Dona Strikland, dobitnica Nobelove nagrade za fiziku
Google Images/The Optical Society of America

Dobijanje Nobelove nagrade iziskuje, zasigurno, veliki rad i dugoročnu posvećenost. No, onaj koji je konačno dobije ulazi u ne tako dugačku listu besmrtnika čija su dostignuća neizmenljivo uticala na odeđenu oblast ljudskog delovanja. Otuda, možemo samo pretpostavljati kako se oseća jedan fizičar čije je ime i delo toliko bitno da se može pisati pored imena onoga koga nazivaju ocem fizike, Albertom Anštajnom, ili pored imena osobe koja je prva dobila dve Nobelove nagrade, Marijom Kiri.


Osoba koja je nedavno dobila Nobelovu nagradu za fiziku i koja se samo može ponositi svojim dostugnućem jeste Dona Strikland. Njeno dobijanje nagrade možda i ne bi izazvalo toliku medijsku pažnju da ona nije tek treća žena fizičar koja je, posle Marije Kiri i Marije Gepert Majer, zavredila ovo priznanje. Uz nju su, ovaj put, nosioci nagrade još dvojica naučnika, Artur Aškin iz SAD i Žerar Muru, koji je takođe bio i mentor Striklandovoj tokom njenih doktorskih studija. Aškin je zaslužan za otkriće „optičkih pinceta”, dok su ostalo dvoje podelili nagradu za metod stvaranja visokih, intenzivnih, ultratankih pulseva. Iako su ova otkrića vrlo bitna u svetu fizike, ona su važna i zbog svoje primenljivosti u drugim oblastima – tako ovo otkriće može značajno doprineti u korektivnim operacijama očiju.


Pixabay
Pixabay

Svakako najzanimljivija u ovoj skupini dobitnika, Dona Strikland je nasmejano i skromno primila ovu nagradu. Kako sama izjavljuje, njoj je rad na laserima pre svega zabavan. Sebe ne želi da naziva „štreberom”, jer smatra da to može odbiti ljude od bavljenja naukom, pa se duhovito i žargonski radije svrstava u „naučne atlete”. Striklandova se fizikom bavi na Univerzitetu u Vaterluu, u Kanadi, gde predaje od 1997. godine. Diplomirala je 1981. godine na Mekmaster Unvierzitetu, nastavljajući svoje doktorske studije na Univerzitetu u Ročesteru, gde se od početka bavila optikom.


Interesantno je takođe da ova počasna nagrada nije ni prva ni jedina koju je ova dama dobila. Nosilac je nekoliko značajnih odlikovanja za svoja dostignuća. Poslednju nagradu dobila je 2008. godine, kada je proglašena za člana „Optičkog društva Amerike” zbog svog pionirskog rada u domenu ultrabrzih lasera i optike.


Ona je u izjavama dobila priliku da istakne da je iznenađuje što je prva žena posle 55 godina koja je dobila Nobelovu nagradu. Sa druge strane, ističe da je, za razliku od prethodne dobitnice, koja je ostala novčano nepriznata za veći deo svoj rada, njen položaj bio ravnopravan sa muškarcima. Imala je, kako kaže, veliku podršku i svoga mentora, i mogla je potpuno da se prepusti predanom radu.




Ono što ipak zabrinjava jeste to što je ova žena, iako je njen rad toliki da je zavredio Nobelovu nagradu, ipak bila dobrim delom nepoznata, čak i u svetu fizike. Iako se na sajtu „Vikipedija” mogu naći tekstovi o najrazličitijim profilima ličnosti, izgleda da je Dona Strikland zaslužila da se njeno ime i tu nađe tek nakon dobijanja nagrade. Na još veću žalost, neposredno pre dobijanja nagrade, prilikom kongresa u „Cernu”, jedan od fizičara, Alesandro Strumija, izjavio je da su fiziku izgradili muškarci, i ukazao na to da je ženama, iako tako ne izgleda, davana dovoljna podrška u bavljenju naukom. Ovaj je fizičar zbog svojih komentara suspendovan, no, zamislimo se, koliko ima onih koji zaista tako misle?


Ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za fiziku nije, na veliku žalost, izazvala veliku „galamu” jer je otkriveno nešto važno i bitno za nauku, što jeste, već zato što ju je dobila žena, posle više od pola veka. Temelj jednakosti jeste da se dostignuća ne gledaju kroz to da li je neko muško ili žensko, već upravo kroz veličinu tih dostignuća. Vrlo je pohvalno što je sama Dona Strikland naglasila da je njen rad uvek ravnopravno gledan i tretiran. No, zbog komentara pomenutog fizičara, zbog ovakvog naslova, zbog toga što je od prethodne dobitnice prošlo više od pola veka, nemoguće je makar se na sekund ne zapitati: da li zaista položaj žena u nauci potpuno i svugde ravnopravan, ili na tome još treba da radimo?