FOTO: trebinjelive.info
Većina žena iz dinastije Nemanjića nije imala nikakvu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje. Da u svemu postoje izuzeci, dokazala je Jelena Anžujska, žena kralja Uroša I. O njenom poreklu ne postoje pouzdani podaci, ali se istoričari slažu da je bila plemenitog roda.
Svesna svog visokog porekla, kulture i znanja koja je posedovala, odlučila je da učestvuje u kulturnim i političkim zbivanjima. Katolička veroispovest kojoj je pripadala, nije je sprečila da podjednako poštuje pravoslavlje i gradi hramove namenjene svim hrišćanima. Odbijala je da poveruje da je crkveni raskol trajne prirode.
Govorila je nekoliko svetskih jezika i poznavala način života na zapadnim dvorovima. Često se dopisivala sa kraljevskim kućama u kojima je bila cenjena. Zahvaljujući svojoj mudrosti i učenosti, više puta je pomogla mužu da sklopi važna savezništva. Na njen predlog, kralj Uroš I dovodi rudare Sase, što je ubrzo oporavilo privredu i omogućilo razvoj trgovine, zanatstva, kulture i umetnosti.
Poznato je da su crkve bile središta obrazovanja. Bogosluženje je zahtevalo pismenost, zbog čitanja crkvenih knjiga, pa su se u manastirima one prepisivale i štampale. Jelena nameće nova shvatanja i menja srpske navike. Zalaže se za širenje obrazovanja i osniva prvu žensku školu na Balkanu. Time je omogućila devojčicama iz siromašnih porodica da se školuju. Posebna pažnja je bila posvećena opštoj pismenosti, hrišćanstvu, lepom ponašanju, krojenju i šivenju i zdravstvenoj zaštiti.
Jelena je izdvajala sredstva za nabavku knjiga, voštanih tablica, papira, pergamenta i sredstava za pisanje. Veruje se da je neke od predmeta i sama predavala. Po završetku školovanja, devojkama je pronalazila muževe i davala adekvatan miraz. Želeći da joj sinovi, Dragutin i Milutin, osim vojnika postanu i dobri državnici, angažovala je strane učitelje.
Ulagala je mnogo sredstava u prepisivanje knjiga na dvoru. Neke je poklanjala, ali je većinu uvrstila u svoju biblioteku.
FOTO: prva.rs
U svom životu i radu, Jelena Anžujska je nastojala da ispuni želje srpskog naroda. Podjednako je brinula o svim društvenim slojevima, ali je najviše pomagala udovicama, bolesnima, beskućnicima i strancima. U vreme suše, uvozila je žitarice iz prijateljskih zemalja i delila ih siromašnima. Zbog svog skromnog izgleda, pobožnosti, odlučnosti i neporočnosti, bila je omiljena u narodu.
Kada je odlučila da svetovni život zameni duhovnim, zamonašila se u crkvi sv. Nikole u Skadru. Nakon smrti sahranjena je u svojoj najpoznatijoj zadužbini, manastiru Gradac. Zahvaljujući svom doprinosu razvoju srpske države, zaslužila je da joj arhiepiskop Danilo II posveti žitije. Tri godine nakon smrti, proglašena je svetiteljkom.
U znak sećanja na Jelenu Anžujsku i njen dolazak na srpski dvor, svake godine se u manastiru Gradac organizuje svečanost pod nazivom „Dani jorgovana“, njenog omiljenog cveta.
Jelena Anžujska je ostala upamćena kao hrabra, neustrašiva i mudra žena, koja nije prihvatila ulogu koju joj je srednjovekovno društvo nametnulo, već je svojim zalaganjem uspela da doprinese prosperitetu cele države. Ona nas uči da je obrazovanje veoma bitno, da se neprekidno moramo usavršavati, sticati nova znanja i prenositi ih drugima.
Katarina je ekonomista u pokušaju, ljubitelj književnosti, muzike, prirode i životinja.
