Da li je dodirivanje, štipkanje i pipkanje seksualno uznemiravanje? Da.
Da li su dobacivanja i zvižduci na ulici seksualno uznemiravanje? Da.
Pravni sistem koji bi trebalo da istražuje, rešava i sprečava seksualno uznemiravanje nas decenijama ne podržava.
Stvarnost kojoj svedočimo je poražavajuća. Devojčice u ranom uzrastu postaju svesne da im neko bulji u zadnjicu, grudi, da ih na ulici ili u školskom dvorištu svako može obasipati neprimerenim komentarima, štipnuti i pipnuti i da će opravdanje za to biti: takvi su dečaci, to je pubertet. Takvi dečaci postaju odrasli ljudi svesni da će društvo radije opravdati njihov pogrešan postupak, nego zaštititi žrtvu. Postaju odrasli ljudi koji imaju želju da kontrolišu žene i osećaju se moćno kada ženu stave u inferiorni položaj. Ponekad žele pažnju. Bez obzira na motiv, svaka osoba koja vrši seksualno uznemiravanje mora da bude kažnjena i svaka žrtva seksualnog uznemiravanja mora da bude zaštićena.
Dobacivanje na ulici nikada nije prijatno i nikada nije kompliment. Kompliment je izraz poštovanja i dati kompliment znači govoriti nekome ono što mu prija. To ukratko znači da on ne može da narušava dostojanstvo osobe kojoj je upućen. Znam da je većina žena svesna ovoga, ali kada će i muškarci shvatiti da im niko ne brani da se udvaraju, već da je tretiranje žene kao dehumanizovan seksualni objekat nedopustivo? To kada se neko zbog vaših reči i dodira oseća nesigurno, degradirano i uznemireno, to je seksulano uznemiravanje.
Nisu feministkinje krive što je ženama dosta svega, već društvo koje je vekovima učilo muškarce da vrede više jer nisu žena. I ne brane vam feministkinje da se udvarate, već ste previše hranili neznanje i izabrali da ne osvestite okolnosti u kojima mnoge žene doživljavaju seksulano uznemiravanje i mentalno nasilje. A to ste, mili moji, sami izabrali jer je sposobnost sagledavanja situacije iz više uglova prvi znak da ste zrela osoba spremna da izađe iz konzerve u kojoj je društvo vekovima čuvalo. Kriviti žene kojima je dosta svega je samo dokaz koliki stepen neznanja vlada u društvu. Ako vas bobra za rodnu ravnopravnost toliko frustrira, razmislite ko je kriv. Nasilnici? Patrijarhat? Na njih treba da se ljutite, a ne na feministkinje koje osuđuju nepoštovanje telesnog integriteta.
da je potpuno nebitno da li je dobacivanje upućeno nečijoj majci, sestri, ćerki, devojci jer žena ne mora da pripada nikome da bi vredela. To znači da njeno telo golo ili umotano u 16 jorgana ne pripada ni vama. Golo ili obučeno njeno telo je samo njeno i nemate pravo da verujete u posedovanje istog. Nisu hormoni, već je nevaspitanje. Nije biološki urođeno, već je društvo dozvolilo nepoštovanje žena.
„Muško sam, moram, to je jače od mene.” Pa kako, bre, poštovanje žene nije jače od vas?
„Ma, ne misli on ništa loše, fin je on, nego je muško, šta će.” Kao što svaka žena može da bude žrtva, tako i svaki muškarac može da bude nasilnik, bez obzira da li je fin komšija koji se uvek ljubazno javi, marljiv radnik ili uvek nasmejan drugar. Ne postoji bezazleno loše tretiranje drugih ljudi.
„Pa, kad se tako obukla, ne može da ne odreaguje.” Šta ako vam kažem da odeća koju neko ima na sebi ne znači da zaslužuje seksualno uznemiravanje i dehumanizaciju?
„Ne drami, pa svima dobacuju, to je tako s muškarcima.” Ako se nešto dešava svima, ne znači da je ispravno. Kada dobacivanje na ulici ne tretiramo kao seksualno uznemiravanje, mi zapravo odobravamo maltretiranje i nasilje. Svaki oblik seksualnog, emocionalnog ili fizičkog uznemiravanja može dovesti do krivičnog postupka.
„Vama čovek više ne može ni kompliment da da.” Kompliment je samo ako prija i jednoj i drugoj strani.
Uznemiravanje može da prestane tek kada društvo prestane da ga normalizuje i opravdava, a počne da ga kažnjava.
A ako mislite da feminizam oduzima pravo na udvaranje, verovatno treba da razmislite kako se osećaju žrtve nasilja i seksualnog uznemiravanja, koliko društvo ugnjetava žene i brani nasilnike i na kraju zaključite da li zaista pravo na telesni integritet narušava vaš seksualni život.
Izvor: Lola magazin
