Margaret Mid: žena koja je oblikovala seksualnu revoluciju
Wikimedia Commons (autor: Tomste1808)

Margaret Mid je rođena u Filadelfiji 1901. godine. Bila je najstarija od petoro dece. Otac joj je bio profesor ekonomije, a majka sociolog. Bila je udata tri puta, a sva tri njena muža bii su antropolozi. Iz poslednjeg braka, sa Gregorijem Bejtsonom, dobila je ćerku.


Diplomirala je na Barnard koledžu u Njujorku, a magistrirala i doktorirala na Univerzitetu u Kolumbiji. Odlazi u Polineziju, na ostrvo Samoa, gde obavlja terensko istraživanje u trajanju od dve godine (1925-1926). Kao produkt ovih istraživanja, 1928. godine objavljuje svoje najznačajnije delo “Sazrevanje na Samoi”, koje je ujedno bilo i njena doktorska teza.


Na Samoi je prelazak iz detinjstva u adolescenciju promena koju ne prate psihološki i emotivni stresovi, kao što je to slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ono što je šokiralo čitaoce je njen izveštaj da Samoanke odlažu udaju nekoliko godina kako bi uživale u slobodnom seksu, a potom se udaju, žive mirnim životom i odgajaju decu. Ono što je dodatno izazvalo burne reakcije je to da ona, između ostalog, govori o seksualnosti samoanskih tinejdžera, uključujući homoseksualnu praksu i masturbaciju. Ona je bila jedna od prvih društvenih naučnika koji su otvoreno prišli ovoj temi.


Wikimedia Commons
Wikimedia Commons

Druga knjiga koja je imala velikog značaja u feminističkim teorijama je „Pol i temperament u tri primitivna društva”. Margaret u njoj razmatra uloge muškaraca i žena i odnose dominacije u posmatranim plemenskim zajednicama na Papui Novoj Gvineji. Ovde je došla do zaključka da crte ličnosti, ili temperament, nisu biološki uslovljene polom, već su kulturno determinisane. Pa je tako u nekim od ovih društava nalazila dominantne i agresivne žene, dok su muškarci pasivni i emotivni. Ovo je, takođe, bilo šokantno otkriće za tadašnju zapadnjačku misao.


Godine 1926. počinje da radi kao kustos u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku i do kraja karijere je ostala u ovoj ustanovi. Pored ovoga, predavala je antropologiju na nekoliko univerziteta, uključujući Kolumbiju. Tokom Drugog svetskog rata, radeći kao sekretar u Nacionalnom istraživačkom komitetu, istraživala je uticaj rata na navike u vezi ishrane, na moral i psihičko stanje.


U fokusu njenih istraživanja bili su kultura i ličnost, odgoj dece, odnosi između različitih starosnih grupa u tradicionalnim i modernim društvima, rasna neravnopravnost i slično.


Midova 1960. godine postaje predsednica Američke Antropološke Asocijacije, a kasnije i zamenica predsednika Njujorške Akademije Nauka. Bila je veoma ugledan akademski, mada često kontroverzan, antropolog. Njena istraživanja o stavovima prema seksu u tradicionalnim kulturama u južnom Pacifiku i jugoistočnoj Aziji oblikovali su seksualnu revoluciju 60-ih godina prošlog veka.


Wikimedia Commons (autor: Smithsonian Institution)
Wikimedia Commons (autor: Smithsonian Institution)

Tokom studija bila je pod mentorstvom Franca Boasa i Rut Benedikt, i u njenim radovima mogu se videti njihovi uticaji. Sa Rut Benedikt je imala veoma prisan odnos, a postoje i indicije da su bile i u vezi. Naime, ćerka Margaret Mid, Meri Ketrin Bejtson, u memoarima o svojim roditeljima naglašava da je veza između njih dve bila delom seksualna. Midova se nije nikada izjašnjavala o svojoj seksualnosti, ali je imala stav da se seksualna orijentacija čoveka razvija tokom života.


Poslednje godine života je provela u bliskom ličnom i profesionalnom odnosu sa antropološkinjom Rondom Metreks, sa kojom je živela od 1955. godine pa sve do svoje smrti 1978. godine. Pisma koja su njih dve razmenjivale su, uz dozvolu njene ćerke, objavljena 2006. godine i odražavaju romantičnan odnos.


Nakon njene smrti, njen rad na Samoi je kritikovan od strane antropologa Dereka Frimana. Ovo je jedva od najvećih kontroverzi u društvenim naukama. On je kritikovao njeno razumevanje samoanske kulture i to što je ona tvrdila da su mladi slobodni da istražuju svoju seksualnost. Umesto toga, on je tvrdio da Samoanci nagrađuju poštenje i nevinost devojaka i da su je mlade Samoanke zavarale svojim pričama o seksualnim sobodama pre braka. Mišljenja antropologa i drugih društvenih naučnika su podeljena između ove dve strane, ali uprkos ovim kritikama uticaji Midove nisu osporeni.


Predsednik Džimi Karter je 1979. godine Midovoj posthumno dodelio Predsedničku medalju slobode, koja je uručena njenoj ćerci, kao znak zahvalnosti za doprinos Američkom prirodnjačkom muzeju u kome je provela veći deo svoje karijere.