Kako bubanj (bubnjarka) kaze
https://pixabay.com/

Bubnjevi se obično sviraju udaranjem ruku, palicama, metlicama ili batićima. Sviranje bubnjeva se smatra korenom muzike uopšte, a u današnje vreme često se koriste i u muzičkoj terapiji. Sviraju ih bubnjari, a jako retko bubnjarke. Verovatno je to tako zato što je mnogima to instrument nekarakterističan za nežne, ženske ruke.


Međutim, to ne znači da ih uopšte nema na muzičkoj sceni, već jednostavno da su malo manje vidljive, u pozadini, baš kao i sami bubnjevi. Ovom prilikom će svetla stejdža biti usmerena samo na njih.  


Na nekadašnjoj jugoslovenskoj muzičkoj sceni, u različitim periodima čuvenih zlatnih ’80-ih, pojavile su se mlade žene koje su bile odlučne u nameri da sviraju intrument koji do tada nijedna žena nije profesionalno svirala. Pritom, bile su svesne negodovanja i podozrevanja sa mnogih strana, bilo od strane kolega, bilo od publike, bilo od okoline koja je uvek spremna da osuđuje nešto što ne poznaje ili ne prepoznaje kao vredno. Ali, stereotipi postoje kako bi ih neko u nekom trenutku srušio, a u ovom slučaju srušio ih je moćan i strastven zvuk bubnjeva.


Pionirke na bubnjevima, koje su širile sjajan zvuk koji predstavlja bazu u skoro svakom muzičkom žanru, bile su Biljana Babić koja je svirala u new wave/punk bendu „Boye“ iz Novog Sada, zatim Alenka Marsenič i Lidija Rupnik koje su se smenjivale u hardcore/punk bendu „Tožibabe“ iz Ljubljane, kao i Tatjana Simić iz pop/rock benda „Cacadou Look“ iz Opatije. Pored zajedničke ljubavi prema bubnjevima, ove sjajne umetnice su imale zajedničko i to da su sve bile članice ženskih bendova. Bili su to prvi ženski bendovi kod nas, takozvani all-female bendovi, koji su započeli borbu za žensku prisutnost u muzičkoj industriji, koja i dan-danas važi za pretežno mušku industriju.



foto: Charlie Llewellin (wikimedia commons)
foto: Charlie Llewellin (wikimedia commons)

Bubnjarke, koje su od svojih prethodnica, kako naših, tako i stanih, nasledile tu posvećenost, istrajnost i jaku želju za sviranjem, danas su i dalje u manjini u odnosu na svoje muške kolege, a neretko se susreću i sa raznim poteškoćama i potcenjivanjem kvaliteta sviranja, što je posledica jedne jedine činjenice - da su ženskog pola. Stoga ih svakako treba spomenuti, zato što to zaista i zaslužuju. Neke od njih su: Selena Simić (bendovi „Nemesis“ i „Vibrator u rikverc“), Milena Milutinović („Repetitor“), Marija Dragićević („Jenner“), Biljana Šunjka („Čupavci“), Sanja Rakić („Replicunts“), Milica Rančić (bendovi „Ničim izazvan“ i „Beyonce tribute“), Sara Ercegović („Žen“), Ruby Soho („Punčke“), Sonja Zagorc („Hellcats“), Vesna Vojvodić („Tri kapljice“) i druge.


Ovaj niz će se zasigurno nastaviti i obogatiti mladim nadama, a to dokazuje i još jedna sjajna akcija. Naime, sredinom oktobra su u Kruševcu održane besplatne muzičke radionice za devojčice. Gitare su prašile na sve strane, ali su i bubnjevi bili u centru pažnje, jer su radionice bile posvećene i gitari i bubnjevima.


Devojčice koje su želele da nauče osnove sviranja ovih instrumenata, dobile su tu priliku zahvaljujući saradnji Alternativnog centra za devojke iz Kruševca i Femix mreže ženskog stvaralaštva iz Beograda. Mentorke ovog projekta bile su bubnjarka Selena Simić i gitaristkinja Tijana Milivojević.

 https://pixabay.com/
https://pixabay.com/

Povod za organizovanje ovog sjajnog događaja bio je Međunarodni dan devojčica koji se od 2012. godine svakog 11.oktobra obeležava u čitavom svetu. Povod je bila i činjenica da ženskih ruku na bubnjevima i gitarama ima jako malo na našoj, ali i svetskoj muzičkoj sceni.


Zahvaljujići ovakvim i sličnim događajima, ljudima se lagano briše stereotip da je sviranje rezervisano samo i isključivo za dečake i momke. Sa druge strane, devojčice i devojke koje se interesuju za sviranje, motivišu se i podstiču na sviranje i napredovanje. Motivisanost i jaka želja za učenjem se kod polaznica osećala sve vreme, a o tome je za iSerbiu govorila i jedna od mentorki, bubnjarka Selena Simić:


„Radionice su trajale u periodu od 11. do 13. oktobra u prostoru Alternativnog centra Gnezdo u Kruševcu. Bile su namenjene devojčicama od 10 do 18 godina koje žele da se oprobaju u sviranju bubnjeva ili gitare. Ja sam vodila deo za bubnjeve, a gitaru je vodila Tijana Milivojević, mentorka Rok kampa i moja koleginica iz ženskog benda Nemesis. Atmosfera tokom radionica je bila sjajna i uvek nam je drago kada nam na muzičke radionice dođu devojčice koje su oduvek želele da se oprobaju u nekom instrumentu, ali nisu imale prilike ili nisu osetile dovoljan podsticaj okoline da se zapravo odvaže da počnu sa sviranjem bubnjeva ili električne gitare. Lični utisak mi je da su učesnice bile veoma zadovoljne radionicama, dok nam je jedna od njih i zahvalila na organizaciji jer je oduvek htela da svira bubnjeve, samo nije imala prilike i poseduje veliku želju da nastavi sa sviranjem. Veliku ulogu u održavanju ovih radionica imale su Viktorija i Anđela, učesnice prvog Rok kampa za devojčice, koje su meni i Tijani pomagale tokom radionica kao vršnjačke edukatorke.“


Nakon radionica, poslednjeg trećeg dana, organizovan je mini koncert u formi prezentacije, gde su devojčice predstavile svojim porodicama, drugarima i lokalnoj publici ono što su naučile ovom prilikom.

Ovakve i slične inicijative ulivaju nadu da se laganim koracima ženska prisutnost i energija šire muzičkim nebom i to na najpozitivniji mogući način – prenošenjem lepote i magije muzike na najmlađe. Misija svake hvale vredna!

„Samo bubanj nek nosi me
i gitara nek svira
neka bubanj nosi me
da barem nikad ne prestane.“