlasnik bio Jovan Jovanović Zmaj.
Bila je i stalna saradnica kikindskog časopisa Sadašnjost gde su njeni eseji i pripovetke („Misli u pozorištu“, „Nedelja pred izbor kmetova na selu“, „Slika iz života“, „Orangutan“) bili najznačajniji tekstovi koji je taj časopis objavljivao. Sarađivala je redovno i sa časopisima Neven, Orao („Mora se pokrenuti“ i „Baba Devojka“), Starmali („Diplomatski“ i „Razume se, onu lepšu“). Malo je poznato da je njena satira „Zašto greh napreduje“ objavljena nekoliko godina pre nego što je Radoje Domanović počeo da objavljuje svoje satire (u časopisu Sadašnjost 1892. godine).
Draga Gavrilović je svojim delima pre svega želela da saopšti ideje koje je smatrala važnim u ono vreme. Važila je za dobro informisanog pisca, bila je odlično obaveštena o pokretu za oslobođenje žena u Evropi i pokušava svojim pisanjem da probudi i obrazuje srpski narod. Zagovarala je revolucionarne promene. U svojim pripovetkama i esejima daje svoje tumačenje problema vezanih za emancipaciju žena kod nas – prvo treba da se emancipuje muškarac i da se njegov stav promeni. Smatra da je od izuzetne važnosti da se ženama obezbedi slobodan pristup obrazovanju, nauci, kao i uvođenje drugih zanimanja.
U „Pismu pobratimu“ Draga vizionarski kaže: „Ženskinje je po svojim intelektualnim svojstvima i sposobnostima doraslo da bude u svemu izjednačeno sa muškinjem. Ali to izjednačenje nećemo doživeti ni ja ni ti, nego možda ljudi, koji će živeti posle nas sto i više godina“
Za razliku od svojih kolega pisaca, koji su u svojim delima žene prikazivali kao „lutke“, „vile“, „dresiranu majmunčad“, Draga piše o svakodnevnim, stvarnim ženama, o ženama koje su pametne („misleće ženskinje“), obrazovane i koje se bore za svoju bolju budućnost. Iz njenih priča svakako možemo da saznamo u kakvim uslovima žive i rade srpske učiteljice, suočavajući se sa neredovnim plaćanjem, nepoštovanjem kolega, ali i naroda uopšte.
Vrhunac njenog stvaralaštva je objavljivanje njenog romana u nastavcima „Devojački roman“, u Javoru 1889. godine. Postaje prva srpkinja romansijerka, a po temi koju obrađuje ovaj roman se može smatrati pretečom ženskog, ali i modernog romana kod nas. U ovom romanu glavna junakinja Darinka suprostavlja se prisilnom braku, bori se za pravo da sama bira svog partnera, ali i da odlučuje o sopstvenoj sudbini.
Draga je smatrala da kritika društva doprinosi njegovom napredovanju, ali nije naišla na podršku. Kao što to obično biva, bila je usamljena po tom pitanju na srpskoj književnoj sceni. Stoga 1900. godine, u listu Sadašnjost objavljuje „Petao se dovukao – Pismo uredniku jednog srpskog lista“. To je ujedno bio njen poslednji tekst. Tom prilikom je objasnila da će prestati da objavljuje svoje radove zbog nedostatka poštovanja, omalovažavanja i uvreda koje je doživela.
Umrla je od turbekuloze 25. februara 1917. godine i sahranjena je u porodičnoj grobnici na crnjanskom groblju.
