Država poznata kao rog Afrike - Etiopija je napravila korak napred za žene u politici. Naime, dobila je svoju prvu predsednicu - Sahle-Work Zewde. Iako je u Etiopiji uloga predsednika više ceremonijalna, dok izvršnu moć ima pozicija premijera, ipak je u pitanju značajan čin za poboljšanje položaja žena u državi koja je još uvek izuzetno patrijarhalna.
Poslednja žena na čelu ove države bila je carica Zewditu, koja je vladala od 1916. do 1930. godine.
Nešto pre ovog naimenovanja došlo je i do promena u samom parlamentu - premijer Abiy Ahmed je odlučio da pola njegovog kabineta čine žene, među njima i ministarka odbrane, ministarka mira itd. Premijer je stekao reputaciju političara koji teži modernizaciji i pomirenju. Od aprila ove godine on je započeo praksu pomilovanja političkih zatvorenika, vraćanja ljudi iz egzila, i, što je najbitnije, uspostavio mir sa Eritrejom, sa kojom je Etiopija u sukobu već dve decenije.
Premijer Etiopije smatra da je potrebno povećati broj žena na mestima od političkog značaja. On tvrdi da žene daju veliki doprinos u uspostavljanju mira i stabilnosti, manje su sklone korupciji i imaju jaku motivaciju da ostvare promene u društvu.
Sehin Teferra, predstavnica Etiopijskog feminističkog pokreta Setaweet (osnovanog 2014. godine) smatra da je opšte stanje prava žena u Etiopiji jako loše, sa visokim rizikom nasilja prema ženama. Ipak, misli da ovako korenita promena, sa čak polovinom ministarskih mesta, može napraviti razliku.
Sahle-Work Zewde je postavljena na poziciju predsednice 25. oktobra 2018. godine, gde ju je postavio parlament Etiopije - jednoglasno. Ona ima dugu diplomatsku karijeru iza sebe. Bila je druga žena postavljena na poziciju ambasadora u ovoj državi. Najpre je tu funkciju obavljala u Senegalu, zatim Džibutiju, pa Francuskoj, sa akreditacijom diplomatskog predstavnika u još puno drugih zemalja.
Bila je zvanični predstavnik Etiopije u Međudržavnom nadleštvu za razvoj (IGAD), kao i stalni predstavnik u Unesco-u. Takođe, od 2011. do 2018. godine je na poziciji generalnog direktora kancelarije Ujedinjenih Nacija u Najrobiju, a od 2018. godine prva žena predstavnik UN u Afričkoj Uniji (UNOAU).
Ona je trenutno jedina žena na predsedničkoj poziciji na čitavom afričkom kontinentu. Što se tiče pozicija na samom političkom vrhu, još jedna žena u Africi ima takvu titulu - Saara Kuugongelwa premijerka Namibije. Liberija i Malavi su u skorijoj prošlosti imale svoje predsednice, ali nema mnogo država u Africi u kojima su žene bile na pozicijama moći.
Može se primetiti da iako to nije praksa, postoji tendencija da se poveća učešće žena u politici na ovom kontintentu. Ne može se mnogo očekivati s obzirom da i na globalnom planu žene još uvek nisu ravnopravno zastupljene u čelnim državnim institucijama.
Afrika važi za kontinent koji još uvek ima problema sa ostvarivanjem prava žena, a često su tu uključena i osnovna životna prava. Žene u Etiopiji disproporcionalno nose teret siromaštva, a diskriminacija je vidljiva na svakom nivou.
Prema poslednjim podacima UN, oko 70% žena u Etiopiji je nepismeno, a taj isti postotak žena ulazi u bračne vode pre nego što napuni 17 godina, iako se poslednjih godina ova statistika promenila na bolje.
Etiopija se Nacionalnom politikom prema ženama uspostavljenom 1993. godine trudi da što više poništi jaz između polova, institucionalizacijom političkih i socio-ekonomskih prava žena, i pravljenjem određenih državnih institucija koje bi u tome pomogle, kao što je Kancelarija za ženska pitanja. U ovaj proces su uključene i međunarodne i lokalne nevladine organizacije.
Pitanje je da li će se ovakvo stanje u Etiopiji popraviti ovom vrstom promena. Sigurno je značajno što je osim predsednice, takođe puno žena postavljeno na ministarske pozicije. Ovakav čin je makar simbolično veliki korak unapred. On može biti presedan, a može biti i početak nove tradicije. Ipak, za unapređenje položaja žena, kako uopšte, tako i u politici, potrebna je trajna sistematska institucionalna borba protiv diskriminacije, koju je Etiopija, koliko vidimo, dobro započela.
