Potrebu za smanjenjem telesne težine imaju uglavnom žene. Postoji veliki broj žena koje nisu u opasnosti da prekomerna telesna težina ugrozi njihovo zdravlje, ali se masovno podvrgavaju dijetama i na razne načine pokušavaju da izgube kilograme. Iako, nesumnjivo, postoji proporcionalan broj muškaraca koji imaju probleme sa kilogramima, štampa i mediji su usmereni na žene i njihov izgled. U centru pažnje su izgled i proporcije žena, dok težina muškaraca ostaje njihova privatna stvar.
Razni saveti se upućuju ženi i njenim sitnim „nesavršenostima“ u vezi izgleda. Osim o težini, u medijima su razni saveti o kremama protiv bora, pa za celulit, o tome šta se sme, a šta ne sme jesti i koliko nešto nosi kalorija, zategnutoj koži, blistavom osmehu i mnogim drugim stvarima. Ovi saveti se upućuju širokoj kategoriji žena i pogađaju i one koje nemaju problema sa navedenim tegobama. Ovim se stvara ideal ženske lepote, skrojen na Zapadu, kojem sve žene teže. Taj ideal nalazi se u vitkom, izduženom telu, ravnom stomaku, dugim nogama, zategnutoj zadnjici i uskim bokovima. I poseduju ga uglavnom lica sa naslovnih strana magazina.
Idealno žensko telo je sve mršavije, standardi težine se stalno spuštaju. Ovo dovodi do toga da prosečna žena postaje nezadovoljnija sopstvenim telom. Ona doživljava sebe debelom u odnosu na uzor-telo nekog modela, i neprestano nalazi sopstvene mane. Potom se podvrgava nekoj dijeti, ili sredstvu za mršavljenje, a u nekim slučajevima i estetskoj operaciji.
Trend je da se osim žena u odraslom dobu sve više devojčica u najranijem uzrastu podvrgava raznim dijetama i kontrolama ishrane. One su danas, takođe, pod uticajima medija i okoline. Kako je uopšte došlo do ovoga?
Teoretičarka Suzan Bordo smatra da je „restriktivan odnos prema ženskom apetitu nastao krajem XIX veka i navikavanje devojčica (i žena) na držanje dijete je učenje da svoje telo, a u najdaljoj instanci i svoju seksualnost, drže pod kontrolom. Devojčice danas nisu opterećene tiranijom nevinosti, ali su zato okružene opsesivnom brigom o svom telu i vitkoj figuri.” Malešević dodaje da „iza onoga što društvo smatra lepim uvek stoji ono što se smatra društveno prihvatljivim ponašanjem, standardi lepote su uvek ono što društvo želi ili ne želi da radimo.“
Svaka epoha u istoriji čoveka je u fokusu privlačnosti imala neki drugi deo ženskog tela, ali uvek je ta figura bila oblija i ženstvenija nego danas. Danas se ženski izgled približava androginom tipu. Nekada je telo žene upućivalo na plodnost i materinstvo, samim tim je imalo obline, dok je danas vitko žensko telo, i sve tanje, postalo potpuno erotizovano i objekat požude i posmatranja.
Moderno društvo smatra da je savremena žena emancipovana. Izlaskom iz sfere kuće, obrazovanjem i zaposlenjem postala je slobodna i nezavisna i nije više pod kontrolom drugih. Međutim, danas se više nego ikada vrši kontrola nad njenim telom, nametanjem standarda i ideala. Ono je, takođe, erotizovano i u središtu industrijskih proizvoda koje treba prodati, tako da u savremenom svetu žensko telo dobija dekorativnu ulogu.
Naomi Volf smatra da je pritisak na žene u vremenu u kome živimo tako snažan upravo zato što su stigle dotle. Sve što se dešava ženskim telima dešava se i svesti. Naomi još dodaje da „kulturna fiksacija na vitkost nije opsesija ženskom lepotom već ženskom poslušnošću.”
Danas mnoge žene svoju vrednost cene po tome kako izgledaju,a ne po tome ko su, i to ih prisiljava da svoju energiju troše brinući o tome koliko hrane uzimaju i šta pokazuju brojke na vagi i santimetru. Današnje vrednosti su uglavnom vezane za materijalno, a ne za duhovno, pa je u vezi sa tim i to da ljudi više obraćaju pažnju na ono što je „spolja”, a ne „iznutra”.
