FOTO: modniritam
Sa 11 godina ostaje bez majke, koja umire od tuberkuloze, nakon čega je otac ostavlja u sirotištu. Mnogo tadašnjih devojaka umelo je da šije, ali ta veština učinila je slavnom samo Koko Šanel. Njen alat i ljubav bili su igla i konac. Da život u sirotištu nikada nije zaboravila svedoči torba koju je kasnije kreirala. Naime, lanac označava privezak za ključeve koje je nosio čuvar, a unutrašnjost tašne iste je boje kao dečija uniforma u sirotištu. Povod za lanac na torbi bio je taj što joj je bilo naporno da nosi pismo torbu u koju, povrh svega, nije moglo da stane sve što joj je potrebno, te zato dodaje i pregradu.
Nije krila da je nedostatak očeve ljubavi ostavio rane na njenoj duši. Možda je to bio jedan od povoda za kontroverzni ljubavni život kojim je živela. Pažnju uglednih muškaraca zadobijala je vrlo lako, jer je bila očigledno drugačija od ostalih devojaka. Pored toga, bila je atraktivna i inteligentna žena. Svojim stilom i ponašanjem odstupala je od normi toga doba, što je i sama tvrdila: „Svojim stilom odevanja izazivala sam podsmehe okoline, ali u tome se i sastojala tajna mog uspeha. Nisam izgledala tako kako izgledaju svi“.
FOTO: nezavisne
Kao što biva u bajkama, tako je Koko radeći u skromnoj krojačkoj radnji upoznala uticajnog milionera Etjena Balzana. Zahvaljujući toj romansi ulazi u svet visokog društva i ostvaruje poznanstva koja će joj koristiti. Međutim, mnogo veću finansijsku podršku i ljubav dobija od Artura Kapela, koji je zaista verovao u njen talenat i koji joj je pomogao da otvori radnju u Parizu. Novac za otvaranje radnje je vratila Kapelu i nakon toga nikada nikome više nije bila dužna. U njemu konačno pronalazi figuru muškarca koja joj je porebna, ali i to kratko traje jer Kapel doživljava saobraćajnu nezgodu. Nakon toga, povezuju je sa brojnim moćnim muškim imenima.
FOTO: wikipedia
Tokom strastvene i kratke veze sa kompozitorom Igorom Stravinskim nastaje čuveni parfem „Chanel No 5“, jedan od najprodavanijih parfema ikada. Od dizajnera parfema zahtevala je da miris bude „ne kao ruža ili đurđevak, već kao skladna, harmonična kompozicija“. Zbog naziva parfema odlučila je da i datum bude simboličan, te ga je predstavila 5. maja 1921. godine. Koko je umela da kaže: „Parfem o ženi govori više nego njen potpis“ i „Žena bez parfema je žena bez budućnosti“.
Pored parfema, ostaće upamćena po kostimima tj. po strukiranim sakoima i uskim suknjama, kao i po maloj crnoj haljini koju je predstavila 1926. godine. Inače, do tada se crna boja smatrala bojom žalosti. Crno-belu kombinaciju predstavljala je kao idealnu. Volela je kreacije koje se mogu nositi i danju i noću, a koje se uz pomoć nekakvih detalja mogu prilagoditi svakoj prilici. Težila je jednostavnosti i eleganciji – na tome počiva njen stil.
Crno-bela i teget-bela majica na pruge je, takođe, njena kreacija. Ideju za ovo dobila je od francuskih ribara. Inače, često se ugledala na mušku odeću. Počela je da nosi pantalone, skinula je korsete, skratila kosu, ali i suknju (do kolena). Takoreći, oslobodila je žene pojaseva, stega, žipona. Želela je da se oseća komotno i udobno u odeći. Dakle, bilo joj je bitno da nosi garderobu koja joj pruža samopouzdanje.
FOTO: wikipedia Audrey Tautou kao Gabrielle Chanel u filmu „Coco before Chanel" (2009)
Mrlju na njeno ime ostavila je veza sa nacistom Hansom Ginterom fon Dinklageom. Ona tu vezu nije krila, iako Francuzi to nisu mogli da joj oproste. Zbog toga, kolekciju predstavlja u Americi i dobija aplauz.
Moralisti umeju da kažu kako ne bi bila uspešna da nije imala pomoć bogatih muškaraca na početku karijere. Međutim, zaboravljaju da je od oca dobila samo prezime i ništa više od toga, kao i da je tokom celog života pokazivala koliko je sposobna žena. Koko Šanel je promenila ženski svet mode! Povrh toga, ti muškarci su je voleli. Bila je nezavisna, slobodna, promišljena i veoma bogata. Bila je poslovna žena u vreme kada žene nisu imale pravo da žive kako žele. Upravo svojim radom, Koko je doprinela borbi za prava žena.
Takođe, zaboravlja se da je Koko Šanel nosila lažne bisere iako je mogla sebi da priušti prave, jer je znala da je poenta u stilu i načinu na koji ih nosi. Znala je da je vrednost u njoj, a ne u biserima. Uostalom, rekla je: „Prava sreća je jeftina. Ako za nju morate da platite visoku cenu, znači da je reč o prevari“.
FOTO: wikipedia Film "Coco Chanel" (2008)
Kako je govorila Koko?
Žene uvek moraju govoriti muškarcima da su oni jaki. Da su krupni, snažni, sjajni. Istini za volju, žene su zapravo jake.
Nema vremena za monotoniju. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja višak vremena!
Sve je u našim rukama, zato ih ne smemo dići.
Najbolja boja na celom svetu je ona koja na vama najbolje stoji.
Lepa haljina može dobro izgledati na vešalici, ali to ništa ne znači. Mora se videti kako na vama stoji, na ramenima, uz struk, kretanje ruku i nogu.
Jednostavnost je glavna istina elegancije.
Ne razumem kako žena može izaći iz kuće, a da se bar malo ne dotera, ako ni zbog čega, onda iz pristojnosti. A potom, nikad ne znaš, možda baš tog dana imaš zakazan sudar sa sudbinom. A za sudbinu treba izgledati što je lepše moguće
Svaka žena je stara onoliko koliko to zaslužuje.
Flert, to je trijumf duha nad čulima.
Hteli mi to ili ne, u životu muškarca postoji samo jedna žena. Sve ostale su njena senka.
Ne postoje ružne žene, postoje samo one lenje.
Nije me briga šta mislite o meni. Ja o vama uopšte ne razmišljam.
Niko nije mlad posle 40. godine, ali neodoljivi možemo biti bilo kada.
Nikada se neće zaboraviti koliko je volela šešire i cigarete, zato što se to nalazi na skoro svim njenim fotografijama, kao i biseri, naravno. Ceo svoj život iskrojila je tako da se o njemu i danas piše, čita i istražuje. Ona nije samo modna kreatorka, već žena koja ne prestaje da inspiriše i o kojoj je snimljeno čak nekoliko filmova.
FOTO: wikipedia
Andre Malro, francuski teoretičar, bio je u pravu kada je rekao: „Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Šanel“, a magazin Time ju je uvrstio među sto najuspešnijih ljudi 20. veka.
Umrla je 10. januara 1971. godine u pariskom hotelu „Ritz“, koji se, slučajno ili ne, nalazi prekoputa njenog prvog butika. Na grobnom spomeniku nalazi se pet kamenih lavova kao simbol njene snage. Rođena je kao lavica (19. avgust), a tako je i živela.
Iste godine, nekoliko meseci kasnije, umire i Igor Stravinski.
Gordana Bušin
Pročitajte i:
Tavakul Karman o ženskom liderstvu
Sestre Bronte: Britanska književna dinastija
Radmila Savićević: Toplina koja i danas zrači!