Sve one - Ema, Elizabet Benet, Fani Prajs, Elionor i Katarine Morlend, kao i njihove sudbine aktuelne su i danas. Džejn Ostin rođena je pre nešto više od dva veka, 16. decembra 1775. godine, u Stivensonu, u Velikoj Britaniji. Itekako je inspirativna, igrana i rado čitana i danas. Njena aktuelnost se ogleda u zanimljivim i nama bliskim temama, škakljivim i naizgled nepomirljivim – kao što su „Razum i osećajnost“, kako je glasio njen prvi roman, iz 1811. godine, koji zbog književnog manira i skromnosti kao odlike karaktera, nije ni objavila pod svojim imenom. Na naslovnoj strani pisalo je samo Od dame.
Interesantna je činjenica da je maestralno pisala o braku, a nije ga nikad iskusila. Otac joj je bio parohijski sveštenik, imala je sestre i braću, i ostala je čitav život vezana za grad Stivenson, nikad se ne udavši. Jedini portret po kome znamo kako je izgledala jeste loše obojena skica koju je izradila njena sestra i koja se danas nalazi u muzeju u Londonu. Stekla je iznad prosečno obrazovanje u odnosu na ono koje su dobijale devojke u njeno vreme.
Život Džejn Ostin je bio relativno dosadan i neinspirativan. No, da li je zaista bio takav, pa ga je ona vešto nagoknađivala romaneskomnom maštom ili ne, ostaje pitanje. Bilo kako bilo, unutrašnji svet joj je bujao od draži, misli, slika i skica života.
Njena porodica se 1801. godine seli u Bat. Život tamo vidljivo je uticao na kasnija dešavanja. Već sledeće godine dobija bračnu ponudu od bogatog ali „krupnog i nezgrapnog“ čoveka po imenuz Haris, ali odbija ponudu.
„Sve se može izdržati i strpeti, ali brak bez ljubavi ne.“ – napisala je u pismu nećaku.
Kao mračna senka njenog života pratila ju je dijagnoza Adisonove bolesti – koja se povremeno smirivala, da bi se fatalno razbuktala 1817. godine. Vraća se u Vinčester, i nažalost, umire dva meseca kasnije.
Dela je objavljivala anonimno, te nije bila viđena u etabliranim književnim krugovima. Džejn Ostin nije bila pobornik plahovitih, ishitrenih emocija. Smatrala je da prepuštanje emotivnoj buri vodi u sunovrat, te da čedne i mirne devojke mnogo bolje prođu u životu, od onih strastvenih koje se prepuštaju telesnom.
Njena dela, a posebno „Ema“, često su citirana zbog savršenosti forme, dok današnji kritičari pokušavaju da pronađu nova značenja u Džejninim oštroumnim komentarima o bezizlaznom životu čednih neudatih žena sa kraja 18. i početka 19. veka. Aktuelna i danas, čitana, uvažavana, voljena, njena dela, u vreme izdavanja naišla su na vrlo mlak prijem, ali je ser Volter Skot ipak pohvalio njene radove:
„Ta mlada dama ima dara za opisivanje međusobnih osećaja i likova iz iz običnog života što je za mene nešto najlepše sa čim sam se do sada upoznao.“
Njena dela su: „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasuda“, „Mansfild Park“, „Ema“, „Nortengerska opatija“, „Pod tuđim uticajem“, „Ledi Suzan“, „Votsonovi“, „Tri sestre“, „Ljubav i prijateljstvo“ (u originalu: „Love and freindshipʽʽ - opštepoznata štamparska greška u naslovu!). To delo je tako štamparski pogrešno napisano pušteno u prodaju i do dana današnjeg je ostalo tako - neispravljeno.
Džejn Ostin je bila duboko svesna straha koji upravlja moralnim svetom i poput nevidljivih uzdi, steže nas kad god bismo se u životnoj trci kočija nadvili nad provaliju. Strah kao takav bio je tu da nas podseti, upozori, sačuva od gorčine amorala i svega što takav pad sa sobom nosi.
