Muzej savremene umetnosti u Beogradu je mesto gde ćete moći da uživate u ovoj multimedijalnoj postavci, koja predstavlja čitav opus ove cenjene umetnice. Simbolično, posle šest odabranih evropskih gradova, Beograd je poslednji grad na evropskoj turneji ove izložbe i predstavlja povratak umetnice u svoj rodni grad. Poslednji put je u ovom gradu izlagala baš u Salonu ovog muzeja, 1975. godine.
Izložba obuhvata konstantan razvoj pedesetogodišnje karijere ove umetnice. Počevši od ranih, slikarskih (1960-1969) i konceptualnih radova (1970-1972), preko solo performansa (1973-1975) i zajedničkog rada s životnim partnerom Ulajem (1976-1988), što je period sticanja međunarodne afirmacije, do solo karijere (1991-2017) tokom koje je izgradila status jedne od najvećih umetnica današnjice.
Sadrži više od 120 radova i čine je slike, crteži, objekti, fotografije, zvučni radovi, video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa. Izložba uključuje antologijska dela umetnosti performansa (Ritmovi, 1973-1974; Lips of Thomas, 1975; Relacioni radovi, 1976-1977; Prelazak noćnog mora, 1982-1986), kao i dela koja su obeležila njen skorašnji opus (Balkanski barok, 1997; Umetnik je prisutan, 2010).
Segment izložbe koji se izvodi uživo čine reperformansi istorijskih performansa Marine Abramović koje će dnevno izvoditi domaći i inostrani reperformeri, kao i radovi u kojima učestvuje publika. U okviru izložbe umetnica će održati javno predavanje i master class za mlade umetnike. Prateći program izložbe čine projekcije filmova o samoj umetnici, predavanja o umetnosti performansa i drugo.
Marina Abramović je rodjena 1946. godine u Beogradu, gde je i diplomirala 1970. godine na Akademiji likovnih umetnosti. Završila je postiplomske studije na ALU u Zagrebu 1972. godine, a nakon toga je predavala na ALU u Novom Sadu u periodu od '73. do '75. godine. Potom se posvećuje umetničkom radu, dok se profesuri vraća tek kasnije, kao gostujući profesor u Parizu, Berlinu i Hamburgu.
Njeno ime poznato je širom sveta kao jedno od najzapaženijih u svetu umetnosti. Poznata je po svojim performansima, u kojima često čak rizikuje sopstveni život. Njeni performansi neretko angažuju publiku da ostvari interakciju sa umetnicom. Ona u svojim delima ispituje izdržljivost tela i duha, socijalne konstrukcije, identitet, individualnost, međuljudske odnose i jos mnogo toga.
Jedan od njenih najpoznatijih performansa je „Ritam 0", čiji je cilj bio da otkrije ljudsku agresivnost ili milost, tj. ljudsku prirodu koja se javlja u punom obliku tek kada nestanu društvene posledice. Umetnica je sama bila izložena posetiocima performansa zajedno sa 72 različita predmeta (pero, med, bič, maslinovo ulje, makaze, skalpel, pištolj, jedan metak itd.) za koje su ti posetioci dobili dozvolu da koriste kako im drago. Posle 6 sati potpune pasivnosti Marina je ustala i suočila se sa publikom. Po završetku performansa ona je imala posekotine na telu, sitne ubode, skinuta joj je odeća, a i pištolj je u nekom momentu bio uperen u nju.
Od skorijih performansa, možda je najpoznatiji „Umetnik je prisutan" iz 2010. prilikom koga je umetnica ukupno 736 i po sati provela sedeći naspram posetilaca izložbe. Nije bilo dozvoljeno dodirivanje ili razgovaranje sa umetnicom, a svaka osoba je dobila par minuta sedenja naspram Marine.
Performans je održan u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, pa su se tako među posetiocima našle i neke internacionalne zvezde kao na primer glumci Alan Rikman, Džejms Franko, muzičari Lu Rid, Bjork i drugi. Posebno je interesantan momenat kad ju je već prvog dana izložbe iznenadio umetnik Ulaj, njen dugogodišnji životni i umetnički partner od kog se rastala 1988. godine, kada Marina zaboravlja na sva pravila i uz suze pruža ruke ka Ulaju.
Marini Abramović se ne može sporiti izuzetna hrabrost i spremnost da se u potpunosti podari svojoj umetnosti. Ona samu sebe naziva „bakom performans umetnosti". I zaista, ova postavka u Muzeju Savremene umetnosti predstaviće nam jednu dugu i plodnu umetničku karijeru, punu inovacija, koja inspiriše umetnike i poštovaoce umetnosti širom sveta.
Njena izložba traje do 20. januara 2020. godine.
