Meril Strip: Talenat i snaga

FOTO: stars.wannabemagazin.com

U porodici farmaceuta Hari Vilijama i likovne urednice Meri, 22. juna 1949. godine rađa se Meri Luiz Strip. Meri je pohađala versku školu Bernars. Kako je odmalena iskazivala talenat za scenu, upisuje se na koledž Vasar gde je diplomirala 1971. godine na odseku za glumu. Zatim na Jejlu upisuje megistarske studije na katedri za umetnost. Usvaja umetničko ime Meril Strip.

Njena glumačka karijera počinje u pozorištu predstavama: „Henri Peti”, „Ukroćena goropad”, „Mera za meru“ i „Srećan kraj“. Posle rada u pozorištu, dobija priliku da se oproba na velikom platnu. Prva filmska uloga je u drami „Džulija” Džona Kazalea (1977).

Pre svog filmskog debija, bila je odbijena za ulogu u filmu „King Kong” na vrlo grub način. Na kastingu je reditelj na italijanskom jeziku prokomentarisao da nije dovoljno lepa. Međutim, ona se nije zbunila i na odličnom italijanskom odgovorila mu je: „To je, gospodine, samo vaše mišljenje”. Ovo odbijanje je nije pokolebalo. Nastavila je dalje, podarivši nam vanserijske glumačke bravure. Prijatno je, pak, bila iznenađena kada je primila pismo čuvene glumice Bet Dejvis, dobitnice dva Oskara, u kojem joj ona proriče brilijantnu karijeru i stavlja do znanja da je smatra svojom naslednicom.

Prepoznat raskošni talenat doveo ju je do saradnje sa najkvalitetnijim rediteljima i glumcima. Zapažene role ostvarila je u „Lovcu na jelene” (1978) Majkla Ćimina; „Menhetnu” (1979) Vudija Alena; Robert Betonovom „Krameru protiv Kramera” (1979) sa Dastinom Hofmanom; „ Ženi francuskog poručnika” (1981) reditelja Karela Rajša; „Sofijinom izboru”(1982) Alana Pakule; „Divljoj reci”(1994) sa partnerom Kevin Bejkonom; „Mostovima okruga Medison” (1995) gde je Klint Istvud ujedno i reditelj i partner; „Marvinovoj sobi” (1996) sa partnerima Dajan Kiton i Leonardom di Kapriom.

U filmovima je glumila istorijske ličnosti, što na glumca stavlja dodatni pritisak. Glumila je aktivistkinju Silkvud Karen u filmu „Silkvud” (1983), spisateljicu Karen Bliksen u „Moja Afrika” (1985), gde joj je partner Robert Redford, australijanku optuženu za ubistvo deteta Lindu Čemberlen u „Plač u tami”(1988), kao i Margaret Tačer u „Čeličnoj lejdi” (2011).

Ovakva karijera obilovala je sasvim opravdano i nagradama: dobitnica je osam, a čak trideset puta je nominovana za nagradu Zlatni globus; dva puta je osvojila nagradu Emi. Dobitnica je kanske Zlatne palme; jednog Zlatnog i jednog Srebrnog medveda i dve BAFTA nagrade. Američki filmski institut joj je dodelio nagradu za životno delo 2004. godine. Američki predsednik Barak Obama 2014. godine uručio je Meril Strip najviše američko civilno odlikovanje - Predsedničku medalju slobode.

Meril je multitalentovana, te je često svoj istančan sluh koristila da verno dočara najrazličitije akcente, koji su bili potrebni za neke njene uloge. Takođe, vežbajući osam nedelja po šest sati dnevno, naučila je da svira violinu za potrebe filma „Muzika moga srca” (1999).

SLIKA-3.jpg
FOTO: stars.wannabemagazine.com

Kada je glumica Patriša Arket na jednoj dodeli Oskara ukazala na nepravdu kojoj su izložene glumice zbog manjih honorara od svojih muških kolega, Meril ju je aplauzom zdušno podržala. Takođe, Meril je pozvala članove Kongresa da podrže amandman o jednakim pravima, kojim bi se zabranio svaki vid diskriminacije prema ženama.

Pa ipak, Meril je u intervjuu koji je dala londonskom magazinu „Tajm aut”, povodom filma Sare Gavron „Sufražetkinja”, istakla da sebe ne smatra feministkinjom i objasnila: „Ja sam humanista. Ja sam za finu ravnotežu”. Mnoge feministkinje su prokomentarisale da su zbunjene ovom njenom izjavom, koja je, po njihovom mišljenju, kontradiktorna glumičinom konstantnom i konkretnom zalaganju za prava žena.

Meril je i društveno angažovana, učestvuje u humanitarnim akcijama. Tako je novac od prodaje garderobe iz filma „Đavo nosi Pradu”, donirala u humanitarne svrhe. Takođe, celokupni honorar koji je zaradila od filma „Čelična lejdi”, poklonila je Nacionalnom ženskom muzeju.

150px-Meryl_Streep_%282071470089%29_%28cropped%29.jpg
FOTO: rs.wikipedia.org

Na početku karijere, sa 27 godina upoznaje četrdesetogodišnjeg Džona Kazala. Zaljubljuju se jedno u drugo. Iako je on već uveliko snimao filmove, zarada je bila mala, pa su živeli veoma skromno. Nažalost, uskoro Kazalu dijagnostifikuju rak. Da bi bila pored njega, Meril prihvata ulogu koja joj se nije svidela u „Lovcu na jelene” u kome i on ima ulogu. Kasnije, kako bi pribavila novac za lečenje, prihvata i ulogu u seriji „Holokaust”, zbog koje boravi dva meseca u Austriji. Ubrzo posle njenog povratka u SAD, Kazal umire. Rad je bio jedini način da prebrodi težak period. Nedugo potom upoznaje vajara Don Gamera za koga se udaje šest meseci posle Kazalove smrti. Sa njim je i danas u braku i imaju četvoro dece.

Samo žena koja zna koje su prave životne vrednosti može tako verno da dočara svoje uloge. Meril ističe da je ponosna što je svojim životom demantovala mišljenje Ketrin Hepbern da je nemoguće imati i porodicu i karijeru.

Meril Strip je jedna od najvećih glumica svih vremena. Međutim, poruka koju ona ostavlja nama svojim životom i radom je mnogo bitnija. Upornost, rad, humanost, poštovanje pravih životnih vrednosti je njen legat.

Marina voli da piše...