FOTO: medio.rs
U Austrougarskoj, u Beču, 9. novembra 1914. godine rodila se Hedvig Eva Marija Kislers. Bogatstvo njene porodice omogućilo joj je vrhunsko obrazovanje. Talenat za matematiku nasledila je od oca bankara, a umetničku crtu od majke pijanistkinje. Lepa i talentovna, do svoje osamnaeste godine snimila je nekoliko filmova. Najveću prašinu podigao je film čehoslovačkog reditelja Gustava Mahatija „Ekstaza“, skandalozan za to vreme, jer se glumica pojavljuje naga i glumi orgazam.
Uskoro se udaje za trinaest godina starijeg bogatog industrijalca Fridriha Mandla. Koliko je njen muž bio ljubomoran vidi se iz podatka da je otkupio sve primerke „Ekstaze“ koje je mogao da nađe, zabranio joj da snima filmove, te ju je uglavnom držao zaključanu u velikom zamku Švarcenau. Ipak, na poslovne sastanke vodio ju je sa sobom. Dok su se prisutni divili njenoj lepoti, ona je neomateno upijala naučne i političke informacije. Na tim sastancima upoznala je Hitlera i Musolinija. Inteligentnoj lepotici nije se svideo ljubomorni muž, ali ni njegovi poslovni partneri čiji su politički potezi najavljivali rat. Pribegavši lukavstvu, posle jedne zabave prerušila se u svoju služavku i pobegla iz zamka. Sa sobom je ponela sav svoj nakit i obrela se u Engleskoj.
Tu je upoznala Luisa B. Majera, osnivača MGM, koji joj predlaže da promeni ime. Pod novim imenom Hedi Lamar, otpočinje karijeru u Holivudu. Snimila je oko tridesetak filmova. Reditelji je nisu voleli jer je sa njom bilo teško sarađivati, te su je zvali „Glavobolja Hedi“. Udavala se šest puta i rodila dvoje, a usvojila jedno dete.
Kada je započeo Drugi svetski rat, Hedi (i sama Jevrejka) dobro je znala da su nacisti krenuli u krvav pohod u kome će stradati nedužni civili. Da bi na neki način doprinela okončanju vladavine nacista i kraju rata, kao i mnoge druge holivudske zvezde, svoju lepotu i popularnost upotrebila je za prodaju ratnih obveznica. Pored toga, Hedi je iskoristila i svoje znanje.
FOTO: en.wikipedia.org
Naime, torpeda koja je mornarica SAD koristilla navođena su određenom frekvencom. Nažalost, frekvencu bi neprijatelj lako otkrio, te bez problema preusmeravao njihova torpeda. Hedina ideja sastojala se u tome da frekvenca ne bude konstantna već da se menja skokovito, a na taj način bi se onemogućilo njeno otkrivanje. Uz pomoć pijaniste Džordža Anteila, uobličila je svoju ideju i 11. avgusta 1942. godine predala patent nazvan „Tajni komunikacioni sistem“, pod brojem 2,292,387. Nažalost, izum – iako napredan za to doba - nije shvaćen ozbiljno, te nije ni upotrebljen.
Prvi put ovaj izum našao je primenu na brodovima vojne mornarice SAD tek tokom Kubanske raketne krize. Kanadska kompanija WiLAN otkupila je 49% prava na patent 1998. godine, i on je iskorišćen u razvoju mobilne telefonije, WiFi konekcije, Bluetooth i GPS tehnologije.
FOTO: en.wikipedia.org
Tek pred sam kraj života, usledilo je priznanje. Hedi i DŽordž su 1997. godine primili nagradu „Electronic Frontier Foundation Pioneer“. Takođe, iste godine, Hedi je postala prva žena koja je primila nagradu „BULBIE™ Gnass Spirit of Achievement”, prestižnu nagradu za životno delo za pronalazače.
Umrla je 19. januara 2000. godine. Njen sin Entoni je prema njenoj želji prosuo njen pepeo nad teritorijom njene otadžbine Austrije.
Hedi Lamar je bila lepa i inteligentna, ali je ipak veći deo svog života provela kao ogorčena žena u osami i siromaštvu. U naučnim krugovima, njena lepota izazivala je potcenjivanje njenih intelektualnih sposobnosti, te su je tako predrasude omele da iskaže svoj pun potencijal. U svojoj autobiografiji je napisala: „Možda je moj problem sa brakom bio, a to je problem i mnogih drugih žena, što sam želela i intimnost i nezavisnost“. Mučila ju je i površnost društva, tako prisutna i danas, a koju ona opisuje ovako: „Svaka devojka može da bude glamurozna, samo treba da stoji mirno i izgleda glupo“.
Na žalost, danas se i dalje savremena žena, po problemima sa kojima se susreće u društvu, te ličnim nedoumicama, može poistoveti sa neshvaćenom lepoticom Hedi Lamar. Društvo pred savremenu ženu postavlja visoke zahteve kao što su obrazovanje i savršen izgled, te ostvarenost u ljubavi, ali i samostalnost. Pa ipak, nepravedno - čak i kada sve te zahteve ostvari - žena ne dobija potvrdu društva. Od nje se traži suštinska posvećenost u svim sferama života, a zauzvrat, licemerno, nju društvo olako i površno procenjuje.
Marina voli da piše...