Mnogima je prva asocijacija na beretku Pariz i moderne Parižanke koje na svojim štiklama i u svojim ,,malim crnim haljinama’’, u stilu Koko Šanel, dvadesetih godina prošlog veka defiluju ulicama grada svetlosti. Međutim, postoji li možda neko ranije pojavljivanje beretke u istoriji ljudskog društva?
Naime, arheologija i istorija umetnosti ukazuju na to da su se prve varijante beretki nosile još od bronzanog doba, širom severne Evrope i na krajnjem jugu Krita i Italije, gde su ih nosili Minojci, Etrurci i Rimljani. Takva kapa bila je popularna među plemstvom i umetnicima širom Evrope. Što se prve upotrebe beretke u militantnom svetu tiče, prvi su je nosili, naravno, Francuzi, od 1889. godine, a zatim i Britanci, kojima je nošenje ovih kapa odobrio kralj Džordž V, 1924. godine. Crna beretka je postala poznata zbog feldmaršala Montgomerija u Drugom svetskom ratu. Što se tiče naroda kod kojih je nošenje beretke bilo veoma zastupljeno, osim Francuza, ističu se i Baski, Španci i Škoti.
Međutim. iako se u vojsci koristi još od 19. veka, a u modi od dvadesetih godina 20. veka, svima najpoznatija fotografija Če Gevare je najviše doprinela njenoj popularnosti - najpre u revolucionarnim i pokretima otpora poput ,,Crnih pantera’’, PIRE i ETA gerilaca, a zatim i kod običnih ljudi koji su je koristili kao modni detalj. Danas, situacija je nešto drugačija. Beretku uglavnom nose žene. Ali, kada su žene zapravo počele da je nose?
Odgovor je i više nego neočekivan: kada i muškarci. Iako je ova kapa zbog svoje upotrebe u sklopu vojnih uniformi bila simbol muževnosti, nosile su je i devojke. Ova kapa je u doba kada je jednakost polova bila na sramotno niskom nivou bila jedan od malobrojnih simbola rodne ravnopravnosti. Primera radi, tridesetih godina prošlog veka nosila ju je čuvena Boni Parker (Fej Danavej postaje ikona stila tumečeći njen lik u filmu ,,Boni i Klajd’’), dok je tokom Drugog svetskog rata beretka bila popularna među devojkama iz francuskog pokreta otpora. Umetnice poput Brižit Bardo i Edit Pjaf dale su joj ponovo dušu i predstavile je masi drugih mladih devojaka pedesetih godina dvadesetog veka.
Sa rastućim hipi, pank, a zatim i disko kulturama, ova kapa pala je u senku nekih drugih odevnih predmeta. Međutim, kako se svaka moda u nekom trenutku vrati, danas se beretka vraća na velika vrata i opet nosi sa sobom toliko neispričanih priča koje je pokupila kroz istoriju.
Danas, sa ovom kapom, vraća se i sva simbolika koju je pre imala: mladalački duh, revolucionarnost, otpor, jednakost, ali i vera i nada u bolje sutra. Ovaj odevni predmet nikada nije i nikada i neće biti samo puka krpica, pogotovo za žene. Za žene, beretka je bila i ostala stub nezavisnosti i jednakosti koju i te kako zaslužuju i za koju se već decenijama bore.
