Marija od Jugoslavije II

Kraljica Marija (Minjon) bila je i veliki humanista, davala je novac humanitarnim organizacijama i otvarala je bolnice i škole. Siromašnoj deci je omogućavala da nastave školovanje, a bila je aktivna i u Kolu srpskih sestara. Rodila je tri sina koja su prema ideji o jugoslovenstvu dobila imena po tri naroda koja su činila Kraljevinu Jugoslaviju: Petar (Srbija), Tomislav (Hrvatska) i Andrej (Slovenija).

Međutim, ova bajka ima tužan kraj. Posle atentata na Kralja Aleksandra u Marseju, koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine, kraljica je sa samo 34. godine ostala udovica sa tri maloletna sina. Najstariji, jedanaestogodišnji Petar bio je naslednik prestola i poslednji jugoslovenski kralj.

Kada su joj javili da je kralj Aleksandar ubijen, sklopila je oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i kapljica za smirenje, odlučno je rekla: ,,Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan” - pisalo je u izveštaju koji je francuskoj vladi toga dana podneo komandant lionske policije koji je kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat. Kada su je, pitali kako uspeva da se tako dostojanstveno i hrabro nosi sa gubitkom supruga i sa svime što se nakon toga desilo, samo je rekla: ,,To mi je od njega ostalo”.

Crninu je nosila dve godine i za to vreme se potpuno posvetila obrazovanju svojih sinova i humanitarnom radu. Preuzela je brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i bila donor na desetine humanitarnih organizacija. Ličnim sredstvima je pomogla da se se sazida Dečja klinika u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.

Međutim, nakon atentata njeno zdravlje se pogoršalo a tome je doprineo i početak Drugog svetskog rata. Tada je, Kraljevski dvor zamenila malom seoskom kućom u Bredforširu nadomak Londona. Sa njom su pošli samo sinovi i dvorska dama po imenu Rozmari Kresvel, koja joj je za života na dvoru bila među najodanijim prijateljima.

Tada se život Marije Karađorđević, već uveliko bio izmenio. Živela je u maloj seoskoj kući na imanju ,,Stari mlin” kraj Londona. Kada su po završetku Drugog Svetskog rata komunisti došli na vlast, postalo je jasno da se kraljevska porodica više nikada neće vratiti u Jugoslaviju. Nova vlast im je oduzela sve privilegije i imanja, a porodica se povukla na imanje u Kentu.

Tokom Drugog svetskog rata Marija Karađorđević je iz Engleske preko Komiteta Crvenkg krsta, slala pomoć. U tom periodu se u logorima u Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Poljskoj nalazilo više od 200 hiljada naših ljudi. Da Nemci ne bi otkrili ko šalje pomoć, kraljica se potpisivala kao Marija K. Đorđević, ali naši ljudi su znali od koga im pomoć stiže. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske, 17. aprila 1941. godine u Englesku dolazi i kralj Petar Drugi koji je postao simbol otpora prema Hitleru, a kraljica Marija - simbol majke mučenice i udovice koju su Englezi slavili.

U slobodno vreme je uzimala pribor za slikanje. Postala i je student umetničke škole. Tako je jedan engleski list napisao da kraljica Marija od Jugoslavije, ni u svojim pedesetim godinama nije odustala od toga da postane student. Bila je popularna među kolegama. Kasnije je u toj istoj školi održala i izložbu, kao njen bivši student.

Zdravstveno stanje kraljice Marije se posle ubistva kralja Aleksandra stalno pogoršavalo. Imala je dve operacije i mučio je reumatizam. I sam život u izgnanstvu je uzeo svoj danak. Malo po malo, ponestajalo joj je sredstava za život. Lekovi koje je koristila bili su veoma skupi, te je bila prinuđena da prodaje svoj skupoceni nakit. Tako je njena poslednja službena fotografija urađena da bi se javnosti prikazala njena dragocena dijadema, koja je stavljena na prodaju.

Aukcijska kući ,,Sotbi” je 1960. godine izložila na prodaju njenu veličanstvenu dijademu sa 875 kamena, dizajniranu u Carskoj Rusiji. Na aukciji se nalazio i veliki dijamantski broš, napravljen u formi srpskog belog orla, koji joj je poklonio kralj Aleksandar. Dijadema je zajedno sa brošem prodata za 10.800 funti.